Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
gumenko blog

etiketiranje, nesavrshenost i to-nisu-moja-posla ujdurma

 

Sasvim se lako uklopila u novu sredinu. Sve je bilo apsolutno savrsheno, mogla je da odahne, da svoje skrivene strahove skloni u neku prashnjavu arhivu i potpuno zaboravi na njih. Drushtvo je prihvatilo bez problema. Ali ipak, ona je u sebi cutala jedan nemir, koji ju je svakog dana sve vishe i vishe izjedao iznutra, narochito otkada je postala posebno bliska sa drugim ljudima, nashla nekoliko finih drugova i drugarica, chak joj je i prishao jedan simpatichan dechko koga je ,,snimila", pa su bili zajedno... Taj nemir nikako nije uspevala da obuzda, pocheo je da se odrazava i na njenu spoljashnjost i ljudi oko nje su to primetili i molili je da im se poveri, izjada. To je naposletku uchinila i napravila najvecu greshku svog zivota.

 

Njen otac je bio alkoholichar i chesto se vracao sa posla pijan, uzivao je u grubim shalama i chesto tukao nju i njenu majku. Ona je znala da joj je pomoc potrebna, ali nije josh umela da se snadje u zivotu jer je bukvalno sve uchila sama, bez roditeljske pomoci. Majka vishe nije znala kako da se odbrani od muza, prepustila se bujici dogadjaja, a pomoc iz straha, nije smela da potrazi. Mladu vitalnost njene kcerke je sve to gushilo i razaralo. 

 

Nakon poveravanja dr

Ovakvi sluchajevi, nazalost, nisu usamljeni, i veoma su sharoliki, raznovrsni. Zapitajte se koliko ste puta i vi sami postupili slichno kao roditelji iz gornje priche, nesvesno reagujuci odbojno na tudju patnju i nesrecu?

 

Chitava situacija me opasno podseca na one stare, skoro zaboravljene dechije zavrzlame koje vuku korene iz vrtica - poenta je da pritrchish svojoj ,,zrtvi" i na ledja joj zalepish parche papira na kome je tvojim neveshtim zvrljopisom napisano neshto obichno uvredljivo ili podsmeshljivo, tipa ,,Ja sam magarac", a onda se druga deca smeju tom detetu, dok ono utroshi sate u mozganju zashto, kako i shta sada. Labeling. Etiketiranje, koje ima takvu chudnu moc, da se eto, odrzalo do danashnjeg dana, i da se iz doba kada smo svi mi bili nezreli, prebacilo u doba kada bi po svim zakonima prirode, biologije i drugih nauka trebalo da budemo zreli, ali eto...nismo.

 

Shta mene tu konkretno iritira? Pa eto, to loshe rasudjivanje i prebrzo zakljuchivanje. Znate, deluje mi kao da svi mi ochekujemo od drugih da prihvate nashe mane, nashe nesavrshenosti (osim toga, imamo i pravo da pravimo greshke), ali da, medjutim, burno odreagujemo ako neko drugi prikaze svoju nesavrshenost na nachin koji bi od nas, po svim moralnim i etichkim pravilima, nalagao da se makar delimichno umeshamo i pomognemo. Stvoreni smo da uchimo jedni od drugih, a to uvek najlakshe zaboravimo.

 

Ne mora neko da glumi Dobrog Samaricanina, niti svima da pomaze, ali ne treba stajati mirno i zatvoriti ochi kada se neshto evidentno dogadja drugima, jer, josh za trenutak su to samo drugi, a mozda ce se vec sutra kolo srece okrenuti i to cete postati vi. Osim toga, zaista niko nije savrshen, treba se suochiti sa chinjenicom da nemaju svi fin i lagodan zivot i da okretanjem glave necemo postici da se to stanje promeni.

 

Neko ce reci da nam je takav stav prema drugima u genima, iako ima izuzetaka. E pa, ako su izuzeci mogli da svoje gene figurativno ,,promene", mogu i drugi. Nakon svega, postoji samo pitanje hocu-necu?

Toliko od mene, a sada je na vas red.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline gumenko (49)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova