Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MILESM blog

KO JE OVDE LUD ? OVAKO ĆE NAM BITI U BUDUČNOSTI !

 Prestupnik - 

Pogledao sam levo, pa desno, i opet levo. 
Ulica je bila prazna do horizonta. Vozila niotkud. Semafor sa druge strane ceste uporno je treptao crvenim svetlom. Ponovo sam pogledao desno i levo te zakoračio na zebru. 
Prodoran zvižduk. Stadoh nasred zebre. Prilazio je saobračajac, mlad i visok, plavokos, s pjegicama na pravilnom nosu. 
- Oprostite - reće - prelazili ste za crvenog svetla. 
- Znam - rekoh - Budući da nigde nije bilo vozila, pomislio sam... 
- Žao mi je - reće vadeći blok iz džepa bluze - Zakon je jasan i ne može uzimati u obzir izuzetke. Čitav se sistem zasniva na zakonu, pa i najmanje devijacije u ponašanju moraju biti kaznjene po zakonu, a da bi se očuvao sistem. 
- Dakako - potvrdih. - Oprostite, nisam ni slutio da ugrozavam sistem. Spreman sam da prihvatim kaznu. 
Široko se osmehnuo: 
- Drago mi je da shvatate. Vasu pešacku dozvolu, molim. 
- Izvolite. - Pružih mu je posto sam je izvadio iz torbice. - Kakva je kazna? 
- S obzirom na težinu vaseg prekršaja... - tu zastade da razmisli - mislim da je oduzimanje dozvole na dvanaest meseci pravedno. 
Činilo mi se da nisam dobro čuo. Očekivao sam opomenu, u najgorem slučaju i globu, ali oduzimanje dozvole... Rekoh mu to. Namrštio se: 
- Očito vam nisu jasni etički i socijalni aspekti vašeg prekršaja. Ne možemo dopustiti da malobrojne vozače ugnjetavaju pešaci. Svojevoljnim prelaženjem ceste dovodite vozača u opasnost da vas pregazi. Uprkos uopštenom verovanju da je krivica vozačeva, on je, zapravo, najveća žrtva.

 Pešak je mrtav i nema više problema.
 Vozaču, naprotiv, ostaju sudske parnice, popravak automobila i, ne najmanje važno, grižnja savesti. Zato se u novoj regulaciji saobračaja polazi od pretpostavke da je pešak krivac i njemu se sudi. Vi ste imali sreće i niste izazvali nesreću. Molim, od sutra se služite samo vozilima. Do vidjenja. 
- Do vidjenja. - rekoh ne misleći. 

Nisam ni slutio da je život bez pešacke dozvole takav pakao. Koliko vremena gubim samo na punjenje gorivom, održavanje, parkiranje, stajanje pred semoforima... Gde su ona lepa vremena kad sam smeo hodati. Jedini koraci koji su mi ostali su šetnje po sobama svog stana. Zatvorenički krug. Soba, hodnik, kuhinja. Pa ponovo. 
Ti me krugovi spasavaju da ne poludim. Inače bi me vozila ubila. Vozilom na posao, vozilom u bioskop, vozilom po cigarete iza ugla. Ne smem stepenicama, samo liftom. Ne smem trotoarom, samo pokretnom trakom. Strašno. Ne osećam se čovekom otkad se ne koristim vlastitim nogama. Kazna je zasigurno delotvorna. Dok sam živ, nikad više kroz crveno! Nikad više, nikad... 

* * * 

Danas sam pregazio pešaka. Bio sam mu zavidan, prokleto zavidan, na hodanju. Zato sam ga i pregazio. Prosuo mu mozak, polomio mu proklete noge! Strčali su se saobračajci. Jedan mlad i visok, plavokos s pegicama prišao mi je, tešio me je i rekao da nisam kriv i da zna kako mi je. Neka se ništa ne brinem, rekao je, svi ce svedočiti u moju korist i, ako neću, ne moram ni dolaziti u sud. Šteta na vozilu biće popravljena na pešakov trošak, a obitelj će mu zacijelo u zatvor, jer su neizravno odgovorni za nesreću. 
Mladi saobračajac me odvezao kući da ne pešačim dok mi je vozilo u kvaru. Bilo mi je zlo i hteo sam se napiti, ali nisam nista pronašao jer ne idem u trgovinu, osim po najnužnije. 

* * *



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: