Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MILESM blog

Душа ти је драги камен...Oстани ту......OBO JE бре блог !!!

                      Драги камен је у теби Mирјана,

                             Душа ти је драги камен

Од камена ти срце, ал –гле!- то камен је драги,

и одсјај његов видим кроз кожу и кроз кости.

И знам да мудро скриваш блaго које ту имаш,

да га не украду странци ил неки случајни гости


који свратише на чашу лаких, успутних речи,

у нади да можда негде откриће и скривено благо.

И док им сервираш уз причу и понеку коцкицу леда,

у њој само ја видим одсјај камена драгог.


А када оду сви гости, успутни и они звани,

спустићу главу нежно на камен за којим жудим,

као на најмекши јастук, од нежности што сав је саткан,

да на њем само ја спавам и да се радостан будим.

      


15bf669805.jpg

 Шта ми би ?  
   
Нешто се изгледа догодило.

Да л би ме сломило ил ослободило

када бих сазнао, о љубљенa,

да ти си изван свега тога, 

и да те никад ни дотакло није 

збивање чудно живота мога

у коме ти си једино биће

за којим душа ми одувек жуди?

Уби ме ова љубав жарка,

за тобом страшна жеља жива!

15bf669752.jpg 

 15bf669804.jpg

 15bf669744.jpg

 15bf669754.jpg 

Прашина звездана 

којом је посут пут 

од тебе до мене, 

очигледно садржи у себи 

толико честица барута, 

да се ниједно од нас двоје 

не усуђује да крене 

тим путем, 

тим минским пољем 

озвезданим. 

Зар је заиста боље 

да истрајавамо у самоћи,

да отаљавамо 

своје дане земаљске 

како било, 

да дотрајавамо у немоћи, 

уместо да кренемо 

једно ка другом, 

макар се расули 

у парампарчад? 

Бар на тренутак 

личили бисмо на ракете 

или на величанствене честице 

звездане прашине 

која, 

и док умире, 

лети 

и сија 

као малена сунца 

која обитавају у твојим очима.

15bf669771.jpg 
 Oстани ту

Понекад страхујем да ћу те изгубити :

да те нећу угледати кад се пробудим

и суочим се са новим даном,

да ћу чути неки непознати глас

кад завирим испод покривача, 

знајући да је злочин

насилно прекинути нечији сан

и неспремног га приморати 

да закорачи у једно неизвесно јутро.

.

Морао би да разумеш тај мој страх :

свет је пун погледа 

који су другачији од твојих,

оних у којима не умем да се снађем, 

у које не умем да сместим

ово мало душе и ово дрхтаво тело,

а туђ ми је смештај хладан и неудобан

и не осећам се као код куће -

не могу да се разбашкарим,

као у твом погледу,

обнажена до стида,

и много дубље од стида,

а да не осетим студен.

.

Тај свет је пун другачијих гласова и прича

у којима нема места за боју мог гласа,

за драмске паузе које правим

док усхићено говорим

о свакодневним сусретима сa тобом,

а те паузе су ми неопходне

да бих те се, и у њима, 

нагледала и наслушала људски,

нагрлила и наљубила својски,

јер ми те никада није доста.

.

Морао би да разумеш да има оних 

који ми никад нису ни веровали

да си овде,

који су ме глeдaли врло подозриво

и кад бих широм отворила врата

и кад бих само промолила нос

да видим шта желе,

јер ја разговора са њима 

никад нисам ни била жељна, 

већ само разговора са тобом;

а кад бих, понекад,

са некима од њих поделила сто 

или постељу,

завиривали би и испод кревета

и по ормарима

да виде где си се то сакрио

ти, 

који си већи од свих њих заједно,

ти,

који си цело ово срце приграбио 

само за себе,

и цело ово тело присвојио, 

учинивши га неотуђивим делом своје личности,

тако да за њих не остане 

готово ништа,

осим понеког љубазног осмеха, 

мало нежности, са којом и иначе 

не знам шта бих учинила,

или галон прождируће страсти

које бих се отарасила као сувишног баласта. 

.

Сад ме, ваљда, разумеш?

Шта би се десило са мном

ако бих изгубила онога 

који једини на свету поседује моћ 

и могућност

да ме има

сву,

одједном,

једном

или до краја мог живота?

Шта бих после ја, 

ако бих икада дозволила

да се у ове ушне шкољке 

ушуња неки други глас

који би могао да ми се учини бисерним,

или ако би у мој видокруг долутале 

неке туђе очи,

које би вешто имитирале топлину твојих очију

и закамуфлирале лажним осмехом

мемлу којa избија из њихових зеница?

.

Умирала бих полако,

свесна своје кобне грешке,

и тако бих једном умрла,

не оставивши ти ни могућност

да ме стварно упознаш

и да ти кажем у лице

све што о теби мислим.

.

Није то тако једноставно!

Зато сам толико опрезна.

Но, не престајем да се надам 

да ће ме управо ови страхови

једном натерати 

да станем пред тебе

и да те лепо замолим

да останеш ту,

заувек,

и да одагнаш мој највећи страх -

да ћу те једном изгубити.

15bf669779.jpg 

15bf661838.jpg 
 A лептир ?
   
Налетим увек на исто: 

на нечије тужне, пружене руке, 

на нечије гладне, испошћене очи, 

на нечију пакост притајену 

или на радост недочекану 

ја, 

чије руке често грле ваздух, 

чије су очи вечито гладне лепоте, 

чије су пакости обуздане 

и радост тако очигледна, 

и запитам се 

зашто су људи тако незасити, 

јер и онда кад имају све 

мисле да немају ништа, 

а лептир, 

који је управо слетео 

на оближњи цвет, 

не поставља 

никаква питања цвету. 

Зна да му за срећу 

није потребно ништа, 

осим крила. 
 15bf661848.jpg

15bf669689.jpg  



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

#1, 27.04.2009 - 10:37
27.04.2009 - 11:03