Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Franjopo blog
U grupu južnog (ili tropskog) voća smatraju se plodovi koji rastu u primorju, sredozemlju, mediteranu i drugim toplim kontinentima. Ubrajaju se: agrumi, ­narandža, mandarina, limun, grejpfrut, zatim ananas, banana, kivi, nar, smokva i drugi. Bogati su vitaminom C. Koriste se u svežem stanju ili se prerađuju u voćne sokove i slično. Kora agruma sadrži eterična ulja. 

ACEROLA, TROPSKA VIŠNJA (Malpighia punicifolia) – 100 g ploda sadrži čak 1800 mg C vitamina (65 x više nego u narandži). Jede se sveža, a dodaje se i aromatičnim napicima i poslasticama (naročito koktelima i sladoledu).
Lekovita svojstva: pomaže kod infekcija, prehlada i gripa, zatim kod stresa, povećanih fizičkih i psihičkih napora.

voc031.jpg

ANANAS (Ananas comosus) – ima sočno i aromatično meso sa nizom dragocenih sastojaka. Nisko je kaloričan, 100 g ima 60 do 65 kalorija. Sadrži ugljene hidrate (naročito šećer), minerale, vitamin A i C (oko 25 mg) i vlakna. Poseduje enzim vrlo sličan enzimu koji se nalazi u želucu čoveka, tako da direktno deluje na varenje. U tropima se zbog toga koristi kao povrće, uz jaka jela, pogotovo uz svinjsko meso. Taj enzim se raspada na temperatruri od 60oC. Jede se svež ili konzerviran u kriškama u vidu kompota, salata, raznih poslastica, kao dodatak masnijim jelima, a pogodan je i za pripremu likera, sladoleda, kolača, naročito raznih egzotičnih koktela.
Koristi se pri pripremi svečanih trpeza, za pripremu najrazličitijih poslastica i dodataka poslasticama, gustih umaka za pečenje i divljač, voćnu salatu. Slaže se uz trešnje i višnje iz kompota, uz šlag, konjak, liker, narandže i sl.
Lekovita svojstva: popravlja raspoloženje i smiruje upale.

voc032.jpg

ARGAN (Argania spinosa) – endemska biljka iz jugozapadnog dela Maroka (između planina Atlasa, Zapadne Sahare i Atlanskog okeana). Plod je koštunica veličine i oblika slična šljivi. Tokom sazrevanja plod menja boju od zelene do žute. Iz koštice se vadi seme (jezgro) koje je bogato prirodnim antioksidansima (vitaminom E i flavonoidima). Ulje iz semena sadrži dvostruko veću količinu vitamina E nego maslinovo ulje. Bogato je linoleinskom kiselinom i esencijalnim masnim kiselinama. Obe kiseline zajedno deluju na obnavljanje ćelijskih struktura. Od 30 kg sakupljenih plodova dobija se samo 1 litar ulja. Seme se koristi u kulinarstvu i u medicini.
Prži se da dobije miris i ukus badema, a potom se cedi. Ulje se pomeša sa mlevenim bademom i medom i dobija se mešavina amloa (namaz), izuzuzetno je cenjen u marokanskoj kuhinji. Njime se premazuje sveži hleb koji se koristi za doručak i zaliva čajem od mente.
Lekovita svojstva: u narodnoj marokanskoj medicini ulje se koristi za negu kože, lica i tela, hrani suvu kožu i „pegla” bore, za zarašćivanje rana, ožiljaka, opekotina i akni. Ublažava bol, kosi vraća sjaj i jača oštećene nokte.

voc033.jpg

AVOKADO (Persea americana) – tropsko voće poreklom je iz Brazila i Meksika, a kultivira se u svim tropskim zemljama. Plodovi vrste Persea gratissima i Persea drymifolia su iz porodice lovora. Plod ima oblik kruške sa spoljnom korom tamnozelene do tamnoljubičaste boje. Meso je meko žutozelene boje koje obavija košticu. Lako se vari, a ukus je sladak i pikantan. Prvo ga nožem treba preseći, odstraniti semenku, iseći na četvrtine i oljuštiti koru. Koristi se i kao prilog jelima, posoljen i zaliven sokom od limuna i maslinovim uljem. Jede se uvek sirov. Pravi se i umak, tako da se prvo meso avokada, beli luk i drugi začini izmiksiraju i dodaju jelima. Velike je hranljive vrednosti, 100 g ima 200 kalorija. Sadrži minerale (najviše gvožđa), vitamine (A, B, C i E).
Lekovita svojstva: preporučuje se kod dijeta, smanjuje nivo holesterola u krvi.

voc034.jpg

BADEM, MENDULA (Amygdalus communis) – plod je koštunica. Najvažnije su podvrste: jestivi badem (Prunus amygdalus) koji se koristi u domaćinstvu i gorki badem (Prunus amygdalus var. amara) koji se koristi u medicini i kozmetici). Sadrži belačevine, šećer, masno ulje, etarsko ulje, amigdalin, gorke materije, sluz i gumu. Amigdalin se razgrađuje na cijanovodik, benzaldehid i glukozu.

voc035.jpg

BANANA (Musa spp., M.sapientum, M.paradisiace) – 100 g jestivog dela sadrži 90 kalorija. Bogata je visokim sadržajem proteina (20%) i 5% ugljenih hidrata (šećer se sporo razgrađuje). Sadrži mineralne soli (naročito magnezijum), vitamine (B1, B2 B3, B6, B12, C, E), pektine i vlakna (regulator šećera u krvi koji održava raspoloženje). Ugljeni hidrati koji se nalaze u njoj daju organizmu neophodnu snagu (energiju).
Od nekih vrsta banana pravi se brašno za vino i pecivo, a dobija se i alkohol.
Banane su teško svarljive (osim ako je jako zrela).
Lekovita svojstva: podstiče lučenje hormona sreće. Redovno uzimanje po jednu bananu dnevno između obroka poboljšava opšte stanje organizma.

voc036.jpg

PRŽENA i PEČENA JELA

Pržene banane

Potrebno:
6 banana (oko 1 kg)
6 dg maslaca (ili margarina)
domaći šećer u prahu

Priprema:
Oprane banane oljuštiti, iseći ih na 2–3 dela po dužini. Na zagrejanom maslacu pržiti banane i posuti šećerom u prahu i služiti. Ako se serviraju uz meso tada treba pržene banane i posoliti.



BERGAMOTA (Citrus Bergamia) – vrsta narandže jajolikog oblika veličine šljive sa narandžastom korom. Ukus joj je slatkasto-gorak i jede se zajedno sa korom. Mnogo se koristi u konditorskoj industriji.

voc037.jpg

ČERIMOJA (Annona cherimola) – postojbina su Andi. Raste na visinama od 1000-2000 m nadmorske visine. Plod ima oblik srca (naziva se i ljubavno voće). Kora je smeđezelena, veoma tanka i ima šare slične ribljoj krljušti. Meso je bele boje, protkano crnim košticama. Bogata je vitaminom C. Koristi se sveža, presečena na pola jede se kašikom. Pravi se žele i džem. Nedovoljno zreli plodovi sazrevaju za dva do tri dana u kesi od hartije. Najteži plodovi su i najsočniji.

voc039.jpg

FIZALIS (Physalis peruviana) – pripada grupi bobičavog voća. Sadrži kalcijum, gvožđe, fosfor, karotin, vitamine B12 i C. Fizalis se koristi za ukrašavanje torti i deserta. Prvo se umoči u rastopljenu čokoladu, a zatim u seckane bademe.
Lekovita svojstva: utiče na reumatske bolesti.

voc040.jpg

GREJPFRUT, grejp (Grape fruit, Citrus paradisi) – plod je okrugao, meso je sočno, gorko nakiselog ukusa. Po pravilu ga treba jesti sirovog, jer se pri termičkoj obradi izgubi oko 90% korisnih sastojaka. Ima izuzetno malo kalorija. Sadrži vitamine B1, B2, B9, C i flavonoide. Koristi se za pripremu sokova i u kombinaciji sa drugim voćem u vidu voćnih koktela. Najbolje ga je koristiti sirovog ujutro na prazan želudac, jer podstiče probavu i rad želuca.
Lekovita svojstva: flavonoidi utiču na povećano dejstvo vitamina C oko 20 puta. Biljna vlakna pomažu i pojačavaju potrošnju šećera iz krvi.

voc041.jpg

GUAVA (Psidium gujava) – poreklom je iz Južne Amerike. Plod ima kombinaciju ukusa kruške i jabuke, zreo je, kada je kora sveža i zelena, kao engleska trava. Plod sadrži gvožđe i mnogo vitamina C. Unutrašnjost ploda je tamnocrvena i semenke su jestive. Plod se jede najčešće u svežem stanju, preseče se napola i kašikom se vadi meso. Od jako zrelih plodova pravi se džem, žele, sok i salata. Od zrelih plodova pripremaju se umaci koji se služe uz meso uli ribu
Lekovita svojstva: smanjuje nivo šećera u krvi.

voc042.jpg

KAKI, japanska jabuka (Diospyros kaki) – poreklom je iz Kine, a u Evropu ju je preneo Marko Polo. Plod ima oblik paradajza (zavisno od sorte) sa crvenom, narandžastom ili žutom korom. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omekša kao maslac (kada ugnjile slično kao mušmula). Prepolovi se i meso se jede kašičicom.
Lekovita svojstva: svež plod se koristi u lečenju zatvora, upale creva, hemoroida, stomačnih tegoba i snižava povišen krvni pritisak.

voc043.jpg

KARAMBOLA (Averrhoa carambola) – poreklom je iz Šri Lanke. Istovremeno i cveta i rađa. Veoma je hranljiva. U 100 g ima čak 36 g belačevina. Oblik ploda je peterougaona zvezda. Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti, meso je mekano i želatinasto. Ima ukus jagode. Jede se sirova i termički obrađena, od nje se pripremaju sokovi i umaci. Pravi se i veoma slatko vino koje ima ukus meda, a stavlja se i u turšiju.

voc044.jpg

KIVANO KRASTAVAC, afrička rogata dinja (Cucumis metuliferus) – ima neobični oblik rogate dinje, tvrdu koru, zeleno meso sa košticama i prijatnog je mirisa i ukusa, kao kombinacija limuna i banane. Plod se raseče po sredini i jede se. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Kada raste na nižim temperaturama plodovi nemaju koštice. Jede se svež i nikada se ne čuva u hladnjaku jer bi se odmah pokvario. Na sobnoj temperaturi može da izdrži nekoliko meseci.

voc045.jpg

KIVI, aktinidija (Actinidia chinensis) – vrlo je lekovit, prirodni je antioksidans, antipiretik, antitrombotik, diuretik, sedativ... Oblik ploda je sličan krompiru, ljuska je maljava i mrkosive boje. Male je hranljive vrednosti i izuzetnih nutricionističkih svojstava. Meso je svetlozelene boje. 100 g plodova ima 47 kcal. Najpotpunije je voće i ima uravnotežen odnos svih hranljivih sastojaka. Bogat je mineralnim solima (kalijum, fosfor, gvožđe, kalcijum i magnezijum), zatim vitaminima (A, B1, B2, B3 dva puta više od kruške, 85 mg vitamina C kao pet limuna i vitamin E deset puta više od jabuke. Sadrži voćne kiseline, biljna vlakna i supstancu lutein. Ne sadrži nimalo masnoća. Koristi se sirov kao voće, tako što se plod raseče napola i kašikom se vadi sredina na koju se može nacediti nekoliko kapi limunovog soka. Upotrebljava se za pripremanje slatkiša i voćnih salata, za pripremu sladoleda i u kombinaciji sa šlagom, a može se i kuvati. Tanko oljušten i isečen na krugove, odlična je dekoracija za torte i kolače. Lako se ljušti.
Lekovita svojstva: ubrzava varenje, potpomaže sintezu proteina (folna kiselina), reguliše krvni pritisak (kalijum) i štiti vid (lutein). Snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, potpomaže eliminaciju toksina, povećava imunitet. Jača organizam, suzbija štetni holesterol. Poboljšava probavu (ima enzim aktidin).

voc046.jpg

KOKOS, kokosov orah (Cocos nucifera) – kao i sve druge vrste oraha, i kokosov orah sadrži baIastne materije koje su neophodne za varenje, zdrav i normalan rad creva. 100 g ima 376 kalorija. Sadrži: 3,9 g belančevina, 12,6 g ugljenih hidrata, 36,5 g masti, 9 g vlakana, mineralne materije (379 mg kalijuma, 205 mg fosfora, 39 mg magnezijuma, 35 mg natrijuma, 20 mg kalcijuma, 3,3 mg gvožđa i 2 mg vitamina C.
Sutlijaš sa kokosom je prava poslastica! U toku kuvanja pirinča dodati malo izrendanog kokosa (ili kokosovog brašna). Garnirati kakaom i rendanim kokosom.

voc047.jpg

Kokosovo mleko

Potrebno:
10 dg kokosovog brašna
2 dl vode

Priprema:
Kokosovo brašno preliti s ključalom vodom i ostaviti da stoji 10 minuta. Rukom dobro gnječiti brašno da iz njega počne da se odvaja mleko, a zatim ga procediti. Brašno baciti jer je bez ukusa.



KUMKVAT (Fortunella margarita) – ovaj mirisni plod je najmanji jestivi agrum. Bogat je vitaminima A, B i C, koji su neophodni za održavanje i jačanje imunog sistema. Kumkvat iseći na kocke i zamrznuti. Tako se može koristiti umesto kockica leda za piće. Zbog intenzivne arome, voditi računa o načinu i količini doziranja.

voc048.jpg

LIČI, azijska trešnja (Litchi chinensis) – sa spoljne strane je obrastao dužim dlačicama, kora mu je crvenkastosmeđe boje. Ima providno meso koje obmotava košticu. Kora se zaseče nožem i oljušti prstima. Meso se preseče napola i izvadi se koštica. Koristi se sirov. Vrlo često se koristi u kineskoj kuhinji. Veoma je bogat mineralima i vitaminom C.

voc049.jpg

LIMETA, gorki lajm, gorka limeta (Citrus aurantifolia) – posebna vrsta limuna sa korom zelene boje. Ima miris tropskog voća. Koriste se sveže, zrele limete. U količini od 100 g ploda ima oko 30 mg vitamina C, koji doprinosi jačanju imuniteta. Kalijum reguliše nivo vode u organizmu. Limete treba da su zaštićene od svetla, jer u suprotnom gube svoju lepu tamnozelenu boju i svoj tipičan ukus. lmaju veoma prijatnu aromu. Limetu pre upotrebe oprati vrelom vodom. Krajeve odseći, iseći na tanke kolutove (ali ne potpuno odvojiti) i izgnječiti mudlerom (drvena ili plastična alatka za gnječenje voća ili mrvljenje leda) i iscediti sok.

voc050.jpg

LIMUN (Citrus limonum) – ubraja se u grupu najvažnijih citrusa. Plod je okrugli, žute boje, a meso je razdeljeno od 8-12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Sočnog je i kiselog ukusa. Od svih vrsta citrusa najbogatiji je vitaminom C koji je snažan antioksidans, zatim askorbinskom i limunskom kiselinom. Sadrži male količine šećera, minerale (kalcijum, malo oligo elemenata). Kora limuna je bogata kumarinima koja sadržava eterična ulja. Upotrebljava se u svežem stanju za osvežavajuće napitke, kao začin (naročito u pripremi ribljih specijaliteta, zatim za kolače, torte slatko i džemove) i u preventivi. Najkorisniji je u svežem stanju (jer se vitamin C na temperaturi uništava).
Lekovita svojstva: jača imunološki sistem, čisti organizam, ima dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo, koči oksidaciju masti koja oštećuje ćelije, protiv zadaha iz usta, glavobolje, crvenila kože, svraba...

voc051.jpg

MAKADAMIJA (Macadamia ternifolia, ili Macadamia integrifolia) – je australijski orah koji raste u Australiji (okolina Brizbejna i na Havajima. Plod je veoma hranljiva i lekovita koštunica koja sadrži više od 60% ulja. 100 g ima 771 kaloriju. Sadrži 73 g masti (ulja), 15,4 ugljenih hidrata, 5,3 g vlakana, minerale (210 mg fosfora, 51 mg kalijuma, 2,4 mg gvožđa, 1,7 mg cinka) i malu koncentraciju vitamanina E. Izuzetan je antioksidans. Uz uravnoteženu ishranu u krvi reguliše masnoće. Rafinisano ulje makadamije je blago žućkaste boje, bez mirisa. Ulje je karakteristično po visokom sadržaju mononesaturisanih masnih kiselina i po veoma visokoj količini palmotinske kiseline (oko 20%) i oleinskoj kiselini. Ulje se koristi i kao sirovina za izradu preparata za negu kože i kose, i za masažu. Sastav ulja je vrlo sličan izlučevinama lojnih žlezda
Lekovita svojstva: ulje reguliše masnoću u krvi, efikasno je protiv holesterola, hrani i podmlađuje kožu.

voc052.jpg

PREDJELA

Namaz od makadamije

Potrebno:
60 g makadamije
1 šoljica heljde
10 dg dimljenog tofu sira

Priprema:
U 4 šoljice vode skuvati probranu i opranu heljdu, dodati samlevenu makadamiju i tofu sir. Mešati da se dobije kompaktna masa. Ovim premazom premazati bezglutenski hleb ili peciva i posuti po želji proprženim semenkama.

Dezert od makadamije

Potrebno:
15 dg makadamije
15 dg prosa
3 banane
2 kašike meda
2 šolje kravljeg (ili sojinog) mleka
1 limun
malo domaćeg vanilin šećera

Priprema:
Proso skuvati u malo mleka, dodati samlevenu makadamiju, izgnječene banane i malo vanile. Sipati po malo mleka i mešati da se dobije kremasta smesa. Ohladiti, umešati med i sok od limuna. Sipati u manje posude i ukrasiti svežim ili suvim voćem.



Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Odlican blog
Interesuje me kako je najbolje napraviti sok i slatko od kivija. Imate li recepte
Hvala
#4, 28.10.2009 - 01:05
nikad se nisam susrela sa acerolom.. :((
nema je ni na zapadu. :((((
pozdraw
#3, 04.01.2009 - 15:45
To je tropska biljka. Mislim da se mogu pronaći ekstrakti acerole.
04.01.2009 - 16:06
pilar (44)
super blog može nešto i o zdravlju da se nauči!pozz
#2, 04.01.2009 - 09:50
Gospodine pilar,
Hvala na Vašoj prvoj poseti blogu na temu "Bezglutenska ishrana". Ovo je ozbiljna tema o ishrani celijakičnih bolesnika, kojima je to jedini lek za života.
Ako Vas interesuje tema, predlažem da prelistate od početka blogove.

Pozdrav
04.01.2009 - 13:20
ELBA (53)
OVO ZA ACEROLU NISAM ZNAO DA JE OVAKO BOGATA VITAMINOM C !! INTERESANTNO !!
#1, 04.01.2009 - 06:15
Poštovani prijatelju ELBA,
da acerola je vrlo bogata C vitaminom i šteta je, što i kod nas ne možemo kultivirati.

Pozdrav.
04.01.2009 - 08:08