Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Ljeb im nji’ov poljubim gledaju i ne trepću, ne dišu, čini se

Uš’o bio neki bijes u mene. Ženskinje mi neko titra pred očima i danju i noću. Došlo mi da pitam Rajka da me odvede u neku od oni’ kuća sa crvenim fenjerima al’.......
Ne odo’. Nisam im’o petlju. Lakše mi bilo da skočim u jarugu nego da odem u veliki grad. U to vrijeme nekako otac izmuva da dobijem papire za Švajcarsku. Ne znam kako, al’ ’iljadu puta mi je na nos nabio da su moji papiri koštali par dobri’ volova.

(Iz unutrašnjeg džepa izvadi flašu sa rakijom i potegne.)

Dje sam ’no stao? A jest, Rajku ispipa mošnje žensko, a meni muško.
Ja ljut, a Rajko se smije, čini se da mu nije ušiju, da bi se oko glave smij’o od radosti.
- Ovo je zemlja za mene moj Djurekane, a tebi bi bolje bilo da se vratiš, kad nisi bio sposoban u našim brdima još manje si sposoban ovdje.-
Boga mi već sutradan se viđelo da je Rajko u pravu. Al’ tad bila druga vremena, falilo bolan radnika pa mene strpaše u magacin, plata malo manja nego u hali, al’ se radi više sati pa dodjem opet na isto.

(opet potegne, pa flašu zatvori i stavi pored sebe na klupu)

Šta ja ono šćedo’ reć?
A radilo, radilo se brate nekad i po šesne’st sati, radio bi ja bolan i više al’mi ni dadoše, i tako dodje prva plata. Ovi naši su već bili počeli da pomalo izlaze i zagledaju izloge.

(publici)

Znate li Vi kako sezonci gledaju u izloge? Ne znate, vidim da ne znate.

(ustane)

Evo ovako.

Stane blago nagnut naprijed, sa rukama opuštenim niz tijelo i gleda poluotvornih usta u zamisljeni izlog)

Ljeb im nji’ov poljubim gledaju i ne trepću, ne dišu, čini se kao da im i srce zastane. Ja nisam, jok ja, nisam ja došao u Švajcarsku da trošim pare već da i’ zaradim, al’ čim sam prvu platu primio o’trčim i kupim kosu.

(sa klupe podigne kosu i pokaže je)

Jes’ matere mi mile, to je ista ona kosa koju sam kupio od prve plate. Kupio sam ja još dosta, kosa, ocu, braći i rodjacima i odnio u selo al’ ova nije trave vidjela, omilila mi bolan pa je čuvam i dan danas, a da je nisam ni nasadio.

(sjedne)

Ja’, kupio ja ovu kosu i sjeo ’vako na krevet i računam za onu platu što sam primio mog’o bi ladno da kupim vola, a more biti i par junaca. Milo bi bolan bilo, a da mi je da me vide moji u selu ne znam šta bi dao ...dok sam ja tako snivo udje Rajko i veli mi:
- Djurekane bolan de mi pomozi da vežem ovu kravatu.-
Ja zino’o k’o peš. Ljudi moji, onaj isti Rajko što je bio u gardi i što mi se učinje pametan da pametnijeg nema, odjednom podjetinjio i na vrat, a vrat mu k’o u mlada bika, vezuje kravatu. Zajapurio se bolan k’o tukac, steže ga košulja, u’zo mali broj, a ’oće još i kravatu da veže.
Ja mu velim: daj bolan Rajko nisi ludo dijete đe ćeš jadan ular sebi oko vrata metat’
A on se naljuti pa ode. Pošlje vidim svi otišli, a ja sam ost’o u baraci.

(ponovo vadi rakiju i otpije gutljaj)

Tako prodjoše mjeseci, i jedno veče Rajko veli:

- Ajde Djurekane spremaj se idemo na ferije.

Ja zin’o u njega. Ne znam bolan ja šta ti je to ferije, da nismo otpušteni ne dao Bog, upitam ga ja.
- Kako bolan otpušteni Djurekane, vidiš da vake tegleće marve nema nidje u svijetu, neće oni nas otpustit’ sve dok ne obolimo ili pocrkamo. Ferije ti je bolan odmor, godišnji odmor.
Objasni meni Rajko i još mi veli:
- Požuri da kupiš preobuku, ne mereš bolan na ferije u zimskom odjelu, a sviter su ti svejedno do sad pojeli moljci.
Ja počnem da ’sujem i gazdu koji radnike u sred ljeta šalje na odmor i Rajka što me ćera da trošim pare na peobuku. Ono zimsko odijelo mi je bilo potaman. Al’ bolan navlio Rajko na mene:
- Daj bolan Djuro ne’š nas valjda brukat u selu.-
I tako ti ja pristanem da kupim zlatnu košulju: znate one perlonke sa zlatnim nitima?
Mi došli u selo, a svijet oči sa nas ne skida: Vele eno i Rajko i Djuro u zlatnim košuljama:
Moj Kosta sjeo i računa koliko sam to ja para donio i kad je sve sabr’o veli:
- Prodje mi život u patnji: Dan i komad godina i opanci, a ti taki...tu stade da me ne uvrijedi pa se napravi nevješ ti promjeni temu.
- Djurekane sokole moj. Ovu dvojicu što su za kosu prirasli, vodi kako znaš sa sobom. A ovu dvojicu mladjih, školujte vas trojica.
Ja zazin’o da kažem da mi je vrijeme za ženidbu ali on samo odma’nu rukom i ode.
Šta sam mog’o. Platio sam Rajku da im najde pos’o.
Rajko je čini mi se u ’odu naučio njemački, dok se meni za sve ove godine jedva sto riječi zalijepilo za jezik. Pričali su ljudi da je Rajko i od firme dobijao pare za nove radnike. More bit da jest’ a more bit i da nije, ja mu nisam svijetlio, a i ako je dobijao, nek je, ko bi moju braću zaposlio da njega nije bilo?
Ja mislio oni će ko i ja, štediti paru na paru, a oni čim dobiše prve plate odoše za ženama, a ja nastavim kako sam i naučio.
Malo po malo većina oni’ što sa mnom dodjoše napustiše barake. Ost’o ja i još petorica. Moja braća, Jovan i Milan, se poženiše prije mene i prestadoše da daju za školovanje mladje braće; Stevana i Krste.
Ne kaže džaba naš narod: Brata imaš dok se ne oženi, a sestru dok si živ. Oženiše se i otudjiše, a meni valja pravit kuću i školovat onu dvojicu. Radio sam koliko su mi dozvoljavali, a da mi nisu branili spav’o bi na radnom mjestu, samo da zaradim da stignem k’o i ostali, a vala i da ubijem bijes u  sebi.

(izvadi rakiju i potegne)

Uš’o bio neki bijes u mene. Ženskinje mi neko titra pred očima i danju i noću. Došlo mi da pitam Rajka da me odvede u neku od oni’ kuća sa crvenim fenjerima al’ sam ga slabo vidjo jer odavno se biješe oženio jednom ovdašnjom i odselio daleko od nas. Daleko biješe o’šo naš Rajko.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: