Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
nesaknjazevac blog
 nastavak treceg dela....
 4.

Почели смо да се пењемо уз "Дебело брдо" и ја се сетих разговора са Зоки Сајтном, мојим суђеним механичаром...

- Јели Зоки, јел ја морам сад да му радим трап?
- Ти не мораш ал ја би требо...
- Ма не, озбиљно, јел може да држи још неко време?
- Коју славу ти славиш?
- Светог Јована, што?
- Е па, може трап да ти држи, ал да окачиш икону Јованчета уместо овог шареног срања што држиш...

То шарено срање је била играчка Кенија из "Саут Парка" окачена о мој ретровизор, после треће кривине било је јасно да ће загинути слично као у цртаћу са све нама у комплету. Бригу за опстанак прекинуо је звук мобилног телефона...

- Еј Дуди, стигла ти порука.
- Дај да видим... Е, Миша пише, вероватно да види што нас нема... Не, ладно ми је Брикси послао поруку с његовог фона.

MESSAGE FROM: MISHA

DE.STE.PICKE!BRIXY.OVDE!
JA.SAM.STIGO.A.VAS.JOS.NEMA.
NADAM.SE.DA.STE.SE.STROVALILI.
NEGDE.NIZ.DEBELO.BRDO.MAMU.VAM.
JEBEM.DA.BOG.DA.SVI.POGINULI
ISPAO.MI.JE.MOBILNI.KOD.VAS.U.
KOLIMA.UGASITE.GA.I.NEMOJ.DA.STE.
MI.CITALI.PORUKE.ILI.TROSILI.KREDIT.
DA.VAM.NE.BI.JEBO.SESTRE.SVIMA

- Какав сом, не зна где је размак на нокији.
- Шта каже?
- Стиго је, не знам на коју фору али је стиго.
- Па можда је стопирао и нагазио некога ко је ишао директ за ББ, ипак су прошла три сада од онда...
- Ма да, него каже да му је испао фон овде у колима, Цоа ајд мајке ти прегледај ту по задњем седишту да се није негде завуко...
- Нема га брате, ајд окрени да видимо где звони.

Окрећем Бриксија већ слутећи шта следи...

- Звони, јел се чује негде?
- Јок!
- Ало?! Ало Тамара?! Па јеботе то је Бриксијев телефон, што си га узимала?! А бре?! Ма да ти не би...
- Шта би?
- Прекиде везу...
- Па шта ти је рекла?
- Да сам глуп и да се јебем.
- Па лепо ти је рекла.
- Па да знаш да јесте.
- Па шта ћемо сад?
- Ништа, обзиром да је Цоа иницирао прављење обданишта у колима он ће и да му објасни шта се десило.
- Нећу ја ништа.
- То значи да нећеш више ни да се возиш са нама?

Расправу још једном прекида звук мобилног, овога пута позив... Поново Миша, тј Брикси.

- Хало?
- АЛО?! ПА КО ЈЕ БРЕ ЗВАО ТИЈАНУ С МОГ МОБИЛНОГ И СТЕЊАО МАЈКЕ ВАМ ГА БОЛЕСНЕ ЈЕЛИ БРЕ?!

Тијана је иначе била његова суђена, млада и згодна као храст испред мотела "Храст" пре скретања за Јагодину, и интелигентна као буква, било која буква.

- Ево саће Цоа да ти објасни тај феномен, само секунд...
- Брате не јављам му се ја.
- Јављаш, или ћеш стопираш ко Руџер Хауер.
- Добро дај... Ало?! Е Цоа овде... е... ма да... ало?! АЛО?! е пре....ки....даш....се.... ... ... Ето, скино сам га с курца, сад сви погасимо телефоне и објаснимо му шта се десило кад стигнемо.
- Надам се само да није на постпејду, клинка има да му опере рачун.

Спуштање низ Дебело брдо било је забавније од успона, видели смо једног зеца и играли асоцијације. Пошто су Цоине асоцијације за "небо" биле "изнад", "рупице", "магла" и "шаран", одлучили смо да пређемо на "слово на слово". Пошто је Цоина загонетна реч на слово "м" била "раткапна" решили смо да баталимо игре. Кад смо мало пре Баште стали да долијемо чорбу, схватио сам да раткапна није била део загонетке него да је Цоа вероватно констатовао њено одвајање од матице.

Хронолошки, дан је овако приведен крају:
Пошто смо сви погасили телефоне, Миша није мого да нам јави да се славље сели из куће у кафану, за коју нисмо знали ни где је ни како се зове. Код њега кући затекли смо само Вукашина, који нам је објаснио да он Миши дође нешто између ујака, деде и тетке из Аустрије. Ракија из његових уста нам је објаснила да се кафана зове "Точак" и да је негде ван града. Питали смо на трафици да ли кафана "Точак" заиста постоји и како да дођемо до ње, морали смо да купимо новине, жваке и цигаре да би се клинка смиловала да нам објасни, јебена деца.

Кад смо стигли у кафану сви су већ били махом пијани па смо пожурили да их стигнемо. Цоа је Бриксију објаснио шта се десило са телефоном, овај га је гађао флашом "Банатског ризлинга" и на жалост промашио. Не због вина, јер то срање је ионако добро само за шприцер, него зато јер обојица имају заслуге да им неко разбије главу.

До увече смо већ били навелико пијани, кренуле су четничке песме, скидање до појаса, ко одозго ко одоздо... Брикси је показао паламар кумовој ћерци па се после извињавао, Цоа се играо са купус салатом пресипајући је из вангле у чаше, Жељко је заспао на клупи а ја сам неком локалном сељаку продао своју бубу за пет глава!

Око један сат после поноћи славље се завршило и кренули смо код Мише кући да преспавамо, нас четворица и још седам пијаних будала. Мени је допала фотеља на развлачење па не могу много да се жалим. Брикси је отишао до кухиње по воду па се приде исповраћао у судоперу. Понадао сам се да ће коначно да добије батине, али Мишин ћале је изјавио како му је драго што је овај бацио пеглу баш ту јер то значи да се лепо провео на испраћају његовог сина и да се домаћински опустио у његовој кући без обзира што први пут долази. Каква будала.

Након доручка, позвао ме је онај сељак коме сам продао ауто, каже да нам фали једна раткапна и да ауто смрди на "цркани коњи" тако да је решио да нам не врати флашу ракиje


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: