Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
mazaaki blog
 Sreća je umeti živeti s onim što imaš i biti sposoban videti sreću u svemu što ti se servira u ovom životu.  

Mislim da zaista neki moraju sve na teži način. Iz nekog razloga koji ponekad i ne moramo znati. Ali to nije razlog da mislimo kako smo najnesrećniji i kako su svi naši pokušaji i nadanja uzaludni. Ponekad zanemarujem činjenice, zamagljujem oci lažima. Ne lažem druge. Čak mislim da sam okrutan u iznošenju istine, pa ko preživi neka priča.Lažem sebi. Ali ne dugo i ne toliko da se izgubim u maglama čudesnog sveta. Ne. Saspem ja tu istinu jednako okrutno i sebi. Možda je malo bolnija zbog zavaravanja, ali je barem istina. Nikad se ne smatram nesrecnijim od drugih. Naprotiv. Verujem da me u životu prati sreća. Ljudi olako odbacuju lice sreće iz svog života. To je do percepcije, do našeg doživljaja stvarnosti. Da, mogu se baciti u depresiju i reći da mi je sve do sada preživljeno više nego dovoljno za ovaj život. I šta onda? Da propustim ostatak svog života? Da ga provedem u oplakivanju? Ne. Ostaje još vremena da se stvari pokrenu na bolje. Možda se nikad ne pokrenu, ali to nije moj problem, jer ja jednostavno moram ostati do kraja bitke. Moja briga je kako da učinim život boljim i kvalitetnijim sebi i drugima.

    Na kraju ću znati, možda. Hocu da pokušavam. Izgradio sam svoje mehanizme za preživljavanje. Pisanje je jedan od načina. Možda je u svemu previše tuge. Ali to je nacin da budem srećan kad stavim tacku na slova o jednoj emociji. Neke se vraćaju uvek. Konstante su mog pisanja. To su oni duboki zarezi u duši koje je teško zakrpiti zahvatima olovke i papira. Jesam li preživeo pakao? Zavisi kako se uzme. Svakom je čoveku njegov bol najveći na svetu. Svi mi živimo svoj pakao. Nesreća je u glavi čoveka. Skloni smo uvijek prvo komentarisati druge, a ne videti svoju sliku u ovom svetu. To je naša stvarna nesreća. Možda je ovaj život jedno ludilo. Ali moje je da se borim i ostanem normalan. Rodjen sam sa pobunom u venama i ne pristajem na ono što mi se nudi ako znam da mogu učiniti da bude bolje. Ako u svemu tome ostavim traga na druge ljude, jer ja sama sebi nikad nisam konačni cilj i svrha, onda ima smisla. Možda jednom nekom čoveku ponudim obrazac za preživljavanje. A to je vec sreća! A sreća nije imati sve što poželiš. Sreća je umeti živeti s onim što imaš i biti sposoban videti sreću u svemu što ti se servira u ovom životu.                 Naravno, ne uljuljkivati se u sadašnjem trenutku, vec težiti da vec sutra stvari budu još srećnije. Teško je. Strašno je teško. Zato ću i sebi, a i Vama koji ovo čitate otvoriti vrata još jedne okrutne istine: "Da bi grane stabla dosegle nebesa, korenje mora dosegnuti pakao." Ne kazem to ja,vec alhemičari iz srednjeg veka.....

 



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 17  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

mary30 (59)
Neki su rodjeni pod srećnom zvezdom a neki kao paćenici.........kad ti je dodeljena sudbina da sve moraš da uradiš na mišiće, a uz to ti stavlno postavlja nogu da se sapleteš i padneš..........možeš ustati 100 puta, neko i više od toga.........ali jednom ostaneš da ležiš......
Pozdravljam jake i neumorne borce i divim im se .........Ovaj drugi pasus kao da si preslikao iz moje glave.....do pre nekog vremena........sada korenje mi se zaglavilo u paklu, nemam snage da ga isčupam........ne ide pa ne ide.......

Svidja mi se kako razmišljaš, samo nastavi, ti si jači, uspećeš..........moraš...:))

#5, 17.10.2008 - 20:55
Rockman (48)
hahahaha...nisam do sada čuo ovu izreku...prava je :-))))
#4, 17.10.2008 - 11:10
Rockman (48)
Dobro su govorili ti alhemičari. Ne znaš šta je sreća ako ne spoznaš nesreću...ili ono...''...imao pa nemao...''....bitno je u svemu tome ostati čovek, postojan, dugnute glave, neukaljana obraza, dobrodušan....
#3, 17.10.2008 - 10:50
jasno je prijatelju , ali malo je onih koji će ovo priznati !
17.10.2008 - 10:55
Izgradio sam svoje mehanizme za preživljavanje. koji su to mehanizmi ljubim
#2, 17.10.2008 - 10:43
... duga priča ... ljubim puno!!
17.10.2008 - 11:01
BETIKA (55)
HVALA TI NA ISKRENOM PISANJU TREBA VISE OVAKVIH PRICA NISI TI JEDINI A I MLADJI KARIKASI PROCITAJU POUCNO I DA IZVUKU NEKE POUKE DA BI LAKSE NASTAVILI SVOJ PUT KROZ ZIVOT. POZDRAVLJAM TE PRIJATELJU
#1, 17.10.2008 - 10:36
Pozzzz:)))
17.10.2008 - 10:38