Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
nesaknjazevac blog
 nastavak  prethodnog  posta
 Prica 34 : Радна субота

Не могу да се одлучим шта је боље за суботу и радног човека. Дал да спава до подне или на уштрб здравог сна да узме неку додатну кинту ако му се укаже прилика. У петак вече зове ме Маре...

- Е, матори, јеси за један послић сутра?
- Не знам, о чему се ради?
- Ма треба да монтирамо неки рек орман и провучемо пар каблова, кренемо ујутру око деветке пошто ти слепци раде суботом до три...
- А где се ради?
- Она агенција за некретнине код општине...
- Па шта знам, ајде... ти и ја а?
- Па... ти, ја... Цвеле и Роки.
- Јеботе па што онда зовеш мене?
- Роки једини има кола, њега мора да цимамо, Цвеле нема посао - знаш и сам, па је био ред да га позовем...
- И на крају ће опет да буде ко прошли пут, ја завршим посао а кинту делимо на четри дела?
- Ма није... биће океј, ајде бре, и океј је кинта... ајде.
- Ајде... ја носим алат?
- Јок, нешто носим ја а нешто има тамо.
- Ајде, покупите ме онда ујутру, и ако неко опет да мутавом Цвелету да пије, ја одмах палим кући.
- Биће океј бре, ајде видимо се.

08:45, улазим у ауто.

- Де си Дуд!
- Де сте... е ја ништа нисам носио са собом, рекли сте да сав алат има.
- Ма да бре, без фрке.
- Де си ти Цвеле, шта има?
- Ео ниша бате, читам овај "Скандал", покушавам да провалим ову мозгалицу...
- У "Скандалу" има мозгалица?!
- Да, бате. Пази. Замисси један број.
- Било који?
- Па да, јебига. Немој само неки велики баш, да би мого се снађем.
- Океј, тријес.
- Ма, не. Јебига. Не треба да ми га каеш, капиаш, него, бате, замисли га!
- Океј, ајде, замислио сам.
- Није опет тријес, а?
- Па шта те заболе који је, замислио сам.
- Добо ае, е сад. Јебига. Ја ти дам још толико, океј?
- Океј.
- Е, добо. Е, сад. Маре, бате, он ти да још пет, океј?
- Да.
- Е, сад, Роки ти да још три, а?
- А што ми Маре не да одма осам?
- Е јебига, како то сад?
- Па, ако ми први да пет а други три, зашто ми први одма не да осам?!
- А па, тако иде мозгалица бате, јебига откуд ја знам, ај из почетка?
- Ај...
- Значи, замиссио си. Ја ти дам дупло и Маре ти да осам.
- Ето видиш да може.
- Е, јебига, видећемо на крају. Е сад, пола бациш у воду.
- Аха...
- Вратиш, бате, Ракију дуг...
- Њему нисам ништа узимао.
- Е, јеботе, видиш да мора оних три!
- Ајде даље...
- Па ае, ал, није сад то то више... Значи, по мојој рачуници... број који си замиссио је... ЧЕТРИ!
- Иди бре Цвеле у курац...
- А? Шта је? Јесам погодио?
- Нећу ни да се трудим да ти одговорим...
- Па, јебига бате, кад си све сјебо с оном Маретовом тројком, миссим... Раки бате, оћеш ти да пробаш фору а?
- Не могу брате, возим, па не могу да се концентришем.
- А... да, само ти вози бате. Маре, оћеш да извалиш штос, јели?
- Зајеби ме Цвеле, живота ти.
- Пичке...

09:30, званичан почетак радова.

- Ај да поделимо посао, ја ћу са Ракијем да разјебем орман, ти Маре дигни лајсне где треба... Цвеле, знаш да радиш са бушилицом?
- Да бате, само тако...
- Добро, ено ти је тамо, имаш и васер вагу, узми једну каналицу и пичи рупе сваких пола метра уз ону тамо вертикалу...
- Ам... ал, овај зид бате иде горе све до плафона.
- Ајде?! Си видео некад другачији?
- Па не бате, ал ја се плашим висине до јаја, не смем ја на мердевине.
- Плафон једва има три метра.
- Не вреди бате, не смем...
- Ништа, иди ти с Маретом а ја ћу да бушим.

10:15

- Еј Дуд, фали нам гедора, ајд тркни горе узми.
- Од кога?
- Тамо на првом спрату од оног лика што седи, он има алат. Ако случајно није тамо знам да стоји у другој фијоци.
- Јел то онај фантом што носи љубичасти џемпер?
- Јесте што?
- Знам га од раније, сомина је, дркаће ме да му написмено тражим...
- Ма дај не сери, теби нико жив не ваља, само иди донеси гедору.
- Ајд...

Канц на првом спрату, куцам и улазим, лик окренут леђима и куца нешто за компом.

- Е, здраво...
.
.
.
.
- Еј?!
.
.
- Само секунд.
.
.
.
- Треба ми гед...
- СЕКУНД!
.
.
.
- Слушај, само ми гедора треба.
- Здраво, изволи?
- Кажем, треба ми гедора.
- Аха аха... е извини, секунд...
.
.
.
- А за који посао ти треба?
- Па доле намештамо онај рек...
- И баш гедора, јел?
- Да бре, каже Маре да ти је у другој фијоци.
- Само секунд.
.
.
.
- Извини, куцао сам нешто важно.
- Мени се учинило да четујеш са неким ко се зове "Инге" и има шведску заставу за аватар.
- Није пристојно да ми буљиш у монитор.
- Слушај, само ми дај гедору, молим те.
- Јел то треба нешто да се заврне?
- Да се одврне... свеједно је, само ми је дај.
- А откуд Маре зна где мени стоје гедоре?
- Не знам, питај га. Ја треба да је узмем и однесем доле.
- А што Маре није дошао по њу?
- Заузет је. Дај ми алат.
- Који "број" ти треба?
- Не знам, дај ми цео комплет па ћу вратити кад завршимо.
- Како то да ви немате свој алат?
- Дај ми гедору.
- Знаш како ћемо, нека се Маре лепо попне да ми објасни каква му гедора треба и за какву врсту посла па ћемо да видимо, овако није добро.
- Слушај мандрилу, да те не би сад јебо преко тог усраног џемпера, дај ми кутију са гедорама и само пробај још нешто да ме питаш најебо си!
- Еј Дуд, шта си се задржао, јеси донео?
- На...


11:30, каналице постављене, орман се качи на зид.

- Е тако, ја ћу с ове стране, ти Дуди привати ту лево, ти Цвеле...
- Е бате, не могу ја то.
- Шта бре не можеш?
- Па, оперисо сам килу пре метар дана, не смем да дижем ништа теже од пет кила, бате.
- Ајд ме молим те подсети зашто си кренуо данас са нама?!
- А, због кинте, и да помогнем, оно...
- И шта си помого?
- Који ти је, бре, курац да се, цео дан данас дереш на мене?!
- Заборави... ај дигнемо овај орман па наручимо нешто за клопу.
- Да цимнемо оног лика са спрата да помогне?
- Маре, не сери него дижи.

12:00, орман окачен, остаје да се нешто презалогаји и провуку каблови.

- Оћемо да наручимо пицу, а Маре?
- Ајде, неку највећу што имају.
- Е, бате, немојте само неку с печуркама, јебига...
- Дај Цвеле који ти је, где си видо пицу без печурки, шта ти сад не ваља?
- Алергичан сам бате, на печурке бате...
- Како можеш да будеш алергичан на печурке?!
- Јебига бате, поједем печурке и... усерем се разумеш, стомак ми алергичан.
- Па шта ћемо сад, да тражимо каприћозу без печурака ко неки дебили?!
- Па бате, ако вама није фрка...
- Ма јок бре, ко га јебе, си луд, нек поручи сендвич...

13:30, са пицом у желудцу и кабловима на месту...

- То је то. Дај да покупимо све што је наше, узмемо паре и бежимо. Маре како си се погодио?
- Па испада да смо сви добри по тријес јеврића... Поштено?
- Поштено бате, слажем се...
- Дуди?
- Мда... ајд палимо.

Пола сата касније у колима.

- Е, ехе, бате... извали СМС бате... ладно ми прошо тикет!
- Што значи?
- Па, бате, ладно сам добар педес јевреја на клаџи! Ха! Аћу да се расзтурим вечерас од цирке бате...
- Цвеле ја од данас престајем да се дружим са тобом, и ако ми неко јави да си црко казаћу да ми се живо јебе.
- Који ти бре сад? Зезам се бре, ае, ша сад, водим вас за ту кинту негде на клопу...
- Тако је већ боље...
- Да бате... у "Даф"...
- Избаци га напоље.
- Добо добо... асте неки... у "Жуту греду" онда...
- Напоље!
- Доообо јеботе, кое сте пичке, ко да у "Мажестику" једете ћевапе... бате...
----------------------------------------------------------------
Prica 35 : Ча-ча-ча

- Где је Дударим?
- Ено га спава.
- Буди га, оће га ћале на телефон.

- Дуди? Еј, Дуди, буди се, е...
- ...... ам?!
- Еј, држи, ћале, оће с тобом да прича.
- Ало?!
- Еј сине, ајде дођи часком до Борче.
- Како бре часком, јел знаш ти де је то?! И што ме бре будиш, знаш кад сам синоћ лего...
- Ајде лагано деведеспетицом, тетка је овде сломила ногу.
- Од чега?
- Шта од чега? Ма своју ногу је сломила, сомино!
- Па који ћу јој ја онда курац, ја учим за електроничара, нек иде код доктора.
- Ма немој се правиш паметан да и ти не завршиш исто! Облачи се и долази!
- Добре бре добро, ал стварно, шта ћу ја тамо кад си ти ту?
- Ја идем на станицу да сачекам њене из села, долазе да буду с њом, а ти да будеш у међувремену ако тетки нешто треба да не устаје сама.
- Ма само јој дај даљински, ионако у животу само ТВ гледа...
- Слушај бандиту, за сат времена да си овде поред тетке!
- Па зар нема неке комшије?
- Какве комшије крај нас живих, шта причаш ти...
- Ау бре... А шта има ти да чекаш те њене, што они лепо не седну на бус и дођу тамо?
- Не сналазе се по Београду, знаш да су прошли пут отишли на Медаковић уместо на Баново Брдо јер не разликују тролу и трамвај.
- Па ваљда знају шта је аутобус, и умеју ваљда да читају двоцифрене бројеве.
- Уместо што се расправљаш до сад си мого да се обучеш и да кренеш, ајде, чекам те.
- Стани бре мало, јел имаш ти и млађег сина за таке зајебанције?
- Он мора на тренинг, а и тетка га не воли ко тебе, сећаш се кад си био мали како ти је сваки пут правила шненокле...
- Сећам се само да ми је увек било мука кад дођемо кући из гостију...
- За пет минута да си кренуо овамо!
- Ајде.

Девдесетпетица. Заспао на седишту.

- Карте...
- ...........
- Карте!
- ...........
- КАРТЕ!!!
- ...ерм?! Шта?!
- Карте.
- Не продајем ја карте, бре, види код возача...
- Контрола карата, правиш се паметан а?
- А, то... па немам ја карту.
- Па онда дај неки документ бато, лична карта, пасош...
- Јесте луд сам да с пасошем идем у Борчу.
- Личну карту момак, немој џабе да се расправљамо.
- Немам.
- Онда ће зовемо милицију.
- Добро добро, ево, јел може повластица уместо личне карте?
- Имаш повластицу?!
- Имам. Ево.
- Па шта ме онда дркаш, јес ти дрогиран ил луд...
- Тетка ми сломила ногу.
- Нека је, ја би ти и главу сломио кад је тако ненормална.
- Не моју, своју, па идем да је посетим.
- Ја би да сам на твом месту момак, наставио још право, до Падинске Скеле, да ти на лицу места одреде дијагнозу, ај здраво.
- Пријатно.

Теткин стан, двадесет минута касније.

- Па добро де си до сад!
- Заспао сам у бусу па сам отишо до последње, онда сам се пешке враћао да поједем сладолед успут.
- Сладолед?! Слушај, ја идем одма сад на станицу, а ти буди овде, ајде...
- Ок, где је тетка?
- Ено је у дневној соби гледа телевизију.
- Баш чудно.

- Здраво тетка.
- О па где си Дудиле, мого би да навратиш и мало чешће.
- Оћу једном, кад купим кола, ил хеликоптер.
- Па нисам ја баш тако далеко!
- Па ниси, ако гледаш у односу на Овчу.
- Ју ју ју ма шта ми наприча!
- Па како си то успела с ногом?
- Ма ишла у подрум да видим дал се убуђо купус од зимус, и није било светла, и омашила степеник и ето ти...
- А где ти је гипс?
- Каки гипс?
- Па гипс бре, јел ми реко ћале да си је сломила?
- Ма јок море, само је уганула, проћи ће од облога до сутра...
- Па што сам ја онда долазио?
- Па да ми погледаш оно уземљење од бојлера, све ме нешто пецка струја док се туширам, рече ми малопре твој ћалац да ти то знаш да наместиш.
- А јел ти тако реко?
- Јесте, ено имаш неки алат тамо у ладици ако ти затреба.
- А зашто онда долазе ови твоји из села ако ниси сломила ногу?
- Па прекосутра слава Миодрагу, па идемо сви заједно, ваља се.
- Кажеш у ладици је алат?
- Да да... помери се бре ништа не видим екран од тебе.
- А јел и даље штекаш ону ораховачу у фијоци од ормана?
- Хехе, е... ал немој ником да кажеш, оћеш једну?
- Јок ти ћеш, ај одо да радим...
---------------------------------------------------


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: