Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zerar blog

Naucnici proizveli plašt nevidljivosti

  Tim američkih i engleskih naucnika proizveo je plašt nevidljivosti, no još uvek rade na njegovom usavršavanju. Za sada je plašt još uvek vidljiv, ali takođe i providan, no skriva sve što se nalazi unutar njega. Kako je vid, pojednostavljeno, zapravo reflekcija svetla na nekom objektu, naucnici pokušavaju smanjiti refleksije koje plašt odašilje da bi mu time stvorili otpornost na mikrovalove i radare. Plašt naravno neće moći sakriti avion, ali će moći preusmjeriti radar ili mikrovalove oko manjeg objekta, čineći ga tako oku nevidljivimGlavni IT događaj proteklog meseca je, bez sumnje, "nevidljivi ogrtač", koji je, nekoliko meseci nakon objavljivanja teorijskih postavki za ovakav izum prvi put testiran in vivo. Za ostvarenje poduhvata zaslužni su njegovi "krojači", istraživački tim Djuk univerziteta, a za nadahnuće - brojni autori fantastičnih priča, filmova i serija, od Herberta Dž. Velsa, do Zvezdanih staza i Harija Potera.
Suština tehnologije nevidljivosti je u stvaranju elektromagnetskog omotača oko predmeta koji se želi sakriti, tako da elektromagnetni talasi zaobilaze svoju putanju oko predmeta kao što voda zaobilazi kamen. Pošto se nijedan talas ne reflektuje natrag ka posmatraču, predemet nije vidljiv. Taj efekat nevidljivosti, međutim, ostvaruje se samo u određenim uslovima, kada se koriste talasi određene frekvencije - mikrotalasi - i to samo u dve dimenzije. Nevidljivost nije potpuna, već se prilikom obilaska elektromagnetnih talasa stvara mala senka koja se može otkriti pri pažljivijem pregledu, a što je rezultat nestrpljivosti s kojom su tvorci izuma pohrlili da ga predstave naučnoj javnosti. To ipak ne umanjuje značaj ovog otkrića koje je, po opštem mišljenju naučnika koji su imali prilike da prisustvuju njegovom demonstriranju, krajnje jednostavno.
Sadašnji nevidljivi omotač obavija bakarni ciloindar debljine jedva nešto veće od centimetra. Tim istraživača pravi još jedan sličan, koji će obmotati i načiniti nevidljivim predmet veličine tostera, i to u sve tri dimenzije.
Ova tehnologija razlikuje se od tzv. "stealth" tehnologije koja koirsti neobične oblike i materijale što apsorbuju radarsake zrake da bi smanjili povratni refleks ka izvoru zračenja. Ta tehnologija umanjuje radarsku sliku aviona na veličinu ptice.
Za izradu sadašnjeg nevidljivog ogrtača ključna je nova porodica materijala nazvanih "metamaterijali." To su, u biti, metalni modeli položeni preko površine materijala koji se sve rasprostranjenije koriste za pravljenje štampanih ploča, kao što su mešavine keramike i vlakana. Ukoliko se koriste pravi metali u pravoj konfiguraciji, dolazeći elektromagnetski talasi stupaju u interakciju sa elektronima u metalima i obmotavaju se oko predmeta. Elektromagnetsko zračenje uključuje vidiljivo svetlo kao i radio talase, mikrotalase, infracrvene zrake i ultraljubičaste, rendgenske i gama zrake. Ključna stvar je da metalni oblici moraju da budu znatno manji od talasne dužine zračenja, zbog čega su naučnici sa Djuk univerziteta koristili mikrotalase, koji imaju veliku talasnu dužinu.
Savijanje vidljivih svetlosnih talasa iziskuje mnogo manje metalne modele. Pošto su za svaku talasnu dužinu svetlosti potrebni drukčiji materijali izazovno je napraviti takav uređaj koji može da blokira vidljivu svetlost.
Uprkos ograničenjima, stručnjaci predviđaju da će izum nevidljivog omotača moći da se primenjuje u raznim oblastima, od komunikacija, da se obezbedi bežična transmisija talasa oko neke zgrade, zatim za fokusiranje Sunčeve energije do solarnih ćelija, i da se osetljivi uređaji zaštite od elektromagnetskog zračenja.
I vojska, koja je jedan od glavnih sponzora ovog istraživanja, vidi mogućnost primene nevidljivog ogrtača u vojne svrhe. Jednog dana, recimo, mogli bi da se konstruišu predmeti koji bi bili potpuno nevidljivi za radare, ili da se pojedini predmeti zaštite od signala mobilne telefonije. Takođe, razmišlja se i o praktičnoj verziji nevidljivog uređaja koji bi mogao da se primenjuje u svakodnevnom životu.
Međutim, to još ne znači da bi taj uređaj mogao da učini nevidljivim i čoveka, tenk ili svemirski brod. Ukoliko bi se sva svetlost obmotala oko predmeta ili osobe koja je pod elektromagnetnim talasima, ko god bio unutar tih talasa, bio bi u potpunom mraku i ne bi mogao da vidi kuda ide, a bilo kakva svetlost koju bi koristio da mu osvetli put u mraku, bila bi sama po sebi vidljiva.
Koncentrični prstenovi metamaterijala navode mikrotalase da se obavijaju i zaobilaze predmet koji štite. Metamaterijali su, dakle, izgrađeni od metalnih prstenova i žica ubačenih u staklena vlakna koja izazivaju čudno ponašanje svetlosti. Nedavno su istraživači ukazali na činjenicu da ovakva tehnologija omogućava da se konstruišu loptaste površine ili cilindri koji su kadri da obmotaju neki predmet gotovo savršeno i sakriju ga uz pomoć jedinstvene talasne dužine svetlosti. Kada svetlost padne na metamaterijal elektroni u metalnim delićima materijala počinju da vibriraju, te vibracije zauzvrat utiču na brzinu svetlosti. Oklop od metamaterijala, ukoliko se napravi prava srazmera njegovih metalnih sastojaka, može svetlost određene talasne dužine da natera da se obmota oko unutrašnjosti tog oklopa.
Dejvid Šurig i Dejvid Smit, autori nevidljivog ogrtača, obojica sa Djuk univerziteta, kažu da su od prošlog maja znatno usavršili svoj izum, tako što su centralni bakarni prsten, zapravo, predmet koji treba da prikriju, obavili koncentričnim prstenovima metamaterijala, a potom su te prstenove stavili između dva "tanjira" tako da mikrotalasi mogu da prolaze kroz omotač u ravni prstenova.
 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: