Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
gogili82 blog

sanjao sam divan san.........

Lutam prelepim gradom u  tihoj noci,grad obasjan  petrolej lampama cinilo mi se kao da sam se vratio kroz vreme,setajuci satima polako pocinjem da shvatam da sam sam u gradu  koji podseca na stare vestern filmove.Kada sam vec pomislio da nema  kraja ugledam u daljini senku koja se udaljava od mene,ubrzam korak i sa strahom priblizavam se sada vec polako vidim da je u pitanju zenska osoba koja kao od straha staje ispod petrolej lampe.Prilazim polako i pruzam joj ruku sa recima:"drago mi je da u ovom prelepom gradu nisam sam".... nezno je prihvatila moju ruku i tihim glasom izgovorila ja sam Dragana..... predlozio sam da setamo gradom nadajuci se da cemo naci bar jos nekoga...posle par sati setnje seli smo na klupu pored obale nepoznate reke i prepricavali svoje tuzne ljubavne price.....

 Shvativsi da je ovo mozda igre sudbine naslonila je glavu na moje rame i tiho izgovorila poljubi me sada tim tvojim usnama gorim od zelje da ih probam.Ljubili smo se nezno,polako cinilo mi se kao da je prosla vecnost. U tom trenutku kao da smo culi glasove ljudi skocili smo sa klupe i posli u usku ulicicu koja je vodila na trg,i stvarno vidi cuda na trgu koji smo prosli nekoliko puta u toku veceri stajali su..

 momak i devojka zagrljeni i kao u cudu posli prema nama. U tom momentu iz svake ulicice koja je vodila na maleni trg pojavio se po jedan par.kada smo se skupili svi su bili odusevljeni sto smo konacno videli da ima jos nekoga u ovom prelepom gradicu.Sedeli smo satima i prepricavali svoje price kako je svako nasao osobu koju je oduvek prizeljkivao ali svi smo bili jako uplaseni,svima se ovo cinilo kao san.U tom trenutku shvatam da se budim i shvatam da sam bio u pravu ipak je to sve san, previse je bilo lepo i romanticno da bi bilo stvarnost.Nekoliko meseci kasnije prolazeci pored knjizare blizu mog posla bacim pogleda na knjige koje su izlozene u izlogu i upitam sebe zasto li gledam ove knjige kada nikada nisam citao ovakve stvari.Sarajuci pogledom kroz nova izdanja knjiga ugledam sliku prelepe Dragane koju sam sanjao pre vise od pola godine,zastajem,oci mi se magle,disanje mi postaje ubrzano srce lupa kao da sam trcao maraton.Ulazim u knjizaru i ne pitam za cenu uzimam knjigu i odlazim na kasu.Kao u nekom polu snu citam knjigu bez daha bez imalo svesti za okolni svet,otvaram prvu stranu i citam pisac knjige je Dragana Pavlovic...Zastajem i pitam se da li je moguce,zar stvarno postoji ova devojka.Knjigu sam procitao meni se cini u sekundi sa suzima u ocima shvatam da je ovo mozda samo igra mojih misli,mozda se neko igra samnom...U knjizi je opisano sve od reci do reci,do sitnog detalja sta se desilo u mom snu,samo iz njene tacke gledanja.Ostajem bez daha,palim vec neznam koju cigaretu i razmisljajuci kako je to moguce da dvoje ljudi sanja isti san.Odlazim u knjizaru i raspitujem se gde mogu da nadjem pisca ove knjige,ljubazna prodavacica mi saopstava da u udaljenom gradu nase zemlje veceras je promocija knjige sada vec poznate spisateljice Dragane Pavlovic.Izlecem u sekundi sedam u taksi i dok mi misli putuju brzinom svetlosti vec stizem na autobusku stanicu.Sedajuci u autobus bez znanja kuda ja to idem? Misli mi lutaju sada mislim samo na jedno kako cu videti Draganu.a sta ako ona ne zna ko sam ja ako me ne prepozna zebnja u meni sada vec pravi pometnju u mojoj glavi.Stim mislima upadam u san,iz koga me budi vozac sa recim da sam stigao na odrediste i da bih trebao izaci.Sa krajnjim naporom i sam teskim mislima u glavi trazim muzej kulture u meni nepoznatom gradu....Uz pomoci slucajnih prolaznika dolazim do trga koji mi oduzima dah,isti maleni trg iz mog sna.Ulazim u zgradu muzeja kulture gledam veliku binu i vec postavljene stolice,sedam na jednu od tih stolica i sa strepnjom cekam pocetak promocije knjige moje usnule Dragane...Nije proslo par minuta na bini pojavila se Dragana u prelepoj ljubicastoj haljini istoj kao sto je nosila u mom snu.Pocinje da prica da je ovu pricu napisala sasvim slucajno da je sanjala san u kojoj je upoznala predivnog decka po imenu Goran i da je morala svoj san da napise u knjizi kako bi svoju cudnu sudbinu jos malo zbunila i olaksala ono sto drzi u sebi vec par meseci.O trenutka kada je izgovorila recenicu da je ovu knjigu ona napisala zato sto je to i sanjala i rekavsi moje ime,u mojim usima je pocelo da odzvanja,zanemeo sam,ostao bez daha.Posle nekih pola sata koliko je ona pricala polako sam dolazio sebi,zahvalivsi se svim koji su dosli Dragana je zavrsila svoje izlaganje.U tom trenutku jedino sto sam mogao da uradi bilo je da ustanem i da pocnem da tapsem toliko jako da je cela velika prostorija muzeja pocela da odzvanja,svi su pogledali u mom pravcu.Kada je videla da sam to ja Dragan je pocela da se smesi nestala je ona tuga sa njenog lica.Ali jos vise sam se i ja iznenadio kada je u svakom trecem redu ustala po jedna osoba i kao i ja glasno tapsali u jednom ritmu.Dobro pogledavsi lica ljudi koji tapsu zajedno samnom video sam da su to sve ljudi iz mog sna da su svi kupili knjigu i da su svi shvatili da to nije samo njen san,vec san svih nas.Gurajuci se kroz ljude potrcali smo jedni drugima u susret,svi su nasli svog para iz sna,neznim pokretima Dragan mi je prisla i rekla ovo sam dugo cekala da se pojavi moj dragi iz mog sna....Zagrljeni smo svi izasli napolje i na onom istom trgu pricali kako smo bili sumanuti zadnjih par meseci.Knjiga Dragane Pavlovic postao je svetski betseler prodavsi se u rekordnih 2500000 primeraka preveden je na 4 svetska jezika... skromna Dragana svim 7 parova koji smo doziveli isti san uplatila je isti iznos na racun u banci na neki nacin oduzivsi se za ovo prelepo iskustvo sa kojim je dobila ono sto je zelela celog zivota.Nekoliko sati posle toga sedeli smo zagrljeni na klupi srecno gledajuci zalazak sunca spustila je glavu na moje rame i tiho rekla zelim da na tvom ramenu docekam starost,u tom trenutku cuo sam poznatu melodiju koja me je podsecala na nesto staro trgao sam se i cuo svoj mobilni telefon koji je zvonio ..... ustajuci sa kreveta pitao sam sam sebe da li je moguce da sam sve ovo sanjao .....

LJUDI NE ZNAM DA LI CE MI NEKO POVEROVATI ALI OVO SAM STVARNO SANJAO PRE PAR MESECI I PROSTO SAM MORAO OVO DA NEGDE NAPISEM DA IZBACIM IZ SEBE ....
P.S. MOZDA SAM MALO SMORIO SA DUZINOM PRICE ALI MORAO SAM DA JE TAKO NAPISEM....


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline gogili82 (34)
Srbija, Južnobački okrug, Novi Sad



Blogovi: tagovi
nema tagova