Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
nesaknjazevac blog
 EHHHEE        NASTAVAK...
 Prica 14 : Дража убио Елвиса ( Sajam knjiga 2006. )

Био данас на Сајму књига, добио идеју како да се обогатим. Написаћу књигу која ће се звати "Легија убио Исуса уз помоћ Теслиног тајног оружја, Масони заташкали ствар да Јевреји не би попиздели". Свака трећа књига је о некој завери, интересовање ко да се књиге деле џабе.
Ево неких од најпопуларнијих наслова:

- "Теслу киднаповали ванземаљци, Младић га ослободио"
- "Младић киднаповао Теслу, ванземаљци га ослободили"
- "Ванземаљци отели Младића и Теслу, ослободио их Хомер Симпсон"

Поред завера, актуелне су и књиге које откривају неке једноставне животне истине и помажу мученицима у невољи.

- "Како оставити цигарете"
- "Како оставити хероин"
- "Како оставити курву и послати је назад код мајке у село"
- "Смршајте 3 киле за 6 месеци"

Ту су и пророчанство "За 100 година бићеш мртав", спасоносна "Победила сам депресију" (креснула се), као и златна едиција "No shit Sherlock".


Има и доста секташтих штандова, суботари, вегетеријанци, лезбејке, добровољни даваоци крви, разне пичке материне...

Ето, то је оно што је популарно. Гужва је онако, а било је и неких школа па су се деца драла, правила гужву и јела пљескавице од 200 динара. Ја сам иначе слаб на роштиљ па сам хтео да се пукнем једним вратом са ћумура.

- Пошто врат?
- Тристапедесет!
- Јел људски ил свињски?!
- Свињски бре...

Оћеш курац за те паре...

Елем, купио сам 4 књиге, нећу да откријем које па после неко да каже "онај сељак пљује по Легији а купио тог говнара...". Углавном, једна од књига је нова збирка кратких прича нашег колеге блогера Радована Настића, препорука. Купио сам и неки перорез "21 ствар у једној" за само 320 кинти, сутра ћу се фалим свим ортацима.

Пошто је карта за Сајам бесмислених 180 динара, а ја сам на књигама уштедео 160, решио сам да за оних 20 обиђем и "Базар".

Ако се питате зашто већина људи носи сличну одећу и сви су некако ружни, то је зато што се тамо облаче. Посебно се истичу неке фармерке "Доктор Џинс", неки Кинез је очигледно увезо 30 шлепера више па се сад продају на свакој тезги. Од шест хала "Базара" набројао сам две лепе продавачице, ако се препознају нек се јаве.
-------------------------------------------------------------------
Prica 15 : Млак питон и тврда бешика

Саће пет година како нисмо заједно и три године како је она с тим неким типом, толико је провела и са мном. Лепо смо се разишли, сад се некад чујемо и тако то. Тај садашњи је неки добар ко леба, мада је ружан, мада ни ја нисам за урамљивање, а у ствари није ни она. И свима лепо.

Углавном... Крене да ради пиво и мени се припиша онако јуначки. Улазим у тоалет (worst in Scotland?!), обе кабине заузете, од три писоара два су слободна а за првим стоји ОН! Погледа ме значајно, погледам и ја њега, шта ћу... Толико дилема у само једној секунди...
Шта је најгоре што може да ми се деси?! Да станем поред њега и утврдим да има већу киту од мене, јасно... Најбоље?! Супротно од тога... Али да ли је вредно експериментисати и изазивати судбину... Сетим се војске, сетим се тушева после тренинга, знам да сам доста добар али било је и најбољих. Неутралног исхода нема, мислим, не постоје два иста курца.
Могу да будем пизда и сачекам кабину, али то би била срамотна предаја, сетим се Боја на Косову и "није важно колика је сила коју нападаш, већ колика је светиња коју браниш" и закључим да то не долази у обзир. У налету патриотизма станем за трећи писоар, између нас један слободан и довољно простора за шпијунажу.

- Па, како је Дудариме?
- Ево, није лоше, дошо да пишам...

Благи осврт на леву страну... ХА! Под овим светлом делује мање, бољи сам, за длаку али победа је на видику. За сваки случај бацим још један поглед, ма да бре, мањи сто посто. Мањи курац и брига мање, могу на миру да отворим дизну. Неће да крене. Најгоре зло кад ти се гадно пиша, изгубиш концентрацију и ћао, можеш да стојиш још три дана и да колабираш ал неће ни да кане.

