Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Franjopo blog

Ishrana celijačnih bolesnika

 PRAVILNA ISHRANA BEZGLUTENSKIM NAMIRNICAMA

U osnovi pravilna uravnotežena bezglutenska ishrana je svakodnevno korišćenje bezglutenskih namirnica (bezglutenska dijetalna ishrana), koje obezbeđuju zdrav način života, a organizam štite od nastanka enteropatije. 

Uloga bezglutenskih namirnica je da organizmu obezbede energetske materije (ugljene hidrate i mast) za rast i izgradnju ćelija, energiju potrebnu za vršenje umnog i telesnog rada, proteine (gradivne materije) kao i zaštitne materije (minerale i vitamine) koje organizam štite od bolesti, održavajući i čuvajući njegovu vitalnost. Pravilna ishrana osigurava dobro zdravlje, povećava snagu i izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti, produžava životni vek… U stvari, zdravlje zavisi od životnih navika, od kojih je jedna od najznačajnih ishrana. Pravilnim uravnoteženim odnosom ovih materija obezbeđujemo dobro zdravlje.

Šta podrazumeva pojam pravilne ishrane
– izbor bezglutenskih namirnica,
– kombinovanje dozvoljenih namirnica i napitaka za ishranu,
– količinu i energetsku vrednost tih namirnica,
– pripremu jela,
– izbor i kombinovanje dodataka jelima (začina, uguščivača…),
– vreme i razmak uzimanja obroka,
– čuvanje namirnica i pripremljenih jela.

Principi pravilne ishrane

Principi savremene pravilne uravnotežene ishrane predviđaju svakodnevnu raznovrsnu hranu, koju čovek koristi iz biljnog i životinjskog sveta. Pravilna bezglutenska ishrana uključuje prosečno 60% ugljenih hidrata, 15% proteina i 25% masti iz bezglutenskih namirnica, zavisno od načina i stila života. Hemijski elementi sadržani u hrani utiču na razvoj hemijskih, biohemijskih i fizioloških procesa u organizmu. Treba koristiti samo dozvoljene žitarice, mnogo povrća, voća, nemasna i lakše svarljivija mesa, samonikle darove prirode, zimnicu, začine, gotova jela i razne prerađevine, bez primesa glutena i njemu srodnih sastojaka.

Poželjna pravila
– piti strukturisanu ili odležanu pijaću vodu posle 16 časova, prirodne sokove…
– jesti što više dozvoljenih žitarica, povrća i voća (koristiti što više mahunarke),
– jesti samo hleb i peciva od bezglutenske smeše i bezglutenskih žitarica,
– povremeno (nedeljno 1 do 2 puta) jesti morsku ribu i plodove mora,
– koristiti nerafinisana i hladno ceđena ulja,
– povremeno koristiti jabukovo sirće, a jake začine zameniti lekovitim začinskim biljem,
– koristiti povremeno napitak od 2 dl vode, 1 kašike jabučnog sirćeta i kašike meda,
– neposredno pred spavanje popiti čaj od matičnjaka, lavande ili korena valerijane,
– iz jela potpuno izbaciti belo brašno, beli pirinač, beli šećer i rafinisanu so.
Ovakav način ishrane čuva zdravlje, obezbeđuje energiju, održava telesnu težinu i lepotu tela.

ISHRANA GLUTENSKIH ENTEROPATA

Glutenski enteropati treba da koriste namirnice i njihove prerađevine, jela i napitke u ishrani bez sadržaja glutena i njemu srodnih sastojaka (prolamina), izazivača glutenske enteropatije. Ishrana bezglutenskim namirnicama podrazumeva korišćenje bezglutenskih žitarica, jela biljnog i životinjskog porekla, njihove prerađevine, dodatke i napitke koji ne sadrže gluten i njemu srodne supstance. Način izbora i kombinovanje namirnica, dodataka i napitaka, pripremu jela i njihovo delovanje na organizam objašnjeno je u recepturama pojedinih namirnica.
Ukolio se ona ne poštuje dolazi do oštećenja sluznice tankog creva i brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane. Osnovu terapije celijačnih bolesnika čini bezglutenski režim ishrane (dijeta bez glutena).
I najmanje količine glutena mogu biti štetne po zdravlje.
Naročito je opasan „skriveni gluten” na bezglutenskim namirnicama na svim industrijskim suhomesnatim proizvodima, kandiranom i suvom voću, velikom broju zamrznutih proizvoda gotove hrane, voćnim jogurtima, pudinzima, voćnim sirupima, čokoladama i drugim industrijskim proizvodima. On se nalazi u vidu: sredstva za vezivanje posipa, nosača, uguščivača, sredstva za vezivanje vode, vezivno sredstvo za paniranje, lepak, punilac, sredstvo protiv slepljivanja, surogat, aditivi, prašak za pecivo, puding, lekovi.
Kako se još mogu kontaminirati bezglutenske namirnice: skladištenjem u istom skladištu, sa pšenicom na transportnim putevima u istom vozilu, sušarama, mlevenjem u mlinovima na kamen u kojima se melje i pšenica, upotrebom zajedničke opreme u pekarama i rukovanjem unakrsnom manipulacijom proizvoda.

ISHRANA TRUDNICA

Ne treba da se razlikuje od ishrane pre trudnoće, ako je ishrana bila pravilna i ako je trudnoća bez komplikacija. Trudnice u toku trudnoće treba da jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, proteinima i masnoćama, koje sadrže mineralne materije i vitamine. Svakodnevno treba popiti najmanje 5 dl mleka. Večera treba da bude laka. Za trudnicu se preporučuje dnevni unos hrane oko 2600 kalorija. Jelovnik treba da se sastoji od namirnica: meso, jaja, žitarice, povrće i voće. Treba obezbediti dovoljno vitamina.
Kontraindikacije: jela koja nadimaju: kupus, pasulj, grašak, jela s jakim začinima, alkoholna pića, kafa, duvan i prevelike količine tečnosti su nepoželjne.

ISHRANA PORODILJA

Mlada dojilja treba da jede mnogo mlečne hrane, mlečnih prerađevina, svežeg povrća i voća, žitarice i nemasno meso. Preporučuje se dnevni unos hrane oko 3300 kalorija.
Kontraindikacije: svi štetni sastojci, otrovi (kafe, alkohol, jaki začini i duvan) odlaze u mleko, nanoseći posledice mladom, neotpornom bebinom organizmu.

ISHRANA DOJENČETA

U prvih šest meseci najvažnija ishrana bebe je majčino mleko, potrebno za izgradnju ćelija i razvoj deteta. Bitno je, da se dojenče hrani majčinim mlekom svaka tri sata (s tim da po noći ne dobija hranu).
Posle 3 meseca dojenče može da dobije vitamin C u obliku nezaslađenog voćnog soka (ili soka od povrća), nekoliko kašičica u toku dana.
Nakon 6 meseci dojenčetu treba prehrana koja se sastoji od kašaste hrane (u vidu supe, pasiranog povrća, pire krompira ili kaše od voća) i voćnih sokova. Zdravom detetu, ako je razvijeno i jako, kašasta hrana ne mora biti prehrana, već može da zameni obroke, umesto majčinog mleka. Kada dete dobije prve zube, daje mu se malo korice od bezglutenskog hleba.
Zamena za majčino mleko (ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji), odojče može da se hrani kravljim mlekom. Kravlje mleko se razređuje s 1 delom mleka i 1 delom vode, prokuva i ohladi (da bude mlako), s tim da dete u početku u toku dana ne dobije više od 5 dl kravljeg mleka). Kasnije se količina kravljeg mleha može povećati, a količina vode smanjiti.
Kravlje mleko u svom sastavu ima dvostruko više belančevina nego majčino mleko, manje šećera, tri puta više soli i jednaku količinu masti.
Kontraindikacije: kravlje mleko i neke druge namirnice mogu u osetljivom organizmu dojenčeta izazvati poremećaje u varenju.

ISHRANA U PREDŠKOLSKOM DOBU

Kada dete navrši godinu života, može da jede svaku hranu. Za njegov razvoj do 7 godine, dovoljno je da pojede 6 dg mesa (ili 8 dg ribe, 6 dg sira ili 1 jaje) na dan. U toj dobi je veoma važan bezglutenski hleb, uz povrće i voće. Do 3 godine dete treba da dobije 150 g bezglutenskog hleba na dan i 6 dl mleka, a dete u dobi od 3-7 godina do 250 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka. Namirnice treba da sadrže bezglutensku testeninu, maslac, med, smeđi šećer. Hranu treba rasporediti na 5 obroka u toku dana. Potrebne kalorije od 4-7 g: za devojčice 1550, a za dečake 1700 kalorija.

ISHRANA DECE U ŠKOLSKOM DOBU

Deci u dobi od 7 do 14 godina treba mešovita hrana i da je uzimaju u pet obroka. Ručak i večera treba da su kaloričniji, a mali obroci treba da se sastoje od mleka ili bele kafe, bezglutenskog hleba s maslacem ili marmeladom ili bezglutenskog hleba s voćem. Potrebne kalorije od 7-10 g: za devojčice 1750, a za dečake 1950 kalorija. Od 11-14 g: za devojčice 1850, a za dečake 2200 kalorija.

Deci u dobi od 15 do 16 godina treba više hrane životinjskog porekla. U tom dobu u ishrani nastaje razlika između dečaka (troše više energije na fizičku aktivnost) i devojčica (pubertet). Dečaci trebaju u toku dana: 500 g bezgluteksog hleba, 50 g masti, 300 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2200- 2500 kalorija.
Devojčice u toku dana trebaju: 400 g bezglutenskog hleba, 40 g masti, 200 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2100-2300 kalorija.

ISHRANA ADOLESCENATA

Adolescencija (mladalaštvo) je period života između detinjstva i odraslog doba. Pubertet predstavlja prvi deo adolescencije i počinje u različitom uzrastu: kod dečaka od 14, a kod devojčica već od 12 godine i traje mnogo duže (oko tri godine). Ovaj period obično završava oko 16 godine. Posle puberteta u užem smislu adolescencija se nastavlja postepenim razvojem do odraslog doba. Adolescentna stanja rastenje, telesne i psihičke promene, povećani unos hrane i druge promene smenjuju se zbunjujućom brzinom u tom periodu.
U ovom periodu odrastanja, rasta i razvoja, naglim i čestim promenama težine, rasporeda masnog tkiva, visine, naglih promena energije, potrebna je posebna pažnja vezana za vrstom i načinom ishrane. Apetit je povremeno promenljiv, povećava se ili smanjuje unos hrane. Posebno u ovom periodu,bez obzira na navedene promene, treba obratiti pažnju na ishranu i uklopiti ih u dole navedene kategorije.

Pravilna ishrana u periodu adolescencije
(zastupljenost u obrocima)
- masnoća i šećer (jesti štedljivo),
- mleko, jogurt, sir (u 3 obroka),
- meso, piletina, jaja (u 2-3 obroka),
- povrće (u 3-5 obroka),
- voće (u 3-4 obroka),
- dozvoljene žitarice, bezglutenski hleb, testa (5-6 porcija).

Hraniti se zdravo, znači jesti širok dijapazon namirnica u adekvatnim količinama Stara izreka kaže: „Ono ste što jedete”. Zdrava ishrana pomaže u kontroli telesne težine, daje energiju, čuva zdravlje (preventiva), daje lep izgled i omogućava mnoge fizičke i intelektualne aktivnosti. Treba piti u toku dana 8 čaša (od 2 dl) pitke vode.
Nepravilna ishrana (prevelike količine, jako masna hrana, mnogo soli i šećera, loš izbor vrsta namirnica, sa nedovoljno biljnih vlakana i dr.) ima za posledicu nastanak mnogih oboljenja. Ishrana sa previše masne hrane i soli, može povećati rizik od nastanka srčanih oboljenja, dok veoma masna hrana povećava rizik od nastanka nekih karcinoma. Nedovoljno obrađena i neizbalansirana hrana, brza hrana, nedostatak biljnih vlakana, vitamina i minerala, u tom periodu, ima veliki uticaj na rast i razvoj, zdravlje i lepotu tela.

ISHRANA OMLADINE OD 17 DO 19 GODINA

Organizam u tom dobu dostiže visinu oko 175 cm i težinu od 55-64 kg. Omladina treba da se hrani u pet obroka, mešovitom hranom u kojoj je zastupljeno meso, dozvoljene žitarice, povrće i voće. Dnevna količina mesa je do 100 g, masti 40-60 g, krompira 200-300 g, 500 g voća ili povrća. Pasulj se može konzumirati tri puta nedeljno u količini 100-150 g po obroku. Hrana za omladinca treba da se sastoji od 600 g bezglutenskog hleba, 5 dl mleka u toku dana. Hrana za omladinku treba da se sastoji od 300 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka u toku dana. Ukupna dnevna vrednost hrane treba da iznosi: za devojčice 2200, a za dečake 2800 kalorija. Ako se obavljaju teži fizički radovi treba do 2300 kalorija u toku dana.

ISHRANA FIZIČKIH RADNIKA

Osobe koje rade fizičke poslove treba da unose hranu bogatu ugljenim hidratima (izvori: bezglutenski hleb i prerađevine od bezglutenskog brašna, dobro zamašćen krompir), belančevine i masti (veća količina mesa, ribe ili jaja), sirova hrana (u vidu raznih salata, voće i povrće). Dnevna vrednost hrane treba da iznosi od 3800-4500 kalorija, a za najteži fizički rad i više.

ISHRANA INTELEKTUALACA

Prepun želudac opterećuje telo intelektualca i otežava umni rad. Treba da se hrani lakom hranom: varivima, povrćem i voćem, salatama, kiselim mlekom. Treba da se čuva preteranih količina mesa„ ribe, jaja i masti. Za umni rad i stvaralačke sposobnosti preporučuje se laka hrana, bez jakih začina, alkoholnih pića i duvana. Za intelektualni rad je u toku dana potrebno: 50 g belančevina, 40 g masti i 400 g ugljenih hidrata. Vrednost dnevne hrane treba da iznosi 2600-3000 kalorija.

ISHRANA U STAROSTI

Staračko doba se ne može strogo ograničiti godinama. Starost je prirodna pojava, koja nastupa postepeno, pri čemu prestanak funkcija organa traje niz godina. Hrana treba da bude raznovrsna, količinski umerena i laka: što više povrća i voća, siromašna belančevinama (što manje mesa), sa blagim začinima i malo soli. U toku dana dobro deluju 1-2 crne kafe, 1-2 kocke crne čokolade i čašica alkohola. Treba izbegavati obilne količine hrane u pojedinim obrocima i tešku svarljivu hranu. Unos hrane u toku dana, ženama treba da bude u vrednosti oko 2000 kalorija, a muškarcima oko 2500 kalorija.
Kontraindikacije: prekomerna količina jela i pića može biti uzrok nastanka raznih oboljenja. Isto tako i nedovoljna ishrana utiče na zdravstveno stanje organizma.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: