Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Franjopo blog
 Lekari kažu da je nepravilna ishrana (pogrešan način ishrane), uz druge faktore rizika, najvažniji razlog slabljenja imuniteta kod zdravih osoba.Ona u osnovi podrazumeva neuravnoteženi (neodgovarajući) sklad utroška organizma i unosa odgovarajućih hranljivih i zaštitnih materija. Posledica je poremećaj metabolizma (brz ili spor) koji u takovom stanju utiče na nastanak drugih poremećaja u organizmu. Debalans hranljivih i zaštitnih materija (višak ili manjak) u organizmu je glavni krivac za narušeno zdravlje.

Nepravilna ishrana sadrži potencijalno toksične materije koje utiču na biohemijske promene i povećanje oksidativnog procesa, odražavajući se time na kvalitet stanja organizma.

Nepravilni način ishrane podrazumeva: masno meso, preveliku količinu masnoće (naročito transmasne i životinjske kiseline), preveliki unos (količina) hrane, šećer, skrob, neodgovarajuće namirnice, premali unos ribe, povrća i voća, unos namirnica kojima nedostaju potrebni sastojci organizmu, nedostatak potrebne količine pijaće vode (dnevna minimalna potreba je 1,5 l).

Drugi faktori rizika su: genetska predispozicija, stres, neadekvatan stil (način) života, nedovoljno sna, zagađenje životne sredine, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i dr.

Zaključak: Neuravnotežena ishrana je danas glavni uzrok bolesti civilizacije.


Najrasprostrajenije bolesti modernog doba

  • Gojaznost (povećanje telesne težine usled nepravilne ishrane);

  • Šećerna bolest (osnovni uzrok: stres i gojaznost);

  • Povišen krvni pritisak (osnovni uzrok: gojaznost, fizička neaktivnost, alkohol...);

  • Arteroskleroza (osnovni uzrok: masnoće);

  • Srčani udar (osnovni uzrok: začepljenje arterija koje snabdevaju srčani mišić);

  • Moždana kap (osnovni uzrok: posledica visokog krvnog pritiska);

  • Rak (osnovni uzrok: prestanak normalne deobe ćelija);

  • Alergija (osnovni uzrok: posledica neotpornosti organizma);

  • Anemija (osnovni uzrok: smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili broja hemoglobina);

  • Degenerativne bolesti (osnovni uzrok: namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma).

Ako je imuni sistem u redu, on uništi svaki patogen, bez obzira da li je to virus, gljivica ili izmenjena celija koja je na putu da postane kancerozna. Naš sistem za odbranu to radi tako, što svakog sata oslobada deset miliona proteina zvanih antitela. Ovakva budnost imuno sistema zahteva srazmerne zalihe hranljivih i zaštitnih materija.


Namirnice koje jačaju imunitet više od ostalih

Junetina: Jača vaše slabe tačke. Manjak cinka je jedan od najčešćih nedostataka vitamina koji se javljaju kod odraslih, naročito kod vegetarijanaca i onih koji jedu manje junećeg mesa, najboljeg izvora ovog minerala koji jača imunitet. Čak i blagi nedostatak cinka povećava rizik od infekcije. Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca, neustrašivih ćelija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge negativce. Sto grama posne junetine (dovoljno za pristojnu šniclu) obezbeđuje oko 30 odsto dnevne vrednosti cinka. Zajedno sa cinkom u ostalim namirnicama, to će biti dovoljno da napunite rezerve cinka. Ako ne možete da smislite junetinu, jedite ostrige, cerealije, prasetinu, živinu, jogurt i mleko.

Narandžasto: Ojacajte svoje granice. Možda ne mislite da je koža deo vašeg imunog sistema. Ali ovaj ključni organ, površine jedan kvadratni metar, služi kao tvrđava na prvoj borbenoj liniji protiv nepoželjnih gostiju. Da bi ostala jaka, potreban joj je vitamin A. On igra bitnu ulogu u proizvodnji vezivnog tkiva, što je ključna komponenta kože. Jedan od najboljih načina za dobijanje ovog vitamina je iz hrane koja sadrži beta-karoten, koji telo pretvara u vitamin A. Mislite na narandžasto, kad tražite hranu bogatu beta karotenom: šargarepu, tikvau dinju. Vekovima su ljudi širom sveta pečurkama jačali imunitet. Savremeni istraživači znaju i zašto: pečurke povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, čine ih agresivnijih, što je super kad imate infekciju. Posebne vrste šititai i maitaki pečuraka najbolje su za imunitet, ali ni domaće nisu loše.

Šargarepa sadrži karotin i provitamin A Štiti sluzokožu i ima snažno antioksidantno dejstvo, tj. ubija slobodne radikale odgovorne za pojavu tumora i brzo starenje. Mnogo pomaže u bržem oporavku posle infektivnih bolesti - veliki broj naučnih studija, pokazao je da jača imunološki sistem. Priprema: izmiksujte 5 šargarepa sa sokom od jednog limuna. Ovaj sok pijte svakog jutra.

Praziluk "čistač organizma" Zahvaljujući posebnim šećerima i kalijumu (u 100g. praziluka nalazi se 300mg.), on je snažan diuretik. Sadrži 86 posto vode i olakšava izlučivanje otpadih materija putem bubrega. Sadrži malo soli, odličan je protiv otoka a istovremeno obezbeđuje telu vitamine i minerale. Pomoć je protiv zimskog umora jer od svih zimskih vrsta povrća sadrži najviše karotena, vitamina C i E, uglavnom u zelenom delu. Povećava imunost, pomaže protiv prehlade i infekcija i štiti ćelije organizma od slobodnih radikala. Možete ga uključiti u bilo koju dijetu koju držite. Sadrži 35 kalorija u 100 gr, vrlo malo masnoća i šećera. Sadrži dosta celuloze i brzo daje osećaj sitosti. Pektin iz praziluka stvara zaštitni film na sluzokoži želuca. Dodatak dijeti bi mogla da bude ova salata: na pari skuvajte praziluk, šargarepu, tikvice i celer. Pospite naseckanim peršunom kako bi ste obogatili vitaminom C ovu salatu od kuvanog povrća koja zbog male kalorijske vrednosti nipošto ne može da ugrozi liniju.

Praziluk možete koristiti i za lepotu. Supa od praziluka posvetljuje ten. Zahvaljujući diuretičkom učinku, potstiče izlučivanje otpadnih materija iz tela. Sadrži i vitamin E i karotene koji su dragoceni za negu kože. Protiv povišenog krvnog pritiska dobro je koristiti praziluk i beli luk. Sadrži malo soli a puno kalijuma. Za bolju cirkulaciju konzumirajte praziluk i losos. Apsorpciju vitamina E iz praziluka poboljšavaju omega-3 masne kiseline koje sadrži losos. Za bolji rad creva koristite poriluk i celer. Sadrže celulozu koja pojacava peristaltiku creva.

Krastavac Da je krastavac omiljeno povrće, dokazuje činjenica da gotovo i ne postoji zemlja koja ga ne proizvodi. Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potiče, danas se krastavac uspješno svugdje proširio. Ugodan osvježavajući ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina.Posebnu aromu krastavcima daju eterična ulja,a gorak ukus potiče od glukozida kukurbitacina, koji je izrazito izražen kod nekih sorti.Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utiču temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana. Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju. Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.

Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk. Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Ako već cedite sok, pripremite ga kao ukusan i vredan napitak, mešajući ga sa sokom šargarepe, celera ili jabuka s medom.

Paprika Visoko je cenjeno povrće, bogato lekovitim sastojcima i zbog toga preporučljiva u ishrani. Najbolja i najzdravija za jelo je sveža, ne obrađena paprika, a lekovitim se smatra njen mesnati, deo. Lekovitost paprike u narodnoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik. Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema. Paprika potiče iz Južne Amerike. Španci su je doneli u Evropu u 15. veku, odakle se proširila sve do Turske, a danas se najviše gaji u Mađarskoj. Paprika je jednogodišnja biljka, a u tropskim krajevima višegodišnja. Botanički pripada porodici Solonaceae, polikarpnim biljkama koje tokom ciklusa cvetaju više puta. Plodove paprike razlikujemo prema obliku (stožasti, prizmatični, okrugli te okruglospljošteni ) i prema boji (tamnozeleni, žutozeleni, blijedožuti, gotovo bijeli, žuti, naranđasti, svđjetlocrveni i tamnocrveni). Hemijski sastav paprike obuhvata sadržaj svih sastojaka ovog povrća, kao i njihovih proizvoda, ukjučujući i vodu. Prosečni sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šećera iz grupe monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. Količina eteričnih ulja u semenu paprike zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija i sastavni deo eteričnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema količini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veličini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike. Kapsaicin ima lekovito delovanje jer djeluje antiseptički, a u digestivnom traktu sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina u krvi, koji čini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja. Poznato je da hanabera, papričica visokog sadržaja kapsaicina, izaziva opekotine kod osetljivih ljudi, iritaciju kože i sluzokože, a kuvari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže među prstima jer ako dođe do očiju može izazvati privremeno slepilo. U medicini se koristi kao prirodno stimulativno sredstvo, ali kod ljudi potpuno zdravog digestivnog trakta. Od vitamina paprika sadrži najviše vitamina C. Dokazano je da u paprici ima čak 4 - 5 puta više vitamina C nego u limunu i narandži. Količina vitamina C iznosi oko 100 - 250 mg / 100 g svežeg ploda, a zavisi od starosti paprike. Značajne su i količine vitamina B. Posebno se ističu B1 ( 60 mg / 100 g ) i B2 ( 30 mg /100 g sveže paprike). Paprika sadrži još i vitamin E, kojem se pripisuju antikarcenogena svojstva, zatim pantotensku kiselinu, a u formi provitamina sadrži i vitamin A koji je prisutan kao b- karoten i kriptoksantin. Od minerala paprika je najbogatija kalijem, fosforom i gvožđem. Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema. Njezin utiecaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utiče na elastičnost i propustljivost kapilara što se koristi za lečenje arterioskleroze. Kao aromatik koristi se za pripremanje jela u našoj kuhinji, a takođe i za razna pića.Paprika je sredstvo koje pospešuje apetit, a pri tome potstiče rad želutca jer pojačava lučenje želudačanog soka i potstče peristaltiku. Sadrži dosta kalijuma kojem se pripisuje diuretsko i antikarcinogeno djelovanje. Vjerovanje u afrodizijsko svojstvo temelje se na uticaju paprike na pojačannje cirkulaciji. Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za lečenje reumatskih bolova.Sokom od paprike leče se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja. Takođe sokom paprike može se sprečiti opadanje kose trljajući vlasište kose. Prašak od ljute crvene paprike koristi se za lečenje probavnih smetnji i hemeroida.

Kukuruz prijatelj zdravlja Kao namirnica dostupna tokom cele godine, mogla bi se ubrojati u sastavni deo svakog zdravog menia. Dobar je izvor mnogih nutritijenata kao što je tiamin-vitamin B1, vitamina B5, dietetskih vlakana, folne kiseline i mangana. Ne sadrži suvišne kalorije, u svežem klipu kukuruza ima 80 do 100 kcal. Iako obiluje ugljenim hidratima, siromašan je mastima pa predstavlja dobar izvor brzo raspoložive energije. Masti koje prevladavaju u kukuruzu su višestruko i jednostruko nezasićene. Prijatelj kardiovaskularnog sistema Zbog velikog sadržaja dietetskih vlakana snižava nivo holesterola u krvi, ali njegovo blagotvorno dejstvo na zdravlje kardiovaskularnog sistema leži i u značajnom sadržaju vitamina B grupe koji snižavaju nivo homocistina u krvi. Homocistin direktno oštećuje krvne sudove pa snižavanjem koncentracije ovih opasnih molekula snižava rizik od srčanog i moždanog udara, ili oboljenja perifernih krvnih sudova. Prijatelj organa za varenje Zbog velikog sadržaja biljnih vlakana uređuje stolicu, treba ga jesti kao preventivu aka debelog creva, pomaže i kod oboljenja želutca tj. smanjuje gorušicu, pomaže kod gastritisa i čira na želutcu. Poboljšajte memoriju Kukuruz je dobar izvor tiamina-vitamin B1, jednim kukuruzom se zadovolji 24% od ukupnih dnevnih potreba. Vitamin je sastavni deo enzimskih reakcija vezanih za stvaanje energije a takođe igra važnu ulogu u kognitivnim funkcijama mozga jer je potreban u sintzi acetilholina, koji pretstavlja neurotransmitera neohodnog za memoriju. Nedostatak acetilholina je vezan za bolesti koji se javljaju sa starenjem kao što su senilnost i Alchajmerova bolest. Energetski korisna namirnica Kukuruz je pored vitamina B1 dobar izvor vitamina B5, koji je neophodan u metabolizmu ugljenih-hidrata, proteina i lipida. B5 vitamin je izuzetno koristan kada ste pod stresom kao podrška funkcije adrenalnih žlezda. Smanjuje rizik od raka pluća Konzumiranjem hrane bogate beta-kriptoksantina - crveno narandzastog karotenoida koga ima u velikim količinama u kukuruzu, bundevi, crvenim paprikama, narandžama i breskvama značajno smanjuje rizik od oboljevanja od raka pluća. Jedna od studija je pokazala da unošenjem ovakve hrane se kod nepušača smanjuje rikzik za 27%, dok kod pušača 37% u odnosu na pušače koji retko unose hranu bogatu ovin sastojkom. Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gube jedan deo nutritienata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnom aktivnošću što povećava njegove "zaštitničke" moći. Tokom kuvanja se oslobađa ferulička kiselina, fito materija koja se nalazi samo u nekom voću i povrću, koja ima snažno antioksidativno delovanje, pa joj se pripisuju antikarcinogena svojstva. Da sve ne bude ipak tako idilično kukuruz ima i svoju manu a to je da se nalazi u vrhu liste namirnica koje mogu izazvati alergiju, ukoliko se alergija na kukuruz pojavi treba ga potpuno izbaciti iz ishrane.

Čaj: Očisti opasni otpad. Kad vaš imuni sistem uništava uljeze i opravlja nanetu štetu, on sam stvara potencijalno opasna jedinjenja, slobodne radikale. Oni mogu oštetiti vaše celije i DNK, ubrzati starenje i postaviti dobru osnovu za bolesti kao što je rak. Antioksidansi mogu pocistiti slobodne radikale pre nego što ovi krenu da razaraju. Voce i povrce je krcato antioksidansima, ali crni i zeleni cajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voca. Tokom spremanja caja kesicu bucnite unutra, pa je izvucite i ponovitnj više puta. Novija istraživanja pokazuju da ovako bučkane kesice caja oslobode pet puta više polifenola, močnih antioksidanasa, nego kesice samo ostavljene da odleže u vreloj vodi.

Kefir: Šaljite pojacanje Sluzava membrana kojom je obložen digestivni trakt domacin je bilionima dobrih bakterija koje sprecavaju štetne bacile da se uvuku u organizam putem sistema za varenje. Nažalost, antibiotici mogu zbrisati ove dobre bakterije i ostaviti vas podložne neprijatnim klicama koje dovode do dijareje. Samo možete obezbediti pojacanje u vidu jogurta i kefira. One vrste koje sadrže i aktivne kulture bakterija mogu pomoci da se obnovi flora vaših creva.

RECEPTURE NARODNE MEDICINE
Narodna medicina prepuna je raznovrsnih receptura čajeva, sirupa, smesa i melema, koji su se u prošlosti koristili u lečenju mnogih bolesti i jačanje imunološkog sistema..


JAČANJE IMUNITETA

Znanstvena istraživanja su pokazala da uzimanje meda i cimeta jača imunološki sistem i štiti organizam od virusa i bakterija.
Redovno uzimanje meda jača bijela krvna zrnca u borbi protiv svake bolesti, a cimet pomiješan s medom stimulira probavu.

Ako se prije jela uzimu dvije kašike mješavine meda i cimeta nestat će kiseline i gasova, a probava će olakšati varenje i najtežih jela!


JAČANJE IMUNITETA 2

50 gr brusnice (Vaccinium vitis-idaea)
50 gr đumbira (Zingiber officinale)
50 gr cimeta (Cinnamomum zeylanicum)
1/2 kg meda
1 limun (Citrus limon)

Sastojke pomešati s medom, iscediti sok limuna i mešati dok se masa ne ujednači.
Uzimati 2x u toku dana po čajnu kašiku .


ZA DUGOVEČNOST

Vjeruje se da su ovu recepturu poznavali dugovječni Hunzi, pleme čiji pripadnici doživljavaju duboku starost održavajući krepkost i vitalnost. Oni svakodnevno uživaju u čaju od cimeta i meda, a upravo ova kombinacija – kažu znanstvenici usporava proces starenja, produžava životni vijek a ljudsku kožu čini svježom, nježnom i krepkijom.
· Uzeti četiri kašike meda i jednu kašiku cimeta, te prokuhati u tri šolje vode. Piti po ¼ šolje tri do četiri puta dnevno.


UMOR
Nedavne znanstvene studije su pokazale da je šećer sadržan u medu više koristan nego štetan za ljudski organizam. Ljudi srednje dobi koji uzimaju mješavinu meda i cimeta napravljenu od jednakih dijelova su znatno pokretljiviji i fleksibilniji. Kanadski stručnjak dr. Milton, koji je godinama radio na ovom istraživanju, preporučuje ovaj recept:
· Uzeti pola supene kašike meda i preko nje posuti cimetov prah, te sve umutiti u jednoj čaši vode. Piti prije doručka i popodne nakon 15 sati kada vitalnost tijela počinje da opada.
Ova terapija u roku od jedne sedmice naprosto će preporoditi vaš organizam i dati vašem tijelu znatnu vitalnost.


CVEKLA SA MEDOM
Potrebno je sest cvekli srednje velicine; 100 grama meda i sok jednog limuna. Na daski istrugati cveklu (rendati), posuti secerom i ostaviti da stoji pola sata. Zatim procijediti kroz cjediljku i dodati med i sok od limuna.
Ovaj vitaminski sok preporucuje se djeci u razvoju i za jacanje organizma.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Super je ovo s vremena na vreme procitati da se covek zamisli nam mocima prirode, koje NE koristimo.
#3, 23.12.2008 - 00:06
Da dragi prijatelju. Pogledaj mailboks, imaš poštu od mene.

Pozdrav, franjopo.
23.12.2008 - 01:04
eto..samo da konstatujem..diwan blog!! ono o praziluku nisam znala. a i o zrelim krastawcima je zanimljiwo.
pozdraw
#2, 22.12.2008 - 22:27
Franjopo (81)
ana70, hvala na poseti bloga, Vi osećate, šta je, ono pravo. Nalazite se na mojoj listi pravih prijatelja,očekujem da me prhvatite i Vi za svoga prijatelja.

Pozudrav, franjopo.
#1, 22.12.2008 - 08:28