Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
BIG-LEON blog

GRČKA MITOLOGIJA-ORFEJ I EURIDIKA

**************** 200px-Cervelli_Orfeo_ed_Euridice.jpg

Orfej


U grčkoj mitologiji sin Tračanina Eagra, najčuveniji pevač, svirač i pesnik. Prve pouke u pevanju i sviranju Orfej je dobio od Apolona ili od muze Kaliope, a kao njegovi učitelji pominju se i Idejski daktili ili slavni pevač Lin. Apolon mu je podario liru sa sedam žica, a Orfej je ovom instrumentu dodao još dve žice da bi ih bilo onoliko koliko i muza. Snaga Orfejeve pesme i svirke bila je čudotvorna. Dok je pevao, jato ptica kružila su iznad njegove glave, ribe su iskakale iz mora, reke su zaustavljale svoje tokove, stenje je podrhtavalo, drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunca, a sve životinje sakupljale su se kraj njegovih nogu. Melodija Orfejeve lire prevela je i divlje hrastove iz Pijerije u Trakiju, gospodarila je vetrovima i topila je sneg na visokim planinama. Orfej je najveći deo života proveo u Trakiji, kao kralj Bistonaca, Odriza ili Makedonaca. Smatrali su ga pronalazačem pisma, zemljoradnje i drugih korisnih stvari, a neki kažu da je izvesno vreme boravio u Egiptu i da je odatle preneo Dionisove misterije i nauku o životu duša posle smrti. Po Hironovom savetu, Jason je pozvao Orfeja da se pridruži Argonautima. Svojom pesmom Orfej je davao takt veslačima i uveseljavao je grčke junake na svim svečanostima u toku njihovog dugog puta, posebno prilikom Jasonovog i Medejinog venčanja. Sva snaga i moć Orfejeve muzike pokazala se kad je sišao u Podzemlje da izvede na svetlost dana voljenu suprugu Euridiku. Ubrzo posle udaje za Orfeja, lepu Euridiku usmrtila je otrovnica. Orfej nije mogao da preboli njenu smrt i krenuo je u Podzemlje da je traži. Njegova pesma i svirka pobedile su sile smrti i tamu sveta mrtvih. Kad se Podzemljem razlegla Orfejeva svirka, eumenide su zaplakale, Kerber je postao krotak, Haron je zaustavio svoj čamac, Iksionov točak je prestao da se obrće, Sizif je seo na kamen, Tantal je zaboravio na glad i žeđ, a Danaide su prestale da obavljaju svoj zaludni posao. Orfejeva pesma raznežila je čak i stroge sudije mrtvih i neumitne suđaje, koje su već završenu niti Euridikinog života opet započele da predu. Ni vladari Podzemlja nisu odoleli ovom nenadmašnom pevaču. Oni su vratili Euridiku, ali su mu zabranili da je pogleda dok s njom ne izađe na svetlost dana. Orfej je krenuo ka izlazu iz Podzemlja ali, mučen sumnjama i čežnjom, on se osvrnuo. Istog časa je po drugi put izgubio voljenu suprugu, i to zanavek. Ojađeni Orfej je pokušao da se vrati u Carstvo mrtvih, ali ovog puta vrata Podzemlja ostala su zatvorena. Sedam dana nesrećni pevač nije uzimao hranu, sedam meseci je bez prestanka plakao, a zatim je tri godine živeo u potpunoj usamljenosti. Kad se vratio iz Podzemlja, Orfej je prezreo Dionisa, koji ga je proslavio i učinio velikim. On je sada savetovao ljudima da poštuju Apolona Helija kao najveće božanstvo, a i sam je svakog jutra izlazio na vrh Pangeja da pozdravi Sunce. Da bi kaznio otpadnika, Dionis je podstakao tračke žene da rastrgnu Orfeja. Drugi kažu da su Tračanke ubile Orfeja zato što je posle Euridikine smrti odbijao ljubav žena i ponižavao ženski rod. Kad je Orfej jednog dana u zatvorenoj odaji sakupio Tračane i Makedonce, žene su dograbile oružje koje su muškarci ostavili ispred vrata i, pri izlasku, poubijale su pesnikove pristalice, a njega samog su rastrgle. Smrt nenadmašnog pevača potresla je celu prirodu: priče i divlje zveri su tugovale, drveće je od žalosti odbacivalo lišće, reke su nabujale od sopstvenih suza, a najade i drijade obukle su crninu i rasplele svoje kose. Muze su sakupile raskidano Orfejevo telo i sahranile ga pod Olimpom. Slavuji koji se gnezde oko Orfejevog groba pevaju glasnije i lepše od ostalih. Priča se da su Orfejevu glavu i liru Tračanke bacile u more ili u Hebar i da je glava na vodi pevala tugovanku, uzvikujući Euridikino ime, sve dok je talasi nisu doneli do obala Lezba. Stanovnici tog ostrva sahranili su Orfejevu glavu, i od tog vremena na Lezbu je sa najviše uspeha negovana lirska poezija. Muze su umolile Zevsa da pesnikovu liru prenese na nebo, među zvezde. U monumentalnom slikarstvu i u skulpturi lik Orfeja se obrađuje počevši od V v. pre n. e. Scene iz Orfejevog mita često su predstavljane na slikanim vazama (najčešće njegova smrt ili trenutak kad pesmom očarava Tračane). Na većem broju mozaika iz helenističko-rimske epohe Orfej je prikazan okružen divljim zverima. Taj motiv omiljen je i u hrišćanskoj ikonografiji, gde je Orfej shvaćen kao personifikacija Hrista.

04-06.jpg

Euridika


U grčkoj mitologiji nimfa, supruga slavnog tračkog pevača Orfeja. Na dan Orfejevog i Euridikinog venčanja nije se rasplamsala buktinja u ruci boga braka Himeneja, što je bio predznak nesreće koja će zadesiti supružnike. Ubrzo posle udaje, dok je sa svojim drugaricama šetala cvetnim poljima, Euridiku je ujela zmija otrovnica i ona je ubrzo umrla. Orfej nije mogao da preboli smrt voljene žene, pa je sišao u Podzemlje da je vrati među žive. Svojim tužnim pesmama raznežio je srca vladara mrtvih i oni su mu dozvolili da izvede Euridiku, ali pod uslovom da se za njom ne osvrće pre izlaska na svetlost dana. Euridika je pošla za zvucima lire presrećnog Orfeja. Pred samim izlaskom iz Podzemlja božanski pevač se osvrnuo za svojom ljubljenom suprugom i u istom trenu je zanavek izgubio.

Orfej-in-Euridika-2.jpg


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Pa,sad..nepoverenje,nesigurnost,ljubav ili zela prevelika?
#3, 21.09.2016 - 13:14
ovo je jedna od mojih omiljenih mitoloških priča.Orfej se okrenuo da proveri da li ga Euridika prati.Da li je to znak nesigurnosti i nepoverenja ??,kako god skupo ga je koštalo
#2, 20.02.2009 - 00:26
Baš tako.A bio je opomenut.Pozzz
20.02.2009 - 09:30
..."ne okreci se,sine"...

;o)
#1, 19.02.2009 - 23:52
20.02.2009 - 09:29