Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Змајевића хан... Омбла... Око крупачко...

 

Како то звучи архаично, а још до јуче то су били извјесни појмови, оријентационе тачке јучерашњег Никшића према истоку, сјеверу и западу.

Ми то данас зовемо: Жељезара "Борис Кидрич", Дрвни комбинат "Први мај", Крупачко језеро...

 

Beћ сјутра моћи ћете да се кладите с Никшићанином о старим именима мјеста и да будете сигурни да ћeте ту опкладу добити. Дођавола, ко се још cjeћa незгодног имена убогог поточића чије је корито отприлике ишло испод хотела "Оногошт", испод нових жељезариних зграда, покрај болнице и губило се негдје испод Улице Вука Мићуновића? Ко данас уопште и зна да је постојао тај поточић?

У Никшићу зиста гори све што изгорети може. На снажном пламену времена мало шта остаје од старог. Сваки час ту и тамо, као осмијех, заблиста фасада неке нове зграде, нове школе, нове болнице...

Гори...

И - топло је од тог сагоријевања. Радосно.

Али, нешто ипак неће сагорети. Остаће да траје у тишини тај кутак око "манастира", тај кутак за који је јучерашњи Никшићанин био везан и својим рађањем, и својим ђаковањем, и својом првом љубављу, и својом недјељном разонодом и, коначно својом смрћу.

Не знам да ли је тамо Завичајни музеј случајно, због недостатка неких бољих просторија, али је сасвим згодно што је баш тамо. Ма колико била озбиљна та установа, она би на сваком другом мјесту у овом малом граду дјеловала грубо, чини ми се. Овако, наш музеј је умузејио право срце некадашње паланке - школу, цркву, некадашње игралиште, парк и гробље.

NISKICKI BOEM - CUZO

VITO NIKOLIC


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: