Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
shoks blog
...

Hajde uradi to još jednom govorim sebi.imaš još uvek hrabrosti,malo istina,ali dovoljno za još jedan pokušaj,i tako započnem još jedan dan.sa neizrecivim čudjenjem kako sam dogurao do ovde gde sam sad.nije tron i nemam krunu na glavi,ali nisam ni miš skriven u rupi,nešto sam izmedju.možda nešto poput pacova koji glodje dan za danom,kao odvratnu kosku koja mu je bačena i sa kojom mora da utoli glad za životom.

Setim se predhodnih dana i divim se sebi,još uvek me niko nije razotkrio,još misle da sam jedan od njih,dobro igram,jer moram,suviše slab za

nešto više igram igru življenja u crno belom svetu ,gde je sve jednostavno i predodredjeno,sve ima svoje mesto.moje mesto u ovoj partiji života je u svakom slučaju neprimetno ali za mene veoma važno.tako mi baš odgovara.što me manje ljudi vidi to bolje za njih ,pre svega za mene.ježim se kad pokušavaju da se sprijatelje sa mnom kad moram da im kažem ćao,zdravo,dobro jutro ,dobar dan,ja nisam lažov i teško mi pada da to uzgovaram,za ime svega šta je tu dobro ,gde je tu dobrota,ja je nevidim,samo pohlepa ,korist,zavist,mržnja,i malo ljubavi iz koristi...eto samo to vidim, nešto nije u redu sa mnom,ili sa svetom,neko nije u pravu...neko je greška ja ili svet.

Ima ta jedna koleginica kod mene na poslu,čoveče kako je puna sreće,nozdrve su joj stalno raširene i oči širom otvorene ,na usnama osmeh,nenormalan,ludački,debilski maloumni osmeh.tako mi svega imam osećaj da je ona ukrala svu radost i sreću sveta i da je ona kriva za to što sam ja nesrećan i dodje mi da je šutnem u neku rupu i zatrpam,ali predhodno izvučem svu tu sreću iz nje i podelim je ravnomerno svima.prosto izbija iz nje u njenoj blizini i ja postajem kao ona...ooo užasa,govorim u sebi smiri se šta ti je nebudi glup nebudi kao ona,ali neuspevam smejem se najglupljim mogućim stvarima koje mogu da zamislim.u ala ste srećni reče mi jedna druga koleginica kad nas je srela u prolazu-aha jesam srećan sam jer idem kući odgovorio sam-dve ipo sekunde posle toga hteo sam da umrem jer sam bio srećan zbog svega a ne samo zbog odlaska sa posla,ta žena je filovana srećom i ja je ližem kao malo dete koje kradom upropasti tortu.

Prestravljen sam znajući da me čeka sutra na poslu,i da ću morati da budem srećan hteo ili nehteo,i da se smejem ,a smejanje mi škodi sav se zacrvenim kad se smejem i boli me vilica i osuše mi se usne i onda me boli stomak.ali ja sam hrabar i jak i izdržaću još jedan dan sa svim poteškoćama koje me čekaju čim kročim izvan sveta svoje mirne,nesrećom obojene sobe u kojoj skupljam moć i nosim je sa sobom kao krofnu u dzepu i grizem je kad osetim nemoć i krenem da posustajem napadnut ljudima.

 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: