Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
vivax blog
 
Dogodilo se na današnji dan - 28. jun

- Danas je narodni i crkveni praznik Vidovdan, čiji naziv potiče od svetog Vida, koji je, prema predanju, bio čudotvorac i iscelitelj, naročito u lečenju očiju. Od Kosovske bitke, na Vidovdan 1389, obeležava se i kao dan svetog velikomučenika cara Lazara i ostalih srpskih mučenika. Zbog toga se tog dana ne peva, ne igra i ne veseli. Predanje kaže da kukavica koja se oglasi u proleće prestaje da kuka posle Vidovdana.

1389. - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka srpske i turske vojske, bitka koja je označila početak kraja nezavisne srpske države i otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni pobednika. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Srpski kralj Bosne Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru, suočenim sa islamskom najezdom posle pada u vazalni položaj romejskog (vizantijski) i bugarskog cara, pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo poslao je u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara - kneza Lazara Turci su zarobili i posekli, a sultana Murata I ubio je srpski ratnik Miloš Obilić, probivši se kroz tursku vojsku. U svakom slučaju, nesporna je posledica sudara hrišćanstva i islama i dveju u svemu različitih kultura - Srbija je, budući da nije imala tako velike rezerve kao Otomansko carstvo, ubrzo postala vazalna država. Sedam decenija kasnije, pokorena je i potom provela četiri veka u ropstvu. Kosovskoj bici prethodio je poraz Srba na Marici 1371, kad su poginuli gospodari srpske države Makedonije, kralj Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Jovan Uglješa. Turci su potom dvaput upadali u zemlje kneza Lazara, ali su potučeni 1381. kod Paraćina i 1386. kod Pločnika, a osetne gubitke naneo im je i vojvoda Vuković 1388. kod Bileće. Kosovska bitka postala je predmet legende, najpre kod bugarskog pisca Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbinija u delu "Il Regno degli Slavi" (Carstvo Slovena), a najviše u ciklusu veličanstvenih srpskih narodnih pesama.

1577. - Rođen je Peter Paul Rubens, flamanski slikar, jedan od najvećih majstora baroknog stila. Slike su mu pune dramatičnosti, patosa, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Svestran kao retko koji slikar, Rubens je radio istorijske, mitološke, alegorijske i religijske kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Najznačajnija dela: "Skidanje s krsta" (u katedrali u Amsterdamu), "Probadanje kopljem" (u muzeju u Anversu, rodnom mestu ovog umetnika), "Čudo sv. Injasija" (u muzeju u Beču) "Otmica kćeri Leukipovih" i "Bitka amazonki" (u Pinakoteci u Minhenu), "Krunisanje Marije Mediči" (u Luvru), "Helena Furman", "Umetnik, njegova žena Helena Furman i njihova deca" (u zbirci Alf. Rotšilda u Parizu)...

1820. - Dokazano je da paradajz nije otrovan.

1838. - Britanska kraljica Viktorija krunisana je u Vestminsterskoj opatiji.

1848. - Antoine Joseph Sax patentirao je saksofon, duvački instrument sa jednojezičnim piskom.

1874. - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839, morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević najviše je njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1914. - U Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna", Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda, velikog pobornika rata protiv Srba i Srbije. Austrougarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ponižavajući ultimatum, Austrougarska joj je objavila rat i napala je, čime je kresnula varnicu Prvog svetskog rata. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali je promašio. Atentatori su pohvatani i osuđeni - Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež, budući maloletnici, na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austrougarske i oslobođenje Bosne i Hercegovine od okupacije.

1919. - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor s poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu, koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza, Austrija je svedena na nemačko govorno područje, Belgija i Danska dobile su manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene ili predate Društvu naroda. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

1921. - Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav, kojim je učvršćena vlast kralja. Skupština je u bitnim pitanjima potčinjena monarhu, a država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom" s dinastijom Karađorđević. Ustav je važio do 1929, kada ga je kralj Aleksandar ukinuo i zaveo tzv. Šestojanuarsku diktaturu.

1939. - Američka vazduhoplovna kompanija "Pan Ameriken" otvorila je prvi putnički let preko Atlantika. Karta u jednom pravcu stajala je 375 dolara, a povratna 675.

1946. - Enrico de Nicola postao je prvi predsednik Italije.

1950. - Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan autoput bratstvo-jedinstvo, u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje. Nasilnim otcepljenjem Hrvatske od Jugoslavije, saobraćaj na putu prekinut je 1992.

1960. - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1977. - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama, zatim, u socijalno angažovanoj fazi, dopirao do duhovite groteske u slikanju deformisanosti građanskog mentaliteta, u intimističkoj fazi, stavljao naglasak na čistu likovnost, a potom je istraživao veze nauke i umetnosti i izvore likovnog izražavanja, pri čemu je imao dodirne tačke s nadrealizmom, apstraktnim slikarstvom i dadaizmom. U poslednjoj fazi, primenjivao je tehniku kolaža, stvarajući lucidnom maštovitom kombinatorikom neočekivane nadstvarne vizije u koje je prevodio poetsko-filozofska razmišljanja o prirodi čoveka i kosmosa.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Jevtic (45)
ВИДОВДАН ЈЕ А ЈА НИСАМ СА ОНИМ КОГА ВОЛИМ......
#4, 28.06.2009 - 19:55
voki52 (64)
#3, 28.06.2009 - 13:50
#2, 28.06.2009 - 13:19
sanjat (20)
Svasta se izdesavalo na danasnji dan prije dosta godina... extra blog... pozzzdrav!!! =)))
#1, 28.06.2009 - 12:18