Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zikkaj blog
 Ljudski mozak- granice  
Na pitanje da li ljudski mozak može da održi korak s informacijama koje se sve brže kanališu ka nama, nauka daje potvrdan odgovor, ali naučnici upozoravaju da može da bude sve više brilijantno pametnih ljudi, ali nesposobnih da razlikuju dobro i zlo.Profesor neurologije na američkom Univerzitetu u Ajovi Antonio Damasio objašnjava da u emotivnom i kognitivnom [saznajnom] delu ljudskog mozga [od kojih se on sastoji] potreban nejednak vremenski period za obradu informacija, iako su međusobno povezani i zajedno savršeno rade. 'Emotivni deo mozga radi mnogo sporije, dok je kognitivni deo, zbog bolje povezanosti moždanih nervnih završetaka, brži i informacije obradi za deseti ili stoti deo milisekunde', rekao je Damasio.'Pogledajmo adolescenta kako odjednom učestvuje u 15 četovanja i videćemo kako moždane operacije kognitivnog dela mozga brzo funkcionišu. Aktivnost emotivnog dela mozga je, međutim, mnogo sporija', kaže profesor i dodaje da se događaj može pojaviti kao bljesak, ali da je emotivnom delu mozga potrebno nekoliko sekundi da bi ga registrovao. Emocije su naš 'vodič kroz svakodnevni život', one nam 'govore' kada je pravi trenutak za donošenje odluka, nisu u suprotnosti s razumom, kako se obično misli, ali da ne mogu da prate brz ritam modernog života, pa zato i nema vremena za emotivnu reakciju, navodi profesor Damasio.'To sam shvatio radeći s pacijentima čiji su emotvni centri u mozgu bili oštećeni usled epilepsije, raznih nesreća ili tumora', kaže profesor. Naučno je dokazano da emotivni deo, preko hipotalamusa i hipofize - glavne žlezde s unutrašnjim lučenjem - stimuliše endokrini sistem i utiče na hormone u telu koji izazivaju fizičku reakciju na određenu emociju. 'Zamislite osobu kojoj 'ide u životu': ima prijatelje, dobar brak, uspešna je u poslu kojim se bavi. A, onda, sve se promeni nakon jednog moždanog udara ili tumora. Ta promena se tiče donošenja svakodnevnih odluka', objašnjava Damasio.'Kao što svet oko nas stimuliše naša čula vida, sluha i mirisa, tako su emocije posledica 'znakova' unutar našeg organizma koje on šalje mozgu. Tako, na primer, emociju radosti izaziva 'koktel' određenih hormona koji stimulišu odredjene nervne centre', naveo je Damasio. Kombinaciju čulne i emotivne informacije nazivamo 'somatski marker'. Zahvaljujući somatskim markerima naše emocije su naš 'vodič kroz svakodnevni život'. Pomoću somatskih markera mozak kombinuje čulne i emotivne informacije i čuva ih za buduće 'korišćenje'.Na primer, kada registrujemo voljenu osobu, naše telo se nalazi u stanju koje odgovara emociji 'ljubav'. Somatski marker 'stupa na snagu' kada ponovo ugledamo našu voljenu osobu ili neku koja nas podseća na nju. 'Osećanja koja gajimo prema svom partneru se razvijaju polako, ali događaji iz spoljašnjeg sveta nam se 'serviraju' jedan za drugim u vrlo malim vremenskim razmacima, tako da nemamo vremena da na njih emotivno odreagujemo. Zato je sve više ljudi koji, isključivo, zavise od kognitivnog dela mozga, bez moći da koriste i emotivni deo i tako odluče da li je nešto dobro ili loše', ukazuje Damasio.Nameće se zaključak da 'opasnost' za generaciju koja dolazi nije u velikom obimu informacija, već u mogućnosti da i oni postanu kao Antonijevi pacijenti: brilijantno pametni, ali nesposobni da donesu odluku da li je nešto dobro ili loše.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: