Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
wolfie blog
 Pretpostavljam da svu svi ili bar vecina procitala dole napisane reci, ipak moram ih objaviti.. 
Toliko njegovih misli i osecanja pronalazim medju redovima..
Mozda vecina i nece shvatiti, ili pak bukvalno shvatiti, ali to je manje bitno..
Znam da on zna na sta tacno mislim..

**********************************************
 Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag, 
možda će i u tebi 
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla. 
Na usni pepeljast trag. 
Da li si ikad razmišljao 
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu 
u tebi detinjstvo kopni. 
Brige... 
Zar ima briga? 
Tuge... 
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte 
u mladost hrabro se popni. 
Tamo te čeka ona 
lepa, al lukava duga.

I živi! 
Sasvim živi! 
Ne grickaj kao miš dane. 
Široko žvaći vazduh. 
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani 
u ogledalu nekom 
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu 
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu. 
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš 
sve više ti je uzan 
i osmeh sve tiši 
i tiši 
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al' sasvim!

I ja sam živeo tako. 
Za pola veka samo 
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast. 
Ponekad naopak. 
Al nikad nisam stajao. 
Večno sam išao. 
Išao...

Ispredi iz svoje aorte 
pozlaćen konac trajanja 
i zašij naprsla mesta 
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život 
kao uplašen oproštaj, 
već kao stalni doček 
i stalni početak buđenja. 
 

2.

A onda, već jednom ozbiljno 
razmisli šta znači i umreti 
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja. 
Ništa nećeš razumeti. 
Groblja su najcrnji vašar 
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira 
i svojih bezobličja, 
zar nemaš ponekad potrebu 
da malo krišom zađeš 
u nove slojeve razuma? 
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada 
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti: 
pokvariću ti igračku 
koja se zove bol, 
ako se budes odvažio.

Ne lažem te. 
Ja izmišljam 
ono što mora postojati, 
samo ga nisi jos otkrio, 
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija 
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju. 
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost, 
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori 
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja 
i nekih sitničavih smrti, 
kad jednom budeš shvatio 
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene 
da te dotaknem svetlošću 
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost 
ima svoju budućnost, 
koja u sebi čuje 
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni, 
nije nepostojanje, 
već postojanje bez nas. 
 

3.

Ako ti jave: umro sam, 
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba 
lepršaće mi kroz oko. 
I zemlja će me skriti. 
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme 
leteti negde visoko. 
Upamti: nema granica, 
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja 
niz vetar klizav ko svila. 
Razgrtaću ti obzorja, 
obrise doba u povoju 
i prizore budućnosti 
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno 
zaljuljano u beskraju, 
visiću sam o sebi 
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma 
što sama sebe odmotava. 
Lebdeću u mestu, a stizaću 
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog 
kao galaktička jata, 
koja su srasla pulsiranjem 
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne šume, 
koje su srasle granama 
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne ptice, 
koje su srasle krilima 
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne ljubavi, 
koje su srasle usnama 
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka, 
koleno, 
ili glava, 
mogu da postanu glina, 
koren breze 
i trava?

Da neka malecka tajna, 
il neki treperav strah 
mogu da postanu sutra 
tišina, 
tama 
i prah?

Znaš, ja sam stvarno sa zvezda. 
Sav sam od svetlosti stvoren.

Ništa se u meni neće 
ugasiti ni skratiti.

Samo ću, 
obično tako, 
jedne slučajne zore 
svom nekom dalekom suncu 
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim, 
a kamoli što počinim, 
osumnjičen sam za nežnost 
i proglašen sam krivim 
što ljubav ne gasim mržnjama, 
već novom, većom ljubavlju 
i život ne gasim smrtima, 
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja 
tek su početak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg 
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti 
pitanjem: kako preživeti, 
nego: kako ne umreti 
posle svih umiranja. 
 

4.

Ako ti jave: umro sam, 
ne brini. U svakom stoleću 
neko me slučajno pobrka 
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi 
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg 
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore, 
iskopaćeš me iz vetra. 
Ima me u vodi. 
U kamenju. 
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk, 
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim, 
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja 
i obnavljanja mene 
i nisu drugo do vrtlog 
jednolik, 
uporan, 
dug.

Znaš šta su proročanstava? 
Kalupi ranijih zbivanja 
i zadihanost istog 
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali? 
Čega da nam je žao? 
Ako ti jave: umro sam, 
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh 
koji sam udisao. 
I osmeh jedini jezik 
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio 
da ti namignem malo. 
Da za mnom ostane nešto 
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo 
da ostanem u tebi 
budalast, 
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo, 
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim, 
kad vidiš neku kometu 
da vidik zarumeni, 
upamti: to ja još uvek 
šašav letim i živim.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

GAVRAN9 (38)
*THUMBS UP* *THUMBS UP* *THUMBS UP*
kao da sam je ja napisao...
#2, 18.03.2009 - 13:58

pa drago mi je ako je tako
pozdrav
18.03.2009 - 14:16
sweetie93 (22)
*THUMBS UP* *THUMBS UP* *THUMBS UP*
#1, 18.03.2009 - 13:28
hvala
18.03.2009 - 13:32