Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
blog

*•♥•* Voleo bih TE napokon upoznati! *•♥•*

Dok ova noć lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vreme, pokušavam tu, na drugom kraju sveta, da budem srećan ŠTO ZNAM DA POSTOJIŠ, stvarno postojiš, ali si jako, jako daleko...

Kad bi bar bila malo bliže i ova bi noć manje bolela. Ali neka mila moja - kao što sve prođe - i ovo će proći... i ko zna, možda, NEKADA i budemo zajedno... kao u onom prelepom snu...


 1606645660.jpg

Ljudi kažu da se vremenom svi snovi raspadnu kao trošne lađe i raspuknu kao baloni od sapunice... Polako, jedan po jedan... Ako se to i desi - valjda tad shvatiš da to i nisu ni bili pravi snovi, da je to samo bila iluzija sna, samo dodir magličaste žudnje.

Znaj mila moja - nema te crne sile zla koja bi mogla da se javi, pa da prestanem DA TE SANJAM, da te želim, da ti pišem, da te iščekujem, da sa tobom čavrljam, da te slušam kako simpatično vrtiš svoj akcenat, da te izluđujem svojim romanima, da te čekam da se pojaviš, da mi pričaš o svemu i svačemu… jer svaka sitnica mi sa tobom znači i previše!

Nema te stvari koja bi mogla da baci u senku sve ono lepo što smo jedno drugome rekli, kroz šta smo prošli, što smo doživeli...


1606645662.jpg

Ne boj se zlato moje - ne mogu nemiri ono što može spokoj.
Ne pogađa sreća - koliko boli tuga.
Nije “sutra” ni lepše, ni ružnije - nego što je bilo svako juče....
Uvek je nekako. I UVEK SE MOŽE... I DALJE SE MORA.


Potpuno razumem svaki tvoj oprez. Svaku tvoju stanku. Svaki tvoj strah. Svaku tvoju ranu. Svaku tvoju bol. Svaku tvoju nesreću i svaku tvoju tugu.

Svi mi imamo pravo na neke svoje tišine. Na neke svoje neisceljene rane, na neke svoje patnje i na neki svoj tihi i nemi mir.

Postoje neke stvari o kojima se ćuti. O kojima se ne priča nikom.
I neke o kojima se priča.
I neke o kojima se priča samo prijateljima.

Znaš, duboko sam uveren da je i tvoja i moja čitava nesreća u tome što smo se rodili na pogrešnim mestima. Da smo kojim slučajem svet ugledali na drugoj strani svemira sve bi bilo drugačije. Sve ovozemaljske patnje bi nam bile daleke i svi problemi nepoznati i tuđi.


Da smo se rodili na srećnijem mestu, u srećnijoj zemlji, u srećnije vreme...

Na to ne možemo uticati, niti se to da promeniti.
Možemo jedino da se iz sveg srca trudimo da pronađemo one naizgled male i beznačajne sitnice koje boje život nežnim tonovima i uz koje će nam možda biti lepše i lakše da preživimo ovaj život do kraja...
Veruj mi - tako mora..


1606645639.jpg


Znaš, svi smo mi iz neke ljubavi rođeni. I tako je počelo.
Dat nam je ovaj život na poklon, kao listić za tombolu.
Možemo puno dobiti, ali ne moramo.
Možemo sve izgubiti, ali ne moramo.

Sreća uvek ima dve strane - sjaj i tugu.
Nikada još nisam sreo nekog ko je nenormalno bogat i bezgranično srećan....
Ali znam mnoge koji su tako siromašni, a imaju tako velike radosti...
Vidiš - Bog se uvek potrudi da stvori ravnotežu.
Posle velikih radosti obično dolaze velike tuge....
I obrnuto - posle velikih, olovnih kiša - pojavi se Sunce....


Ponekad mi se čini da je car Radovan duboko negde zakopao svoje blago i da ga niko ovozemaljski ne može pronaći.. Ali nije, veruj da nije. To blago je u nama i niko nam ga nikada neće začarati. Zato što je u srcu - a taj put nije za svakog prohodan..

Znaš, kad god ti pričam o sreći - osetim se pomalo nesrećnim.
VALJDA SHVATIM DA JE SREĆA O KOJOJ SANJAM TAKO NEDOSTIŽNA.... I to me razneži....


1606645658.jpg
Jer ako stalno misliš samo o nesrećama, patnjama i bolovima, o stvarima koje peku i guše, o nemirima koji te muče, o stradanjima i ranama......one ne mogu nestati, zaceliti se i proći... Ne mogu, veruj.

One se hrane i rastu kad im pridaješ značaj. One te tada još više obuzimaju. One se šire. One bujaju. I bivaju još gore nego što su inače. I još veće. I još više peku.... I žele da te dotuku... I uspeće im - samo ako im dozvoliš. Ako im se predaš. Ako ih ne obuzdaš.


Zato ja moram da ih obuzdam napokon... i da te konačno upoznam!! Da ostvarim više taj svoj san... koji sanjam odavno. Da stanem ispred tebe... da vidim taj ČAROBNI osmeh... i te predivne okice... Da se utopim u njima, gledajući u sve ono kroz šta smo prošli... i kroz šta ćemo možda tek proći...
I da, na kraju, utisnem jedan snažan, dug... ali i nežan poljubac... u moj jedini obraščić... Za sve uspomene koje nas vežu... za sve prošle dane... i možda neke buduće... ko zna...


1606645653.jpg

Svako ima nekog koga voli.
Ja imam tebe... da te volim!
A ti imaš mene...
Zar to, za početak, nije dovoljno da krenemo dalje?


Svako ima nekog koga nema.... I koga žali. I bez koga mu je teško.
I koga ne može niko i ništa vratiti. I bez koga se život ponekad učini težak. I siv. I nemoguć. I uzaludan...
Ali ni to se ne da izmeniti...


Mi moramo ići dalje.
Svaki dan odživeti kao da je poslednji.
I praštati.


Kažu da je Bog svakom dao da ponese onoliko koliko može....

Ne zaboravi ljubavi moja - UVEK POSTOJI NEKO KO TE ČEKA NA KRAJU PUTA. Na kraju dana, na kraju svega. UVEK...
UVEK POSTOJI NEKO KO TE VOLI BAŠ TAKVU KAKVA JESI, ko te baš takvu prima, kome si baš takva draga... I PREVIŠE DRAGA!
Uvek postoji neko ko te želi saslušati, ko samo čeka da nešto kažeš...


Ja znam da si ti jedna velika i čista duša. I znam da sam ti drag... I znaš da te volim..

I znam da ovu samoću i daljinu moramo izdržati.
Znam da ćemo uspeti. Ja te vidim, u snove ti dođem i gledam šta sanjaš..


1606645663.jpg

Videćeš, činiće ti se jednog dana - sve ovo što je danas tako surovo, stvarno i bolno - biće jednom tako daleko i nemoguće, da nećeš poverovati da smo kroz sve to prošli i da si sve to proživela. Svi mi živimo u nekim hodnicima vremena.

Često nam se čini - lavirint nema kraja.
Videćeš mila, i ovo će proći.....

Volim tvoje varljive godine, tvoje razbarušene misli, tvoja pomešana osećanja, tvoje nežne reči, tvoja brižna i čežnjiva pisma kad me dugo nema....

Volim tvoje izgubljene snove, tvoje ispreturane emocije, pomalo stidljive ljubavne izjave, zauvek potrošene nemirne godine, pokidane iluzije.... Tebe celu, takvu kakva jesi, kakva si stvorena, kakvu te znam....



1606645642.jpg
I sad vidiš, dok ispijaš ko zna koju jutarnju kafu čitajući ovaj roman - u ovoj dalekoj noći, poput one tako davne i obične "proste vojvođanske zime" - tu sam, sa tobom, i tako snažno mislim na nas. NEMA TE SILE KOJA MI TE MOŽE UKRASTI IZ SRCA.. Ni provalije vremena i prostora koja večno može da nas deli.
Iako smo tako bllizu sada, a ipak tako prokleto daleko...

Znaš ljubavi, otkad si otišla na mom nebu više nema zvezda.
Jesi li čula za one crne rupe u svemiru koje astronomima predstavljaju večitu zagonetku? Ima to sa tobom neke veze i ima zbilja nešto u tome. :)


Eee, zlato moje - čini mi se noćas - umreću od sećanja.
A voleo bih sa tobom večnost da podelim. Možda čak i više od toga: malo parčence raja. Da odmorim malo dušu.


Znaš, shvatio sam to odavno: ti nisi sa ovog sveta - pripadaš zvezdama s one strane svemira i sva si od svetlosti stvorena.

Želim ti prijatnu noć, ljubavi moja nežna...
I šaljem poljubac za sreću, za dobar i lep sutrašnji dan.....
I svaki novi dan....

VOLIMM TE!

1606645649.jpg
Tebi, ljubavi moja nesuđena...







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Svaka ti cast...
#3, 10.04.2009 - 13:30
Prochitala sam masu blogova , ali ovo ... ovo je najdivniji , naljubavniji, najosecajniji blog koji sam ikad prochitala ... Odushevila sam se u svakom pogledu ... Ljubav i cheznja odishu ovim slovima, ovim slikama , rechenicama ... Zaista predivno!!! Svaka chast, skidam kapu ...
#2, 10.04.2009 - 02:33
eci07 (56)
DIVNO,TREBA DA JE SRECNA DEVOJKA ILI ZENA KOJOJ JE OVO NAPISANO
#1, 10.04.2009 - 02:01
 

Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa