Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

Želim te - Federiko Moća

..
  

Želim te-Federiko Moća

"Pa, želite li da znate zbog čega sam otišao?" Gospođa klima glavom. Ne uspeva da progovori, "E to vam je duga priča...". Klima glavom malo življe, želi samo da sluša, šta bilo, samo da joj odvuče pažnju. Čini mi se da pričam sa prijateljem, sa svojim prijateljem... "Zvao se  Polo, eto. Čudno ime, je l da?" Gospođa ne zna da li da kaže da ili ne, bilo šta, samo da bih ja nastavio. "To je prijatelj koga sam izgubio pre više od dve godine. Uvek je bio zajedno sa svojom devojkom Palinom. Jaka ličnost, nemirnih, uvek veselih očiju, vrcavog duha..." Sluša tiho, radoznalog pogleda, prikovanog mojim rečima. Čudno... Ponekad se sa osobom koju ne poznaješ dobro. najbolje razumeš, najlakše pričaš. Zaista se poveravaš. Možda zato što te ne interesuje njen sud. "Ja sam bio sa Babi, Palininom najboljom drugaricom". Babi. Pričam joj sve... Kako sam je upoznao, kako sam počeo da se smejem, kako sam se zaljubio, kako mi je nedostajala... Lepotu jedne ljubavi sagledaš tek kada je izgubiš. Možda se ovako osećaš kada ideš na psihoterapiju. To sam se uvek pitao. Ali, sa onima, tamo, da li uspevaš da budeš iskren? Moraću da pitam nekoga ko je išao. Razmišljam dok pričam. Svaki čas pravim male pauze. Zainteresovana i radoznala, gospođa odmah ulazi u priču, sada nešto mirnija, čak mi je i ruku pustila. Zaboravila je avionsku nesreću. Sada je zauzeta mojom.

***

Objašnjavam joj zašto Amerika, zašto sam želeo da odem, sakrivajući se u neki kurs grafike... I pošto je i u velikom gradu lako naleteti na nekoga... Najbolje se skroz preseliti. Samo novi doživljaji, nova lica, i naročito, bez uspomena. Godina teškog sporazumevanja na engleskom, koje je prolazilo zahvaljujući Italijanima koje bih slučajno sreo. A sve uz mnogo zabave, život pun boja, muzike, zvukova, saobraćaja, provoda, novina. Sve je  velika buka presvučena tišinom. Ništa od onog što su drugi govorili nije imalo veze sa njom, ništa nije moglo ponovo da je dozove, da joj da život. Babi. Uzaludni dani u pokušaju da odmorim svoje srce, svoj stomak, glavu. Babi. Potpuna nemoć da se vratim nazad, da budem na trenutak ispred njene zgrade, da je sretnem na ulici. Babi. U Njujorku nema opasnosti... U Njujorku nema prostora za Batistija. I ako se vratiš u moje misli, dovoljno je pomisliti da nisi tu, da beskorisno patim, zato što znam, ja znam, ja znam da se nećeš vratiti. Lažni akordi kao pokušaj da se izbegnu sva ona mesta koja poznaje i na koja ide i ona, Babi.
       
  ***

"Zašto se priča završila?"
"Zato što se Babi smuvala sa drugim"
"Kako!? Vaša devojka? Uz sve ono što ste mi ispričali?"
Sad se ona skoro raduje stavljajući mi so na ranu. Avion i sletanje prošli su po planu. Obasipa me pitanjima sve do poslednjeg trenutka,štaviše, u žaru progovara sa mnom na ti. I direktno prelazi na stvar. Da li sam vodio ljubav s drugom otkad smo se razišli? I na kraju, u obrušavajućem letu... Da li bih ponovo bio sa njom? Tišina, onda opet paljba. Da li je moguć oproštaj? Da li sam pričao sa nekim o tome? Ili je pivo učinilo svoje ili mi se od njenih pitanja vrti u glavi, ili možda, bol one ljubavi još nije zaboravljen. Više ništa ne razumem. Čujem samo...

     ***

"Ne  mogu da verujem... Step. Znala sam, znala sam, bila sam sigurna da se danas vraća. Ne mogu da verujem! O Bože, kako je smrašao. Ali, smeje se... Da, čini se da je dobro... Hoće li biti srećan? Ljubomorna sam? Kakvo ja pravo imam? Nikakvo... Pa šta onda? O Bože, kako sam zbunjena. Zaista stvarno mi je loše, suviše. To jest, suviše sam srećna. Suviše. Vratio se. Ne mogu da verujem. O Bože, gleda u mom pravcu!"


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: