Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zerar blog
 ...nastavak
DUHOVI-privesci
Ukratko rečeno, čovjek je kao jedinka svesti ili duša – večan a fizičko telo mu dođe samo kao odelo ili “vozilo” dok boravi u 3D. S obzirom da “sve svoje nosimo sa sobom,” čovek kad umre u neznanju u kakvom jeste, često se zadrži na zemaljskoj ravni, mahom usled svog konfuznog stanja svesti (nosi svoje neznanje sa sobom). Ghost3.gif
Tako njegov duh ostaje i dalje “vezan za zemlju”, umesto da pređe kroz onaj svetlosni tunel u 5D. U toj zoni ljudski duh gubi i osjećaj za vrijeme. Samo njegovo ponašanje je u skladu s njegovom bivšom ličnošću. U mnogo slučajeva, ljudi ne žele sebi da priznaju da su “umrli” jer su još uvek svesni sebe i svoje okoline a svoje eterično telo percipiraju kao fizičko. Tako, svesno ili podsvesno negirajući činjenicu da su napustili fizičku oblast postojanja oni pošto poto pokušavaju da nastave život onako kako su prethodno navikli. Ljudi koji imaju veoma jak ego, imaju i tendenciju da komplikuju stvari, te tako često ostaju nakon smrti da se i dalje vrzmaju na zemaljskoj ravni. Isto tako jaka emocionalna osećanja straha, krivice, griže savjesti, pravdoljubivosti, tuge, jaka emocionalna vezanost za odredene ljude ili mesta, želja za osvetom nakon nasilne smrti, pa čak i obična radoznalost, utiću na to da čovek ne ode tamo gdje bi trebalo. Većina ljudi umire s nekim predubjeđenjima koja nemaju nikakve veze s objektivnom realnošću. Tako W. Baldwin opisuje slučaj jednog katoličkog sveštenika koji se nakon svoje smrti zakačio svom sinu, jer - “tamo nije bilo onako kako je on očekivao i on neće nigde da ide sve dok ne bude onako kako on misli da treba da bude”. Isto tako, ljudi koji umru npr. usljed atomske eksplozije ili u nekom požaru, imaju tendenciju da izbegavaju svetlost. Ljubomorni i posesivni muževi ili žene često imaju tendenciju da se nakon svoje smrti zakače svom bračnom drugu. U nekim slučajevima preminuli članovi porodice se kače živim zbog emocionalne vezanosti ili iz razloga da im pruže zaštitu ili ih navode “na pravi put”. Tako npr. preminuli roditelji se često kače svojoj deci. U svakom od ovih slučajeva, s duhovnog aspekta gledajući, radi se o kršenju slobodne volje žrtve uticanjem na njene procese razmišljanja, pa tako i na ponašanje. Metaforično rečeno, slijepac pokušava da vodi i štiti drugog slijepca. Tako se ovi entiteti nakon svoje smrti “prikače” čovjeku i nastave da “žive” s njim. Oni se mogu ugnezditi u čovjekovu auru tj. energetsko polje koje obavija fizičko tijelo, neku od čakri, kao i u bilo koji drugi deo ili organ tijela (glava, vrat, grudi, seksualni organi, ekstremiteti itd.).

Ovde moramo napomenuti da primaoci transplantiranih organa od drugih osoba, mogu zajedno s njima dobiti i “dušu” preminule osobe koja je bila donor.

Mnogi entiteti ljudskog porekla pokušavaju da u telu žrtve dožive nešto što su propustili dok su bili živi. U većini slučajeva, neposredno nakon njihovog kačenja, žrtva primećuje da “nešto nije u redu”. Odjednom počinje da menja ukuse, da voli stvari koje pre nije volela, počinje drugačije da razmišlja i drugačije da se ponaša. U nekim slučajevima mogu se naglo pojaviti neki strahovi koje žrtva nije prije imala. Tako npr. ukoliko je čovek poginuo usled pada s neke visine, kao npr. u avionskoj nesreći a onda se prikačio nekome, čovjek kojem se prikačio može naglo početi da se boji visine ili letenja avionom.

(Ovde moramo napomenuti i to da kod nekih “psihički nerazriješenih” slučajeva smrti iz nekog od prošlih života, čovek takođe može imati neku od fobija kao što su strah od visine, vatre, vode itd. To se ponekad događa kod gubitka života usled pada s visine, požara, davljenja u nekoj reci itd., međutim, u tim slučajevima takvi strahovi su prisutni od mladosti, tj. ne pojavljuju se iznenada.)

Npr. u knjizi CE-VI, W. Baldwin navodi slučaj djevojke koja je naglo počela mnogo da jede i brzo da se deblja neposredno nakon smrti svog oca. On je imao rak crijeva i bio je nekoliko meseci pre smrti samo na infuziji jer nije mogao da jede, tako da je umro gladan. Nakon što je umro i prikačio se svojoj kćerci, ona je naglo dobila neutoljiv apetit.

Bolnice su jedno od mesta gde se neposredno preminuli duhovi često kače drugim pacijentima, bolničkom osoblju ili posetiocima. Svaki čovjek ima određenu prirodnu zaštitu protiv prodora drugih entiteta spolja, međutim, u nekim slučajevima ta njegova zaštita može da oslabi. To se dešava recimo kod slučajeva bolesti, neke traume, depresije, za vrijeme anestezije itd. Što je čovek psihički slabiji, utoliko je on ranjiviji, odnosno, pogodnija meta, pogotovo za vanzemaljske entitete i demone. Isto tako, kad se nezrele i psihički slabe osobe upuštaju u praktikovanje čanelinga (“seanse prizivanje duhova”) one imaju velike šanse da im se zakači neki od ovih entiteta jer se ovi tada smatraju pozvanima.

Mnogi psihijatri, psiholozi i hipnoterapeti koji se bave ovom problematikom tvrde da se između 70% i 100% ljudi nalazi u nekim periodima svog života pod direktnim uticajem diskarniranih (bestelesnih) entiteta. Isto tako, na jednog čoveka se može zakačiti veći broj diskarniranih entiteta koji mogu biti različite vrste i porekla.

Moramo biti svesni toga da se samo entiteti koji su OPS tipa, kače drugima, crpe energiju iz njih i krše njihovu slobodnu volju.
Entitetima OPD tipa tuđa energija za egzistenciju nije potrebna, dok je jedno od njihovih osnovnih pravila – poštovanje slobodne volje drugih. To bi podrazumevalo da bi svaka njihova intervencija u našu korist istovremeno značila i kršenje naše slobodne volje, jer u mentalnom stanju u kakvom se trenutno nalazimo, mi nemamo ispravnu orijentaciju šta je to za nas pozitivno a šta negativno, šta je korisno a šta nije, gledajući sa nekog višeg ili duhovnog aspekta svesti. U stanju svesti u kakvom trenutno jesmo, mi ni ne primjećujemo da smo robovi, mi ne primjećujemo da živimo u jednom mentalnom zatvoru, te u skladu s tim mi ni ne pokušavamo da se oslobodimo. Situaciju u kojoj se nalazimo, mi smatramo manje-više normalnom. Naša merila vrednosti su takođe rezultat našeg mentalnog kondicioniranja od strane ‘kontrolnog sistema’ i ona nemaju ništa zajedničkog sa merilima vrednosti u duhovnom, odnosno, istinskom ili objektivnom smislu. S druge strane, mi nismo slučajno tamo gde jesmo. Ova zona, odnosno, oblast postojanja u kojoj se nalazimo (Zona Demijurga) je po svojoj suštini OPS tipa, tako da ne bi trebalo biti nikakvo čudo što ovde preovladavaju entropične sile. Dakle, mi živimo u zoni koja je pod kontrolom od strane OPS entiteta iz 4D i njihovih “pomoćnika” iz 3D. Ona je kao takva bazirana na lažima koje se promovišu preobučene u “istinu”. U skladu s tim mi smo neprestano izloženi celoj jednoj paleti njihovih uticaja kojima je cilj da nas što duže zadrže tamo gde jesmo. S tog aspekta trebamo gledati i na druge dve grupe entiteta s kojima imamo posla a koji nisu ljudskog karaktera i koji deluju na “frekvencijama” entropičnih sila kreacije.

 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: