Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
tdarko65 blog
Ova pesma je nastala jednog leta posle čitanja Orhana Pamuka i knjige ISTAMBUL. Turci su Konstantinopolj opsedali celih 10 godina dok ga nisu konačno osvojili. Tad je podrška hrišćana izostala što nije bio slučaj kad su opsedali Beč i tako je pao jedan od najlepših gradova sveta u ruke Turaka.
Pre toga su morali odseći odstupnicu na Kosovu 1389 kad je Lazar pao sa svojom vojskom takođe bez pomoći saveznika. Bio je to kraj Vizantije i početak ropstva na Balkanu sve do dolaska Karađorđa. Evropa zaista puno duguje Srbima, a ja sam želio da ovekovečim bivši hrišćanski lepi grad koji je pao 1453. Dakle uživajte....


Misli lepo me vuku po vekova prostoru,
struji sličnoj snazi što mora pokreće i pretapa.
Vetra nema, samo te sile magneta
ispod kore Zemlje tajna su bez kraja.

Plavi Bosfor svetli dubinom dragulja
optočen zidova redom, talasima vremena,
kula i poligona izmiče pogledu strahopoštovanja.

Kupole su priča za sebe,
veličina masiva, spušten su i zasvođen komad nebesa.
Tu svaka misao na um pala, grana se u hiljadu simbola.
Upalom stranče u grad čempresa i klesanih ekstaza
činiti ti se može da je sva planeta divan spoj kamena i neba,
predeo za život bez kraja.
Ne sa zemlje, neg' sa mora ta slika prelepa
k'o da je delo samog Boga, ideja poput moćnih metastaza.
To mesto biser je iz mašte u kom horizont svetli
svesti nestvarno jasno.
Zar do takve moći čovekovih ruku delo seže?

Slučaja igrom čovek zatočen u neznanju, ropstvu il' nepouzdanju,
ubačen u to čudo na tlo što ga more seče,
kad vidi grad i delo, eho pesme sa nebesa učini
da mu muk iz kostiju jezik sveže,
pa pogled smiče u strahu i pitanju;
otkud on tu tako mali?
Iz koje je priče?

Odabrano mesto isčupano iz raja tvrda brda prekriva,
na dva kontinenta vibrira.
Dah zastane, teme pritisne, dubina što miruje,
drhti il' svetluca, po tri ravni izvan domašaja očinjeg vida.

Noć kad padne na te lepote bez premca,
izgnanom iz raja, dostojna zamena mu može biti
i tačka za još jedan dan života.
Kad luna tamu ublaži pod gustoćom svoda,
i pesmolikom senom srebra, moru doda
svojstva živog stvora, putniku se prikaže
sva raskoš, lepota prostora,
puna duša neverovatnog sveta
iza kojeg osta
sva beda do tad poznatog života.

Darko Tomić 10. 02. 2007.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

zoza1958 (58)
predivna pesma koju si mogao samo ti napisati...........................
#1, 25.11.2008 - 20:30
 

Korisnik
offline
offline tdarko65 (50)
Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Banja Luka



Blogovi: tagovi