Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
wolfie blog
 ..................... Realnost.. Tako hladna, sumorna ovog jutra, namece svoj podrugljiv smeh kao odraz u snegu. Klizavi, vise sivom nego belom bojom prosarani, trotoari, jos uvek neprobudjeni ljudi koji mehanicki prave korake ka stanici nezainteresovano otresaju sneg sa svojih cipela. S rukama u dzepovima samo naizgled toplih jakni duboko uzdisu sto je ocigledan pokusaj ubedjivanja svoje svesti da su i dalje zivi, ali sasvim zivi.

Ah, kakva laz! Umrli su pre smrti. Jadno, pateticno, zalosno.. Bude se pre svitanja, svesni da prava sreca zapravo nije ono sto im je posluzeno na tacni - imati posao, porodicu i krov nad glavom, ali poput kakvih primitivaca okrecu glavu toj cinjenici i idu linijom manjeg otpora. "To je samo trenutak slabosti, treba izdrzati zbog dece, zbog zene (muza), posla" misle dok se umivaju teskim pokretima ruku. Ispijanje jutarnje kafe uz jedan tup pogled u nistavilo, bezvoljno gledanje u sat (ipak mora se svakog jutra krenuti u isti minut), gasenje cigarete, ciji je dim poceo prosto da mirise u zadnje vreme, oblacenje jakne iz kog prosto izbija nezadovoljstvo, poslednja provera da li su sve nepotrebne stvari po dzepovima i izlazak na vec davno utabanu stazu.

Dan potpuno identican kao jucerasnji, i kao preslikan sutrasnji..

Mogu ih razlikovati jedino po boji jakne. Pogled u stranu, prebacivanje s jedne na drugu nogu kao da su se vec umorili (od spavanja verovatno), sve cesci duboki uzdisaji nastali usred nervoze cekanja autobusa.. "Gde je prokleti autobus?!", pitaju se konstantno u sebi a cak i mravi znaju tacan sekund kad taj isti nailazi. Ali ipak eto moraju o necemu bar razmisljati, makar to bile iste stvari, u isto vreme, istog jutra..

Priblizis li im se prostrelice te ostrim pogledom. Smetaju im svi u blizini, smeta im hladnoca koliko i toplota, i Sunce i Mesec im "stoji na glavi", dosta im je i tisine i glasa. Smetaju sami sebi najvise! A tako se cvrsto drze za taj bezvredni zivot..

Jadno..

S gadjenjem ulaze u tako dugo cekani autobus, jer potajno su se nadali da nece doci ne bi li nekako izmamili kasnjenje na posao koje zapravo nicemu ni ne sluzi. Sedaju, okrecu glave ka prozoru, zatvaraju oci i tonu u san. Bez snova. Nisu se jos ni probudili a vec su zaspali.

Zalosno..

Eh, zivot.. Prezivljavanje zivota umesto uzivanja u istom. Skretanje pogleda u stranu umesto gledanja ispred.. Nije to zivot!



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

kezza (51)
...ima nas puno koji smo u nesvjesti a da nismo svjesni svoje nesvjesti ...
...super blog....
#1, 09.03.2009 - 15:30
onaj koji je postao svestan svoje nesvesti se zapravo probudio
hvala ti puno
10.03.2009 - 09:58