Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
BIG-LEON blog
Običaji starih Slovena u hrišćanstvu

Krst je jedan od najstarijih čovekovih simbola, a Sloveni su smatrali da ima višestruku magijsku moć, mnogo pre nego što su primili hrišcanstvo • I kadenje starije od hrišcanstva • Da se ne bi "stravila" (plašila), deca su kadena nad zapaljenim vučijim ili medvedim dlakama.

Prastari obicaj: bacanje krsta u vodu na Krstovdan

"Ne postoji narod, ma kako bio primitivan, bez religije i magije", kaže Branislav Malinovski, jedan od najvecih poznavalaca slovenske magije i religije. "Covek ranog doba teži da, pre svega, kontroliše prirodu iz prakticnih razloga, i to radi direktno, pomocu obreda i cini, primoravajuci vetar i vremenske prilike, životinje i useve da se pokoravaju njegovoj volji. Tek kasnije, videci da je njegova magijska moc ogranicena, on se sa strahom ili nadom, s molbom ili prkosom obraca višim bicima, to jest demonima, duhovima predaka ili bogovima" (B. Malinovski "Magija, nauka i religija").
Šta se dogodilo sa religijom starih Slovena po napuštanju prapostojbine? Da li su se Srbi, primajuci hrišcanstvo, odrekli starih verovanja, bogova i obreda? Odgovor jer definitivno - ne.

Božanstvo raširenih ruku


Kao i u prvim vekovima hrišcanstva kod Vizantinaca i kod Srba paralelno opstaju novi, hrišcanski, i stari, paganski obredi. Hrišcanski sveštenici se trude da ih silom iskorene, sve dok im sveti Sava, uvidevši da sila više odbija no pridobija narod za novu veru, ne preporucuje da starim obicajima daju hrišcansko obeležje. Do današnjih dana, zaogrnute plaštom hrišcanstva, do nas dopiru magijske radnje predaka. Nema srpske kuce u kojoj se o Božicu ne unosi badnjak ili ne lomi cesnica, iako se ni jedno ni drugo ne spominje u prici o rodenju Isusa Hrista, niti ih nalazimo u ikonografskim predstavama.
Noseci krstic oko vrata, ne razmišljamo mnogo o njegovoj magijskoj moci i smatramo ga simbolom hrišcanske vere kojoj pripadamo. Krst je, medutim, mnogo stariji znak i stari Sloveni su ga poštovali i pre nego što su znali za hrišcanstvo.

Narodni krst nastao je kao izraz verovanja u covekoliko božanstvo koje se predstavljalo idolom sa raširenim rukama. Krstom na celu deteta gonjene su zle sile, demoni i bolesti; na odeci, posudu, kolevkama, na kucama i sl. krst je takode štitio od zlih sila. Zaklinjanjem na krstu potvrdivani su dogovori, bilo trgovacki bilo darodavni. Na njemu se zaklinjalo i pre polaska u borbu, na dugacak put ili bilo koju drugu neizvesnost. Krst se takode koristio da oznaci granicu nekog zemljišta ili kao zabrana - na primer: zabrana paše na odredenom zemljištu, sece drva, prelaza preko useva... Na nadgrobnom kamenu krst je simbolisao pokojnika u grobu.Narodni krst imao je najduži donji krak, nešto krace krake koji su simbolisali ruke i najkraci gornji krak. NJemu najslicniji je latinski krst koji ima najduži donji krak, dok su ostala tri kraka kraca i iste dužine. Ovaj oblik krsta cešce se koristio u slobodnom prostoru (da oznaci naselje, kod zaštite useva od grada, kod pomenutih zabrana i sl.).Pod uticajem magijskog kruga u koji je upisivan ili okruglih površina u koje je urezivan, nastao je ravnokraki ili grcki krst. O zaštitnoj ulozi krsta govori i ovaj obicaj: Ako se putnik zatekne preko noci na otvorenom, pre nego što legne da spava, on oko sebe opiše krug i u njemu krst ili na sve cetiri strane sveta ucrta na tlu krst. Tako je zašticen od zlih sila koje nocu vladaju.

Krsna slava

Pored Božica i Uskrsa, najsvecaniji dan u svakoj pravoslavnoj srpskoj kuci jeste proslava krsnog imena ili slave. Štaviše, ovo je praznik koji Srbe izdvaja danas i od drugih Slovena i od ostalog pravoslavnog sveta. Uvreženo je mišljenje da Srbi slave sveca zaštitnika kojeg su prihvatili primajuci hrišcanstvo, ali i krsno ime je obicaj koji su Sloveni doneli na Balkan, pre hrišcanskog preobracenja, a Srbi su ga jedini sacuvali do današnjih dana. Tragove tog obicaja imali su do skora svi Sloveni pa i Indoevropljani: Tracani, stari Grci, Dacani (sa ostacima u Maloj Vlaškoj), Iliri (sa ostacima kod Cincara i severnih Arbanasa). Unošenjem hrišcanskih i drugih jednobožackih elemenata u mnogobožacke obicaje i verovanja, stapanjem nekoliko srodnih obicaja u jedan ili rastavljanje jednog u nekoliko srodnih, menjali su se i prehrišcanski obicaji, medu njima i proslava krsnog imena.
Do današnjih dana se ne mogu složiti mišljenja naucnika oko toga da li je krsno ime negovalo kult predaka ili je bilo posveceno božanstvu stvaranja.
O prihvatanju krsta kao simbola svedoci i današnje praznovanje Krstovdana. Medutim, Srbi slave dva praznika ovog imena od kojih je samo jedan prihvacen od strane pravoslavne crkve. U crkvi se 18. januara pominju sveti mucenici Teopemt i Teona i još dvadesetak svetaca o kojima naš narod ništa ne zna, ali zato praznuje Krstovdan kao važan praznik. Pre nekoliko godina u Srbiji je obnovljen jedan obicaj koji jasno govori o drevnom poreklu ovg praznika. U Beogradu, iz crkve Sv. Ðorda na Banovom brdu krece svecana povorka u kojoj se nosi drveni krst koji se potom baca u vodu. Snažni mladici ga potom izranjaju i vracaju u crkvu. Ovo ukazuje na drevno cišcenje idola, jer kod svih slovenskih naroda voda ima znacajno mesto u magijskim ritualima. Takode na ovaj drevni obicaj upucuje i umivanje ikona sutradan, na Bogojavljenje.
Kao praznik koji pada pred pocetak solarne godine, Krstovdan je služio i za proricanje vremena. Pošto od Božica, zakljucno sa Krstovdanom, ima dvanaest dana svaki dan je odredivao vreme u mesecu koji predstavlja. Takode se mislilo da ce vetar koji duva na Krstovdan najcešce duvati preko cele godine. U Sremu se veruje da se na ovaj dan vetrovi krste (tj. ukrštaju), pa koji nadjaca taj ce cele godine duvati. Na Kosovu se uvece stavljao krst u vodu - ako se voda zaledi, godina ce biti dobra i bericetna. U Bosni se, opet, veruje da onaj ko umre na Krstovdan i Bogojavljenje ide u raj.
U crkvi je 27. septembar jedan od dvanaest velikih praznika - Vozdviženije Casnoga Krsta. Na taj dan je 317. g. carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla krst na kome je razapet Hrist, u temeljima jednog hrama posvecenog rimskoj boginji Veneri.
Zahvaljujuci njegovim cudotvornim mocima vaskrsavali su umrli i isceljivani bolesni, pa se zato naziva Casnim i životvornim. NJega je 628. g. uzdigao na Golgotu i položio ga u hram Svetog Vaskrsenja car Iraklije, noseci ga u bednoj odeci i bosonog, onako kako ga je nosio Hrist, posrcuci ka gublištu.
Zanimljivo je ovom prilikom istaci da mnogi istoricari smatraju da je upravo sa vladavinom cara Iraklija pocela prava vizantijska era, sa grckim jezikom i snažnom hrišcanskom verom. On je prvi car koji je, umesto komplikovane latinske carske titule prihvatio narodni naziv - vasilevs. U tom duhu treba posmatrati i ovo uzdizanje Casnog krsta na Golgotu. Takode, ne treba zaboraviti ni cinjenicu da stari vizantijski izvori navode da su se Srbi i Hrvati naselili na Balkan upravo sa pristankom cara Iraklija. Što se tice Casnog krsta, mnoge evropske crkve su, posle krstaških pohoda na istok, stekle slavu zahvaljujuci tvrdnji da poseduju delove Casnoga krsta

Gonjenje demona

Uz crkveno praznovanje naš narod praznuje ovaj Krstovdan iz zahvalnosti prema božanstvu koje je podarilo i održalo letinu, i trudi se da ga pridobije da održi jesenju setvu. Veruje se da na Krstovdan valja iskopati rupe za sadenje vocki da bi se grane "krstile" (tj. granale). U leskovackoj Moravi su na Krstovdan nosili u crkvu, na osvecenje, bosiljak, jabuku, grožde i žito, verujuci da ce bosiljak potom pomoci porodiljama. Bosiljak se inace držao za ikonom i po potrebi potapao u vodu.
I o ovom Krstovdanu se, kao i o zimskom, predskazivalo vreme - ako je dan oblacan zima ce biti sa mnogo snega, ako je dan lep i suncan bice suša.
Miris tamjana svojstven je pravoslavnim crkvama, na njega mirišu srpske kuce o praznicima. No, i kadenje je starije od hrišcanstva. U životu ljudi ono je imalo prakticnu ulogu odvajkada jer se zagušljivim dimom spaljenog bilja, kostiju, rogova, dlaka i drugog proterivala gamad i svako zlo od mesta stanovanja. Kadenjem su se gonili demoni ibolesti. Tako se bolesnici kade svojom odsecenom kosom protiv uroka ili dlakama uzetim sa životinja. Za kadenje teških bolesnika uzimao se, žmureci, smet sa bunjišta, pa se njime kadilo. U iste svrhe korišcene su i ježeve bodlje. Da se ne bi "stravila" (plašila), deca su kadena nad zapaljenim vucijim ili medvedim dlakama.
Kad zavlada epidemija stoka se kadila protiv bolesti sopstvenom balegom, a košnice su se kadile dimom sa zapaljenog ugarka preostalog od badnjaka.
Umesto kadenja raznim zapaljivim materijama crkva je zavela kadenje aromaticnim dimom zapaljenog tamjana i srodnih smola, pa je u narodu nastala izreka "Gde tamjan miriše, tu davo ne kidiše".

Od Đurđevdana do Mitrovdana

• Stari Sloveni su nekada delili godinu na toplo i hladno doba, i ta dva dan su se sa hrišcanstvom preobratila u Ðurdevdan i Mitrovdan • Kult svetog Ðorda ima tragove u kultovima božanstva šuma i bilja, kao i podzemnog sveta
Mnogi obicaji kod starih naroda, pa i Srba, bili su okrenuti proricanju vremenskih prilika od kojih je bukvalno zavisio njihov život. Takode je bilo bitno odredivanje vremena koje je najpogodnije za sadnju novih useva, izvodenje stoke na pašu ili kakvog drugog posla. Kako su naši preci racunali vreme?
Umesto kalendarske, znali su za solarnu godinu, to jest za period studenog i period toplog vremena. Ova godina delila se na mesece koji su imali pet puta po šest dana.
Nisu znali za subotu i ona je ušla u srpsko racunanje vremena tek sa hrišcanstvom. Nazivi dana i meseci odredivani su po poslu koji se tada obavljao. Nedelja je bila dan nedelanja. tj. odmora, ponedeljak prvi dan posle nedelje, utorak drugi (vtori), sredom se oznacavala sredina i td. Za nazive meseci se kao primer može uzeti kolovoz (avgust) u kome se najviše skupljala letina koja se prevozila od njive do kuce, pa su "kola vozila" najviše u ovom mesecu.

ŠTA JE SA SVETILIŠTIMA?

O slovenskim svetilištima malo se zna. Arheološke činjenice su u tom pogledu dosta oskudne, verovatno i zbog toga što su u procesu pokrštavanja Slovena njihova dotadašnja svetilišta potpuno uništavana, sa mogućnošću podizanja hrišćanskih hramova na istim mestima. U arhitektonskom pogledu neka svetilišta (npr. na tlu današnje Poljske) pokazuju keltski uticaj, što je razumljivo u svetlu činjenice da su religijski sistem Kelta i njihova sveštenička (druidska) organizacija bili znatno razvijeniji nego kod Slovena ili Germana na kraju stare i početkom nove ere, te da su Kelti u to vreme bili u tesnim kontaktima sa Slovenima.
Jedno od najpoznatijih i, verovatno, jedno od poslednjih većih živih slovenskih paganskih svetilišta bilo je posvećeno bogu Svetovitu na ostrvu Rujan (Rigen). Uništili su ga i njegove pokolenjima skupljane dragocenosti opljačkali Danci 1168. godine pošto su opsadom zauzeli, a zatim i zapalili grad Arkonu u kojoj se svetilište nalazilo. Time je proces pokrštavanja Zapadnih Slovena (i Slovena uopšte), ali uz to i proces njihovog potčinjavanja kulturno-političkim i duhovnim obrascima Zapadne Evrope, praktično bio završen. Poređenja radi, iste godine (1168) kada je na slovenskom severu srušeno poslednje slovensko pagansko svetilište, na slovenskom jugu, koji je Vizantija hristijanizovala nekoliko vekova ranije, počela je vladavina Stefana Nemanje, rodonačelnika srpske dinastije Nemanjića. Već samo nekoliko decenija kasnije (tačnije 1219) Srpska pravoslavna crkva imala je i autokefalnost i prvog arhiepiskopa Savu (Nemanjića), docnije Svetog Savu.

U sledećem nastavku:

Ćirilo i Metodije




.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 16  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Svetovid bio najslavljeniji Bog baltičkih Slovena,ja sam po starom kalendaru rođena na njegov dan.


SVETOVID - Njegova proricanja su najizvjesnija, njegov hram je prvenstveno bio proročište kojem su svi godišnje prinosili otkupe u žrtvama. Ovaj bog je najsjajniji po pobjedama, sve slovenske pokrajine su ga poštovale i slale danak njegovom
proročištu. Čak ni u ratu ništa nije smjelo uprljati ulaz u hram. Svetovid je onaj koji zna i vidi sve na svijetu. Njegov kip je opisivan kao idol sa četiri glave, dvije sprijeda a dvije s leđa; u desnoj ruci je držao rog, a u lijevoj luk. On vidi na četiri strane svijeta i njegov um nadmašuje sva vremena jer poznaje prošlost, sadašnjost i budućnost. Njegov raskošni hram pravljen je od rezbarenog drveta. Protivno opštem običaju, sveštenik koji je jedini imao pravo ući u svetilište nosio je jako dugu bradu i kosu, i nije smio disati dok je unutra da ne bi čovječijim dahom okužio božanstvo.
Sveštenici Svetovida su tumačili proricanja i čitali sudbinu. Ovaj bog je svojim sljedbenicima davao svega u izobilju a za druge je bio bog rata i poraza (naročito prema hrišćanima). "Naročito poštovanje prema Svetovidu pokazivali su Sloveni na
taj način što su godišnje po jednog hrišćanina, koga su kockom određivali, njemu žrtvovali," zapaža Spasoje Vasiljev na osnovu Herodotovih zapisa koji se ne mogu uzeti za ozbiljno.
Vjerovalo se da Svetovid noću uzjaše bijelog konja i progoni dušmane Slovena.
#1, 08.03.2009 - 03:08
Svaka ti čast.Vidi se da poznaješ ovu oblast.Pozzzz
08.03.2009 - 20:02