Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MILESM blog

Kad smo bili deca,bili smo prirodni i srećni

 

 Kad smo bili deca,bili smo prirodni i srećni.

Kroz detinjstvo stičemo osnovne osobine. Zato, naša sreća dosta zavisi od toga kakvo nam je detinjstvo bilo.

Prvi koraci

Ne sećamo se samog početka, tih prvih dana, jer se verovatno svest tada još nije nastanila u nama.
Ali sve je bilo lepo i slatko, kao što svi znamo kako je to kad se tek krene ovom stazom. Iza svakog kamena što digneš krilo se neko novo čudo. Svaki korak je bio praćen znatiželjom i radošću. Sve smo hteli, sve želeli, sve mogli. Sve je bilo spontano, sve je bilo dozvoljeno. Prvi koraci, prvi pogled u život.
------------------------------------------------------
A tada im Isus reče: "Pustite decu nek dolaze k meni i ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije, iz takvih se sastoji carstvo Božije". Tada Isus blagoslovi decu i nastavi dalje. Mat.19:13-15.
------------------------------------------------------
14 A Isus reče im: pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; ... 15 Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malo dete, neće ući u njega.
------------------------------------------------------ 
Tada smo bili ono što jesmo, ono što smo trebali biti.

Sve smo radili spontano,
 svemu se divili,
 sve bi istraživali.
Kada bi bili ljuti, ne bi to trajalo dugo,
već bi se samo onako spontano naljutili i onda zaboravili. Ne bi se smejali kad ne treba, 
već baš kad nam se smeje i smejali bi se samo zato što nam je do toga.

Svako dete se rađa savršeno, sa svim svojim manama i slabostima.
I takvo dete je stvoreno da živi i uživa. Stvoreno da trči, raste, smeje se, plače i da bude spontano, da bude ono što jeste, bez skrivanja, bez laganja, bez pretvaranja...I ja i vi, i svi mi.

Prve spoznaje

Šta se onda desilo pa to nije ostalo tako? Kad je svaki čovek stvoren savršen i sposoban da bude savršen. A ako se sada okrenemo iza sebe nećemo baš videti to savršenstvo ni u sebi ni u drugima. A znamo da u nama ima to nešto više, to nešto što se krije što je samo skriveno i ne može da izađe. Znamo i osećamo to nešto, tu sreću, tu radost, tu spontanost.

Ali svet na žalost nije želio da sve to ide tako, već su neke sile rešile da nas navedu na neki drugi put, na neki put na kome nećemo biti spontani, nećemo biti ono sto jesmo. I te sile koje su sve to napravile likovaće kada nas budu posmatrale,radovaće se kada budu gledale sve te gluposti koje će nas ispunjavati i obuzimati.
I tako su i uradile.
Napravile su svet onakvim kakvim su htele.

Već od samog početka života smo naslućivali da stvari ne idu onako kako treba, da sve ovo i nije tako idealno kako nam je možda izgledalo dok smo tek učili da koračamo. Ali sto je vreeme više odmicalo sve više se ta svest o neidealnom svetu ubacivala u nas. I znali smo, mada ni sami nismo mogli verovati, nismo hteli da verujemo, da bi se naše slutnje jednog dana mogle obistiniti.
Slutnje da ovaj svet nije onakav kakav treba da bude.

Ali ipak smo tokom tih ranih dana proživeli malo te urođene, istinske sreće koja je isplivavala s vremena na vreme i davala nam te trenutke iskrene, istinske radosti. Iako su, sto je vreme više odmicalo, biili sve ređi,sve uslovljeniji kojekakvim pravilima.

Čovek je stvoren da živi zadovoljan. Pa gdje je onda ta sreća, to zadovoljstvo? Jesmo li zaista sretni i zadovoljni?

Stvarno ja

Ona naša stvarna priroda, ono što nam je urođeno, je naše stvarno ja. Naše stvarno ja je kao i prvi čovek, spontano, istinski sretno. To je ono što je deo svakog ljudskog bića, i svako ljudsko biće može imati tu istinsku, čistu sreću, spontanost u djelovanju, bezuslovnu ljubav.

Ono može da voli a da ne pita zašto,
niti da traži potvrde ljubavi Ono voli samo zato što je to deo njegove prirode, njegove bezuslovna prirode.

Naše stvarno ja zna i da plače i da bude tužno i da se ljuti, ali sve to radi tako spontano.

Naše stvarno ja nema problema i briga, jer ono ne razmišlja, ono samo živi onako kako mu je dato. Kada čini ono čini bez razloga, 
čini samo zato sto tako želi a ne zato što mora ili zato što je red.

Osećali bi ga u sebi ponekad. Ponekad je htelo da izađe napolje, da bude slobodno. Ali bilo je isuviše slabo, nije imalo snage, a ni mi nismo imali snage da ga pustimo da živi. Ponekad bi se i pitali šta je to na momente u nama tražilo slobodu. Ponekad bi naslućivali da je u nama postojalo još jedno ja, ali ja koje nismo poznavali.

To su bili samo momenti kada bi se naše stvarno ja pojavljivalo.
Pred prijateljima i ostalima bi se sakrivalo, uplašeno. I samo u momentima samoće, a i tada ne baš uvijek, bi se otkrivalo. I u tim momentima bi bili ispunjeni nekom bezgraničnom srećom, a ni sami ne bi znali odakle dolazi.

Uticaj sredine

Sredina u kojoj smo živeli nas je oblikovala po sebi. Oblikovala nas je da budemo kako je ona htela. A mi kao deca nismo ni bili svesni šta se dešava. Mogli smo samo da slušamo i da klimamo glavom, u suštini i ne razumijevajući taj sveet odraslih. A u nama samima je bio onaj bezazleni svet dece. Svet u kome je egzistirala samo igra,JER ŠTA JE ŽIVOT,AKO NE IGRA !

Raduješ se,pa tuguješ,ljutiš se,ogovaraš,ogovaraju te,
veruješ-prevare te,dobijaš,gubiš,ne dobiješ očekivano,dobiješ neočekivano...ma život je igra neprestalna.

I verovali smo da odrasli znaju šta rade. Nismo razmišljali koliko je dobar taj svet odraslih, da li ga želimo. Mislili smo da ćemo biti sretniji kad odrastemo, jer svet odraslih je bio za nas tajanstven i nedokučiv. Nismo ga razumevali, jer smo bili i suviše mladi.

Ali ta sredina nas je vremenom oblikovala, i tesala i tesala, dok na kraju nismo postali i mii sami kao sama ta sredina, stopljeni u njoj. Ona nas je napravila,
da ona, naši roditelji, učitelji, komšije, i svi ostali koji su bili deo te sredine.

Da smo kojim slučajem rođeni na Aljasci poštovali bi sasvim druge bogove od onih koje sada poštujemo. Sve bi bilo drugačije, sve. Naša razmišljanja, naše igre, naš jezik, naša okolina, i mi sami ne bi bili ono što jesmo. Bili bi potpuno drugačiji.

Ni oni koji su nas učili nisu imali izbora jer je i njih neko naučio, i njih je neko načinio onakvim kakvi jesu. A nisu se nikad zapitali da li se možemo menjati, da li postoji ona bezuslovna ljubav i sreća.
 
Neki možda i jesu, ali većina nije. Samo pokoji pojedinac je uspeo da se otrgne od sredine i živi, makar jednim delom, svoj pravi život sa svojim stvarnim ja.

Lažno ja

Vremenom, pod uticajem sredine se sve više stvaralo naše lažno ja.
Lažno ja predstavlja sve ono što mi u stvari nismo, što nije do naše istinske prirode, naših istinskih želja. A zašto? Zato što nas je sredina tako vaspitala, da se ponašamo i živimo po određenim pravilima koje je ta sredina nametnula.
Na primjer, još od davnih vremena se razvijalo ubeđenje da je bitno ko si i šta si, kakvu školu si završio, da je bitno da imaš novac da bi bio sretan, i čitav niz drugih zabluda. Zato se naše stvarno ja, koje obično ne odgovara pravilima sredine, mora potisnuti da bi bili prihvaćeni.

Mnoga deca počinju pušiti ili piti samo da bi bili prihvaćeni od drugova, jer je zavladalo takvo ubeđenje da je to "u trendu".
Mnogi se razbole pokušavajući da postignu onu idealnu težinu koja je trenutno u modi ili da kupe određenu marku garderobe, jer to obezbeđuje dobar status u društvu. I čitav niz drugih primjera.

Sve se to dešava a da mi sami nismo ni svesni toga. Naše lažno ja polako postaje deo nas, i mii obično i ne primećujemo da u stvari ni ne živimo onako kako mi stvarno želimo, već stalno pokušavamo da zadovoljimo ta pravila sredine.

Zadovoljavamo druge,ali ne sebe.

I tu grešimo,jer tek kad zadovoljimo sebe,
možemo zadovoljiti druge
oko nas,
zadovoljiti iskreno,nesebično,sponatano,od srca. 

Niti se ikad zapitamo zašto to radimo, jer smo i sami nesvesni toga a i zato što ni nema ko da nam to kaže, da nas savetuje, pošto je i naša okolina uspavana i nesvesna toga.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

E bas smo se promenili!
#1, 03.03.2009 - 14:18
JA SAM MALO OPIČEN.
JA VOLIM I DA VOLIM I DA PATIM I DA MUDRUJEM I DA LUPETAM.
MENI SA MNOM SAMIM,NIKAD NIJE DOSADNO.
MOJE ĆE BITI CARSTVO NEBESKO,A NIJE MI LOŠE NI OVDE NA ZEMLJI. POZDRAV
03.03.2009 - 19:27