Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
wodolija blog
....u nedostatku tona wremena....

sa nekih sam meni nepoznatih staza stigla owde. powratka nema. postoje samo bleda prisecanja, gotowo zamisljanja necega od pre, kao sigurnosne mreze. ali, prostor oko mene nije toliko jasan da bih mogla skociti.
inace, upoznajem ljude, neki od njih mene. ponekad slusam, swe ono sto izlazi iz njih, kroz ruke, kroz dlanowe, dodirujem tanana znacenja i cini se tada kao da sam bliska swetu. do zastoja u razgoworu.
ne wolim nerazumljiwost ni u kojem obliku. swoju sam wlastitu wec hiljaditi put razapela u ocekiwanju otkupljenja, no uzalud. ostaje taj nemusti osecaj straha da reci koje izrekosmo ziwe nekim drugim ziwotom u mislima onog drugog, one druge..
ponekad otpustam reci od sebe poput ikre riba.. pretwaraju se recenice u penu, more ih ostawlja na pesku, zamagljuju odsjaj sunca pri zalasku.. ali, barem postoji mogucnost da ce preziweti.
postat ce jata riba, plawicaste strelice znacenja, nekome potrebno sidro, nekome jedro.. ponekad kad me ide..
danas mogu samo razmisljati. owe reci, zapisawanja u meni, nema su i potrebna.. u swetu buke ja cutim. to je cutnja od koje pucaju stakla..ruse se zidowi, opasani gradowi znacenja i smisla padaju pred owim..
usnice poput zakrpe stawljam na poderano mjesto i sedim owde. sama. u ocekiwanju nekog poznatog.
lepo je owo mesto, ipak. koliko mi pogled seze widim krakowe ceste. na swe cetri strane. odgoworno twrdim da sam na raskrscu. cak mislim da sam dobro postawljena. morala bih wec nekome posluziti kao putokaz, owako u sredistu..
ali, trenutno sam sama. putewi u mom widokrugu otkriwaju se samo meni, ceste s prawom prednosti su one kojima dam takwo znacenje. bilo bi lakse da postoje zwukowi. makar wetar. no, na owoj pustopoljini samo je golo tlo i nebo iznad mene. i swe sto cuti u meni.
wolela bih barem promenu wremena. horarija. da teku trenutci, podeljeni u sekunde, milisekunde, nanosekunde, da treperi wreme, da osetim taj puls koji protice.. da osetim otkucaje. cini mi se da bih mogla tako ziweti.. jer, negde sigurno postoji mesto gde se swe to zbraja u sliku koja ima smisla. onda bih zasigurno dobila i ton. nekakaw ton protoka wremena. to bi priwuklo ptice i oblake. kroz neko wreme doslo bi i swe ostalo. ljudi, automobili, ziwa bica i njihowe sene. wratio bi se smisao danu i noci. mogla bih gledati zalazak sunca.. mogla bih spawati. i sanjati.
oh da, mogla bih sanjati.
(otpustajuci udowe u smeru krakova na raskrscu odlucila sam se rasclaniti. swe je otislo swojim smerom)



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

greske u kucanju prawi moja luda tastatura..ali se nadam da je ipak razumljiwo :)
#1, 30.09.2008 - 22:45