- Шта је, неће а? И мени се некад деси да неће, обично кад имам трему...

Па пичка ти бре материна, погледај шта држиш у рукама, бедо љуцка, а мени си нашо да сереш за трему! Шта ја сад да му одговорим а да не поменем ни један курац од два у кадру. Ослободила се и једна кабина, изашо неки билмез што личи на Цанета из Партибрејкерса. Тек сад нема теорије да се ишорам.

- Можеш да пробаш у кабини, лакше се човек концентрише...

Ко да ја, љаксе, не знам шта је лакше. Ал тако и би, не може победа да буде потпуна, уђем у кабину решен да окончам дуел а и да решим своју бешику беде. Чучавац поплављен и у њему кобаз од седамсто грама! Диван призор за концентрацију... ко да сам залутао у КСТ а не ко да сам дао тријес динара баба сери за ужитак.
Запалим напоље да утеху нађем у неком грмљу да не би некога молио за катетар. Први жбун, испуст за дизање водостаја Дунава и ангажовање додатних турбина на Ђердапу, живот је поново добио на смислу.

У сред екстазе, прођоше поред мене ОН и ОНА, руку под руку, и у исти глас ми одбрусише једно "Ћао".
Кад размишљаш вођен курцем, изгледа да обавезно завршаваш у истом.
-----------------------------------------------------------------------------------------
Prica 16 : Немој на ладан бетон

Операциону салу сам увек замишљао као мега стерилну, лепу просторију. Све чисто и блиста, одише свежином, као у холивудским филмовима кад неког бају црнци одвале од живота па иде на пресађивање слезине, а њему просто мило што су га довели у такву собу. Е ту сам се канда зајебо.
Вођен том сликом, легнем на колица у зеленом откопчаном мантилу, доктори ме возе а ја спокојан и не бринем за своју судбину. Отварају се врата сале, и, јебига. Пола плочица сломљено, кревету фале држачи за руке па је стављена нека даска испод душека у висини руку, асистенткиња гаси пљугу и поправља шминку а са радија марке "ФИРСТ Аустрија" пичи "Парни ваљак".
"Алан Форда" нисам одавно читао али успомене кренуше да навиру. Везаше ме за кревет, игла овде игла онде, нема мрдања, и баш сам се усро.

- Јеси алергичан на нешто?
- Аха, на докторе, болнице и операционе сале...
- Ха-ха! Озбиљно те питам.
- На пеницилин...
- Добро, јеси некад раније био под тоталном анестезијом?
- Имао сам своје тренутке, ал оно, јок.

Спичи ми сестра нешто у вену, и да видиш, одма све то доби неки нови смисао. Каже доктор, саће заспиш, нисам се бунио.
Анестезија је очигледно доста јак трип, пошто сам сутрадан у полу сну у некој измаглици сањао неке зелене облаке, зебре, оптичке каблове који иду кроз језеро и уопште неке корисне ствари. Тек кад сам се скроз разбудио и дошо свести на преко 60% сконтао сам да су ми ставили дрен, што је изгледало одвратно, и сконтао сам да ме рана боли више него ишта у животу до тада. Тражио сам морфијум, дали су ми новалгетол, срање.
Нервирала ме зимска розе пиџама са црвеним аутићима и медама, август је месец и ја имам више од шест година. Цимнуо сам ћалета да ми донесе неку памучну мајицу и шорц. Рекао сам да доведе и Фрица да потамани бубашвабе из собе, али деда до мене рече да је алергичан на мачке те ја постадох алергичан и на деде.

Сестре те обилазе и гребу се о твоје њамб коцке и наполитанке, теткице са флејм торчевима чисте клоње, докторима драго да бар неко од пацијената има јутарње ерекције јер тиме су веће шансе да ће жив изаћи...

Углавном, шта сам хтео да кажем, у српској болници напријатнија ствар која може да вам се деси је клистир, тако да оно, чувајте здравље, долази зима па једите лимун, бели лук и чувајте ноге, од ногу све креће.
------------------------------------------------------------------
Prica 17 : Ин вино веритас

Никад нисам читао о томе како настају винске мушице, чак ни на Дискаверију никад није била емисија о томе. Моја идеја је да се оне материјализују саме од себе, долазе ниоткуда и не иду никуда а стално су присутне. Екстреман пример за то је ако купите рецимо крушке, и не поједете их све одма. Винске мушице ће позвати чак и кумове из Немачке на гозбу.
Друга ствар са њима је што често неприметно нарасту, рој неких ситних малих око кригле коју синоћ ниси опрао, и у тој маси два капиталца ко пола нокта, увек сам се питао до које величине би нарасле ако их не би таманио.
Летос кренем на море, пакујем ствари из купатила - четкица за зубе, дезодоранс... и снимим на плочицама једну, онако, доста велику. Реко дал да је сјебем сад ил одма, и решим да је оставим да живи, нек ми пази купатило док се ја не вратим. И тако, одем на море, и после две недеље санирања опекотина "јекодермом" и шорања у сланој води, вратим се назад.

Уђем у зграду, избацим из сандучета пет мегабајта спама, нешто форвардујем комшијама и позовем лифт.
После само једног заглављивања на трећем, излазим из лифта и гурам кључ у браву. Неће. Гледам да се нисам зајебо, дал је то тај кључ, јесте. Неће. И то не да неће да окрене него неће ни да уђе, неко је заменио цилиндар! Звоним, шта ћу...
Отвара ми мушица, већа него мој ујак Станимир!

- Де си, Дудариме, сисо!
- Ау јеботе! Па вид колка си!
- Нисам колка него колки, нисам сека него бата, видиш ваљда...
- АААА! Па шта радиш овде, бре, јеботе?! Што си мењао цилиндар?! Не постоје бре толке муве!
- Ево ништа зајебавам се, играм Need For Speed и циркам вопс, оћеш дуђеш на ручак, набавили смо нека доста добра говна...
- Ма бре излази напоље! Немој сад да...
- Да шта?! Ајде педала, и хвала што ме ниси згњечио ономад...

Ето, сад сам код бабе на Видиковцу, попиздећу јер делимо гарсоњеру, немам чак ни нет него морам у кафе клуб.
Премостити проблем?!
-------------------------------------------------------
Prica 18 : Васиона на шинама

Кад сам имао шеснест година, једно јутро сам појео седамстопедесет грама бурека с месом и велику милку с кексом. Повратио сам после осам минута.
Кад сам имао осамнест, на неком рођендану сам мешао водку, вињак, пиво, лозу и вино. Кроз пола сата сам пао преко стола.
Кад сам имао шест година, украо сам од ћалета тадашњих седам хиљада динара и за те паре купио лопту. Двапут сам добио батине.
Кад сам имао двајес четри године, питао сам је да идемо код мене. Први пут је рекла да неће, други пут да одјебем, трећи пут да се носим у пизду материну.

Цео космос функционише на основу неких бројева, појма о времену и здраве логике. Цео космос осим ноћне седмице, уопште не знам који је курац с тим трамвајима.
----------------------------------------------------
Prica 19 : СМС Ал-Каида и Турци

Дринг-цинг-пинг-зррр дринг-цинг-пинг-зррр, стиго ми СМС.
Непознат број, отварам поруку и читам:
"Пази кога бираш, за улогу жртве, решићеш се мене само преко мене мртве"

Шта је сад коју пизду материну?!
Неко ми прети, зашто?! Имам ли ја уопште непријатеље? Ако имам, ко су они, како изгледају, шта хоће од мене?!
Можда је нека коју сам унесрећио. Мада, њих две су ионако пререзале вене, значи нису.
Да није лик коме сам увалио полу сјебан саунд бластер... Сигурно није ни он, трипут је већи од мене, доши би да ми поломи ноге, не би се глупирао СМС порукама.
Ред је да се нешто одговори душманину.

Reply / write new.
"Слушај дилејо, не знам ко си ал немој се глупираш, трениро сам неки зајебан ђиуђицу, могу дударим дубијем, ћале ми био у војсци, имам брата од двеста кила. Боље одма реци шта оћеш, немој више да претиш."
Send.

Дринг-цинг-пинг-зррр дринг-цинг-пинг-зррр

Read new.
"Ахахахах, јао ја погрешила број ахахха, хтела сам сестри да пошаљем хахаха, то је нова Цецина песма хахаха не могу да верујем да немаш дис


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: