Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Djuro sine ti si ’vako na priliku malo predobar, šćeo je reć da sam smotan.....

Ja’, šta ’no šćedo reć, a ja’, pokojna mater je meni rekla da se čuvam da me ne pokradu. Taman ja nagazio na onu papučicu od voza kad se sjeti’ njeni’riječi, valjda zato što osjeti’ da mi se neko oko strine mota. 
 U lijevoj ruci nosi kofer, stari kofer po mogućnosti kartonski, a u desnoj kosu uvijenu u papir. Umorno se dovuče do klupe i ostavi kofer. Ne ispuštajući kosu iz ruku osvrne se iza sebe i umorno sjedne. Nasloni bradu na pesnicu lijeve ruke, a desnu zajedno sa kosom spusti u krilo.


DJURO: Nema je. Tri mu ’ljeba njegova poljubim, kako ne mogu da je nađem? Isto ’vako šes’et šeste umalo da zakasnim na voz. Ko zna možda je bilo bolje da zakasnim, možda, ali ja tada nisam imao kud’ k’o što uostalom i danas nemam.


Isto ’vako u proljeće šes’et šeste, dodjem ti ja u Vinkovce i na jedvite jade nađo’ onu željezničku stanicu. Mojih Podbrježana i Jasenjana bilo jedno tri’jest - čete’rest, a ostalog svijeta k’o u mravinjcu, sve se šareni, sve. Sva ta šarena gomila se gura da udje u sivi voz, ali ja opet sam. Ja sam vam nekakav čudan čo’ek pa se za me društvo ne lijepi. A pravo da vam kažem, nije mi ni žao, nekako sam se navik’o na samoću k’o vuk samotnjak.
Jah, sivi voz. Tad sam ja vidio da postoje sivi i šareni vozovi. Sivi su oni što odvoze nas pokunjene pečalbare u svijet, a šareni su oni u kojima se vraćamo; veseli sa punim džepovima, koferima i ustima punim laži. Laži, da dragi moji laži, jer da ne biješe laži davno bismo se mi vratili. Mada, kad malo bolje razmislim dole smo živjeli u još većoj laž, pa su se te dvije laži potirale, a ova ovdašnja nadgornjavala.
Ja’, šta ’no šćedo reć, a ja’, pokojna mater je meni rekla da se čuvam da me ne pokradu. Taman ja nagazio na onu papučicu od voza kad se sjeti’ njeni’riječi, valjda zato što osjeti’ da mi se neko oko strine mota.

(Ustane i pokaže rukom)

Ja ’vako ’itro ščepam, kad ono ruka nekog nesretnika. Sav zgužvan, krezav i ra’tičan, a more bit i sušičav. Nemaš ošta ruke isprljat’. Poče nesrećnik mucat da mu je majka na umoru i da ga je nužda naćerala, ja za džep da mu dam pola one crkavice što mi je za put roditelji spremiše, kad ovi moji zavikaše:
- Pusti bolan Djuro lopova, ode voz!
Kako uljego’ u voz sjeti’ se šta mi je otac rek’o, a rek’o je: Djuro sine ti si ’vako na priliku malo predobar, šćeo je reć da sam smotan al’ me štedio pred put, veli: ti si predobar i zato gledaj da odma’ nadješ mjesto u vozu inače ti ne gine stojanje. Ma džaba je meni što sam se sjetio kad su već sva mjesta bila zauzeta.

Šta ću jadan, sjedem ti ja na onaj patos u ’odniku, a ovaj svoj kofer ’vako zagrlim rukama. Jes’ matere mi ovo je onaj isti kofer iz šes’et šeste, nisam drugi kupo’vo, uvijek mi bilo žao kupovat’ novu stvar dok stara nije doderana. I k’o što reko’ sjedi’ ja tako sjedi’, dok mi strina nije utrnila. Dodam Rajku kofer na čuvanje, Rajko je moj rodjak iz Jasenja, čudo od čoeka, a on me pogleda nekako... pogleda ko da mi ’oće da kaže : Ko tebe posla u Švajcarsku?


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: