Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
blog
......... :(................Jedna mrlja na nebu, jedna ljubav u svemu,
5 godina je proslo, a ja vidim samo senku.
Kao bol u srcu, kada tera me napred,
k'o tuga u bolu kada sjebete brate.
Kad najbliži pate, sve je red do crne prakse,
istine se klate, a gurao sam inate.

I evo je prilika da kažem šta mi fali,
rek'o bi još tad, al' sam bio mnogo mali.
Signali u tami, a bili smo sami,
najbolji dani sa Jovićem u Ulpijani, dim prve pljuge,
gledao sam svoje, gledao sam druge,
tu i tamo nesto pukne, tu i tamo neko viče,
''šiptarske pi*ke''.

Ja sam Prištinsko dete, pa pričam takve priče,
nekad svega se setim, znam da sve pamtim,
dete sve pamti, varao sam sebe,
nekad spušen, nekad janpi.
Propali smo mladi, propale ljubavi,
propala drugarstva, ostalo je tužno lice i nasmejana maska.

Kosovo u srcu, um i dalje mašta..
038 nebo sive boje, Dardanija, Priština,
to sranje je moje, tu sam nastao,
tu sam bre odrastao, prvo sranje napravio,
prvi put ispaštao, prvi put zaljubio,
o sreći brate maštao, prvi put potukao,
mućkao i krao, upoznao ortake, sada život bi im dao,
tu sam bre prohodao, naučio da pišem,
hladan beton Prištine, još za njega dišem.

Proteran na silu, sve vas podsećam,
VRATIĆU SE JEDNOM, to predosećam,
miris svežeg asfalta dan danas osećam,
bezbroj bulevara prošao sam sam,
bezbroj slepih ulica sve napamet ih znam.
MOJA PRVA LJUBAV - GRAD GDE RODJEN SAM,
narkomani, alkosi, najgori šljam,
slika mrtve prirode dajem joj ram.
Nabudzena kola, kurve, tozla, koza nostra,
zajeb'o si nekog sa životom vozdra,
samo jedan grad, brate priča je prosta,
grad koji sam voleo i volim ga još uvek,
PRIŠTINA U SRCU, sada i zauvek...

Pred očima slike, lete, nose miris prošlosti,
kako ti je bilo kada ovde doš'o si, proš'o kroz ove gluposti,
šta je bilo čuo si, samo sećanja sacuvali...
Moj grad brate, uvek bio i ost'o,
na betonu Prištine mnogo jači sam post'o,
tu su mi svi koreni, svi počeci stvoreni,
odrasto sam tu uz otmice i drogu,
šta sam sve preživeo da verujem ne mogu.

Slike iz prošlosti još uvek me muče,
iako ti nećeš neko te povuče, na sranje navuče,
na kraju svega toga, od batina istuče,
šiptarske pičke na tebe se sruče, ma život ti smuče,
a klinci iz komšiluka kako ti sad zvuče.
Slika moje Prištine kao kraj slepe ulice,
zauvek pred očima,vizije mog povratka, u snovima, u noćima,
dok u nedogled sagledavam sve protekle godine,
život u sećanjima, ponekad stvarno lomi me,
dok se u mojoj glavi jedna jedina misao neprestano vrti..
038 U SRCU DO SMRTI...

E, da mi je da odem samo na 2, 3 dana,
da prodjem pored stana,
da prošetam korzoom, pa do Šadrvana,
na burek do Jadrana, pa se spustim dole do osnovne škole,
neka sećanja zabole...
Nema veze
Dosta toga me veže,
vreli dani, noći sveže
evo ga onaj osećaj kada sve me steže,
možda nisam trebao ovu temu da potežem,
biće mi još teže,
jer 13 godina nije malo
mnogo toga se prošlo, samo sećanje je ostalo.
Bilo je lepo, svega se imalo, nije se cimalo,detinjstvo divno, al' malo klimavo,
jer vreme nimalo naivno nije bilo,
zašto moram pre mraka kući nisam kapir'o !!!
Baš često se setim svega toga,
mog grada, ortaka,
većinu njih nisam video od tada, 5 godina,
verovatno ih ne bi ni prepoznao, niti bi znao šta bi im mogao reći,
ako nekad čuju ovo nek' se na trenutak sete mene,
nek se na trenutak sete Peći...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa