Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
SrpskiVukovi blog
На основу доле приказаног текста може се видети како неке ствари функционишу на овим просторима а и шире а такође се може закључити зашто је тренутно овако како јесте. Међутим, то је само нешто ситно у односу на неке друге податке које ће мо такође окачити овде како би људи могли бити барем делимично обавештени и како не би живели у политичком свету бајки. Цитираћемо многе који истражују поље новог светског поретка и тако ће те на основу информација различитих личности, како домаће тако и стране сцене, моћи донети сопствени суд о истини. Ово радимо не да некога увредимо него да људима отворимо погледе на реалност.

v
НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ПОЛИТИКА ОДБРАНЕ (Научни скуп) – Београд, 1993.



ОДЛОМЦИ:



МЕЂУНАРОДНИ
ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ ОДНОСИ, НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ПОЛОЖАЈ СРЈ – Проф. др Миланко
Зорић, пуковник





Стр. 219



Крајем 80-тих и
почетком 90-тих година XX века
наступила је нова епоха у међународним односима. Почетак те епохе означило је
процес успостављања „новог светског поретка“.



Уједињење
Немачке 03.10.1990. године, претварање ЕЕЗ у ЕУ 1992. године, оснивање
Заједнице Независних држава од 11 чланица 21.12.1991. године и распуштање
Варшавског уговора 01.04.1992. године и повлачење снага СССР из
источноевропских земаља, распад СССР 08.12.1992. године, раздвајање
Чешко-словачке на две самосталне државе 31.12.1992. године, слом система „реал“
социјализма у источноевропским земљама и њихова преоријентација ка Западу и
НАТО, насилна сецесија и разбијање СФРЈ 1991/1992. године, појачана улога
исламског фактора, појава нових центара економске и политичке моћи – битно су
изменили међународне односе и војно-политичку ситуацију.



Настало
је ново стање у међународној заједници, које карактеришу: (1) престанак „хладног рата“ и конфронтације супер сила и војних
блокова – НАТО и Варшавски уговор, који се распао; (2) нова констелација односа снага, моћи и интереса – односно слом
досадашњег светског биполарног поретка и његова замена униполарним „новим
светским поретком“ под хегемонијом САД; (3)
релативизација, неуважавање, напуштање, па и злоупотреба међународног права и
деловање моћника преко преседана; (4)
самовласно увођење права на војну и другу интервенцију, односно „права и
дужности“ мешања у унутрашње послове других држава под изговором заштите
људских права и права мањина и пружања хуманитарне помоћи у увођење у праксу
својеврсне теорије о ограниченом суверенитету држава; (5) јачање агресивног национализма и верског фанатизма и
злоупотреба појадиних народа и националних мањина и верских заједница у
шовинистичко-сецесионистичке сврхе ради дестабилизације и разбијања сложених и
унитарних вишенационалних или вишеконфесионалних држава. То води
државно-политичкој, територијално-политичкој и етничкој фрагментацији, односно
стварању нових, малих и сиромашних држава – нација и квазидржава вазала, уз
истовремено комадање и разбијање државе насиљем. Наступила је ера националних,
верских и територијалних сукоба, унутрашњих ратова, локалних и регионалних
ратова и војних интервенција, а не епоха мира, демократије – како се погрешно
тврдило после окончања „хладног рата“;



Стр. 220



(6) повећана улога невојних компонената моћи при остваривању
еконосмких, политичких и стратешких интереса и циљева, уз одговарајућу потпору
војне моћи; (7) колективна примена
силе у форми мултинационалних или коалиционих снага под формалном командом СБ
ОУН, а под стварном командом САД; (8)
битне промене у ОУН, односно повећан раскорак између нормативног поретка ОУН
успостављеног Повељом и стварне структуре међународне заједнице и односа у њој;
(9) промена улоге НАТО, ЗЕУ и КЕБС
као регионалних система колективне безбедности и друго.



Показало
се на делу да историју стварају однос снага и епохални догађаји. Такође се
потврдило да су економске, научно-технолошке, дипломатске, политичке и
психолошко-пропагандне (медијске) победе понекад важније од војних победа, не
само код малих већ и код великих народа. Сведоци смо ратова у којима победа
није имала мању цену од пораза.



Неки
народи у својим ратним победама су себе поразили у миру, а неки народи су своје
ратне поразе претворили у победу управо уз помоћ и подршку својих бивших
противника. Тако, нпр., Срби су добили 2 балканска и 2 светска рата заједно са
својим тадашњим савезницима, али су у миру (КОМЕНТАР:
између два св. рата и после Другог
св. рата), због заблуда и катастрофалних
грешака својих тадашњих вођа, политичара и интелектуалаца, па и преваре,
постали највећи губитници. Слично се десило и Русима. (КОМЕНТАР: од октобарске револуције до распада СССР). Насупрот томе,
немачки јапански народ побеђени су у Другом св. рату, али су у миру успели да
се убрзано уздигну до економских колоса и научно-технолошких сила и нових
центара моћи.



Стр. 221



Европа је подељена
економски, политички, војно и верски, а раније још и идеолошки. У њој постоје
три регионална система колективне безбедности: КЕБС, НАТО и ЗЕУ, а раније још и
Варшавски уговор који се распао.



ЕЗ
настоји да оствари примат у Европи, чак и на војном плану преко своје посебне
војне организације – ЗЕУ, коју чини 10 земаља чланица (осим Данске и Ирске).
САД се томе супротстављају и настоје да посредством НАТО и КЕБС осигурају за
себе што веће присуство и утицај у Европи. У КЕБС је напуштен изворни принцип
консензуса, па се уместо њега примењује нов принцип – „консензус минус један“,
који уводи погођену земљу у неравноправни положај, као нпр. СРЈ, за коју је
КЕБС увео „празну столицу“ и истовремено формирао посебну Комисију за контролу
и праћење остваривања права мањина на КиМ, у Војводини и у Рашки. (КОМЕНТАР: Ово су лицемерни двоструки стандарди
против СРЈ и Србије )
Тако је КЕБС добио нове надлежности не само из
области међународне безбедности и сарадње, већ и у области унутрашњег уређења
држава чланица.



После
Лондонске конференције од јула 1990. године, НАТО је претрпео знатне промене у
политичкој и војној структури. доктрини и стратегији, и добио нове задатке.
Нагласак се сада ставља на способност „управљања кризама“ и контролу наоружања.



Стр. 223



У досадашњим анализама
нове организације европске безбедности оформила су се три главна становишта: (1) да се НАТО претвори у међународну
организацију, која би обухватала читаву Европу; (2) да се КЕБС претвори у нови трансатлански и општеевропски систем
безбедности; (3) да се прихвати
прелазно решење по коме ће НАТО и даље постојати као војно-политички савез 16
земаља чланица, али ће развијати сарадњу са КЕБС, са источноевропским земаљама
и ЗНД, па и са ОУН. НАТО би могао да „посуди“ своје јединице КЕБС или ЗЕУ или
пак СБ ОУН, проширујући тако своју оперативну зону одговорности и надлежности. (КОМЕНТАР: Ово је процес стварања светске владе,
светске војске под командом САД и владара „из сенке“)



Такав је случај већ примењен
при успостављању поморске блокаде према СРЈ у новембру 1992. године на основу
незаконите Резолуције СБ ОУН 757 и одлуке органа НАТО, и при припремању одлуке
о војној интервенцији против Српског народа у бившој БиХ у другој половини
јануара 1993. године. Такође, на основу Резолуције СБ ОУН 816 започело је
ангажовање ваздухопловних снага НАТО у операцији насилног затварања неба изнад
бивше БиХ и то само за „српске“ авионе који не лете још од новембра 1992.
године. То је почетак војне интервенције прикривене и покривене мировним
побудама за „заустављање рата и успостављање мира“. САД и НАТО траже да СБ ОУН
заведе потпуну блокаду и херматички
затвори границе СРЈ, да Србима загорча живот и претвори их у недодирљив народ
„парија“. (КОМЕНТАР: Ово је доказ да
„одабрани“ који су то узурпирали од античких Срба манипулацијама и насиљем,
вековима а нарочито у последњих 200 година, покушавају свим средствима да
сакрију истину и сатру Србе, као исконске староседеоце Балкана и Евроазије...)



Стр. 226



САД су током 1991. и
1992. године формулисале и неке нове приоритете у политичкој и војној
стратегији. У марту 1992. године објављен је документ Пентагона, сагласан са
САД политиком, насловљен „Упутство за
планирање одбране“
. Циљ САД стратегије јесте доминација САД з „новом
светском поретку“ као једине светске супер силе и очување и јачање таквог
статуса.



У
наведеном документу се САД позивају да:



(1) Осигурају да се у
бившем СССР
, нити било где другде,
не појави нека ривалска суперсила;



(2) Онемогуће развијеним
индустријским земљама, као што су Немачка и Јапан, да баце изазов америчком
вођству;



(3) Употребе војну силу
ако је потребно да би се спречило ширење нуклеарног и другог масовног војног
наоруђања;



(4) Запрети одмаздом
против било које земље која примени такво оружје; (КОМЕНТАР:
Ово је већ давно у прошлости учињено на Синају, о чему пишу сумерске таблице и
о чему су нађени археолошки остаци)



(5) Подстакну проширивање
НАТО на земље источне Европе, које су стекле независност;



(6) Формирају коалиције
са другим земљама где је то могуће, али да делују независно где овакве
коалиције нису добродошле.



Стр. 228



Америчко-западноевропски
„нови светски поредак“ (политички, економски, војни, безбедносни) представља
процес расподеле и прерасподеле моћи, снаге, интереса и утицаја у глобалним и
регионалним оквирима, односно успостављање међународних односа првенствено по
мери интереса САД. Он означава прелазак из биполарног система равнотеже војних
снага у униполарни поредак под хегемонијом САД и њених „партнера у лидерству“.



„Нови
светски поредак“ заснива се на снази и моћи, капиталу и доминацији глобалних
интереса САД, на стратешком партнерству моћника око заједничких циљева и на
иструментализацији међународних организација тако да делују по мери интреса САД
и Запада у целини.



Фактички,
„нови светски поредак“ успоставља се свим средствима и методама – економским,
политичким, дипломатским, војним, научно-технолошким, идеолошким, верским,
културно-информацијским, психолошко-пропагандним. Користе се: убеђивање и
обећање; преговарање, али и таја дипломатија и дипломатија топовњача; деловање
обавештајних служби; обмане, преваре, подвале и манипулације; подстицање
верског фанатизма, агресивног шобинизма и сецесионизма појединих народа,
националних мањина и верских група за слабљење и разбијање вишенационалних и
вишеконфесионалних држава; изазивање криза и политичких и других сукоба у
појединим државама све до оружане побуне и грађанског рата; економски рат,
економска и информацијска и медијска блокада; дипломатска и политичка и друга изолација;
психолошко-



Стр. 229



-пропагандни рат и субверзија;
награда сецесиониста, „петоколонаша“ и
разних послушника; претње, притисци и разни ултимативни диктати и уцене; казне
и принуде разне врсте – све до војне интервенције, рата и разарања „напослушних“
држава.



Оружане побуне, унутрашњи грађански ратови
и насилне сецесије
програмирају се и унапред припремају, подржавају и помажу свим средствима уколико је
то у интересу твораца „новог светског поретка“, а одбрана од тога проглашава за
агресију.



Војну
суштину „новог светског поретка“ представља предузимање војних и других
операција и интервенција мултинационалних или коалиционих снага под САД
командом, а под формалним покровитељстом СБ ОУН. (КОМЕНТАР:
Ово је процес стварања светске владе и светске војске, под командом САД и
владара „из сенке“)



Овај
концепт је први пут примењен 1991. године у рату мултинационалних снага под
командом САД против Ирака. Са одређеним модификацијама, концепт „новог светског
поретка“ тестиран је и при разбијању СФРЈ у периоду од 1990-1992. године, а
сада се примењује и против СРЈ. (КОМЕНТАР: А после
распада Соланије, наставља се и даље против Србије)



Заговорници
„новог светског поретка“ тврде да мир, безбедност и просперитет у новој епохи
могу да очувају само САД и ОУН (а у Европи још и КЕБС). Они практички настоје
да инструментализују све међународне владине и невладине организације и
институције да делују по вољи у по инетесу САД и Запада уопште, у чему су
умногоме и успели. То је поредак моћи, силе и капитала у коме САД имају улогу
хегемона и светског полицајца, коју играју под формалним покровитељством СБ
ОУН. САД иступају као творац и наоружани чувар „NWO“, као и међународни политички вођ
помоћу војне силе и економске моћи.



Наметање
овог „поретка“ претпоставља квалитативно јачање војске и војне силе,
првенствено снага за брзе интервенције и снага за специјална дејства. Заговара
се предузимање војне интервенције и превентивног рата као „пута за
предупређивање рата“ и средства за „правовремено спасавање мира, просперитета и
безбедности“. (КОМЕНТАР: Ово је невероватно и
безобзирно лицемерје твораца овог „најновијег светског поретка“ кад се заговара
превентивни рат као „пут за предупређивање рата“ и средства за „правовремено
спасавање мира, просперитета и безбедности“. Ово је лицемерна лаж да
превентивни рат предупређује рат, кад је у ствари превентивни рат у ствари
друго име за РАТ и да се ова лицерно измишљена флоскула користи управо да
замагли суштину и да је то ноторна манипулација)
Водеће идеје при наметању тог
„поретка“ војном силом налази се у доктрини сукоба ниског интензитета и
стратегији посредног наступања, који се све више ослањају на економска,
научно-техничка и технолошка, дипломатска, политичко-идеолошка,
психолошко-пропагандна, културно-лингвистичка и друга невојна средства, док
војна моћ служи као крајње средство или стална претња у спровођењу политичке
силе, интервенционизма и застрашивања.



Стр. 231



„Нови светски
поредак“, у ствари, фактички уноси принцип мешања у унутрашње ствари држава или
„међународне интервенције“ под покровитељством САД, а формалним покрићем СБ ОУН
или КЕБС. (КОМЕНТАР: Слично као и за раније
„поретке“ још од Рима до данас)



То
је поредак у коме, по САД гледишту, „међународна заједница кажњава преступнике
и оружаном интервенцијом штити угрожене и поново враћа одузета права“ (КОМЕНТАР: Ово је невероватно лицемерје и бескрупулозна
лаж заговорника овог „најновијег светског поретка“)
. Економске санкције и
војне акције различитог обима и облика може да предузме чак и „незванична
коалиција у име хуманитарног права“, мимо одлуке СБ ОУН или КЕБС. (КОМЕНТАР: То је злочиначки учињено приликом
немилосрдног НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године у операцијама
„Олуја“ и „Бљесак“, као и приликом немилосрдног НАТО бомбардовања СРЈ и Србије
1999. године)
Тај милитаристички, казнени и деструктивни приступ међународним
односима, стварање двоструких стандарда и преседана, односно увођење „права и
дужности мешања“ у унутрашње послове независних и суверених држава под
изговором „заштите људских права и права мањина“, „решавање унутрашњих сукоба“
или „пружање хуманитарне помоћи и безбедоносне заштите“ и слично, носи веома
велике опасности за безбедност и опстанак малих (КОМЕНТАР:
попут нажалост бивше СРЈ и данашње самосталне Србије)
, па чак и неких
средњих и великих држава (Русија, Кина, Индија, и др.) (КОМЕНТАР: што је и циљ твораца овог „најновијег
светског поретка“)



Отуда
се може с правом казати да „нови светски поредак“ означава својеврстан „нови
светски неред и хаос“. У таквом „поретку“ интерес и циљ САД и „партнера у
лидерству“ оправдава примену СВИХ средстава за њихово остваривање.



Стр. 232



Ако се наиђе на отпор
неког малог народа или владе, примењује се стратегија унутрашње дестабилизације
и разбијања. То је искусила бивша СФРЈ као експериментални полигон и жртва
„новог светског поретка“. (КОМЕНТАР: Највећа
жртва у тој СФРЈ односно раније Краљевини Југославији /Краљевини СХС - је
Србија и Српски народ)
. Тај концепт се сада примењује према СРЈ ради њеног
дефинитивног разбијања, а посебно према Српском народу и Србији ради њиховог
неутралисања и распарчавања. (КОМЕНТАР: Након
Соланије, то се наставило и против самосталне Србије)



Стр. 233



У
досадашњој историји Југославије од 1918 постојало је неколико формула за њено
рабијање и укидање (КОМЕНТАР: Југославија
је 1918. године и створена како би се још тада забио клин у леђа Србији, као
победници два балканска рата и Првог светског рата, а наставило са уништавањем
Србије након Другог св. рата, и којој се кроз насилни распад СФРЈ и СРЈ задају
тешки ударци окупацијом КиМ и његовим отцепљењем од Србије под окриљем тзв.
међународне заједнице под изговором „заштите људских права“, „решавања
унутрашњих сукоба“, као што је 1917. године учињено и Русији довођењем јудео-бољшевика
на власт)
као државе, и то: (1) Ватикана
и римокатоличког клерикализма; (2)
Хрватске сељачке странке и њених паравојних формација, хрватских усташа,
словеначких клерикалаца, шиптарских тајних организација (КОМЕНТАР:Призренска лига), македонских ВМРО,
организације немачке националне мањине „Културбунд“ и других антијугословенских
(КОМЕНТАР: не антијугословенских,
већ антисрпских, јер никад југословенство није постојало међу Хрватима,
Словенцима, и осталим грађанима обе Југославије / Краљевине и СФРЈ/, већ је
наметнуто Србима од стране неодговорног и недозрелог регента Александра, а
касније Ј.Б.Т., што је Србе скупо коштало територијалног интегритета и државног
суверенитета као и огромног људског губтка)
група као оруђа Ватикана и
товраца нацифашистичког „новог поретка“; (3)
Коминтерне и стаљинизма; (4) врхова
КПЈ између два св. рата као секције и инструмента Коминтерне;



Стр. 234



(5) нацистичке Немачке и фашистичке Италије и њихових
сателита /Бугарске, Мађарске и Албаније/, као и хрватских и муслиманских
усташа, словеначких црнокошуљаша, шиптарских балиста који су извршили злочин
геноцида над Српским народом у Другом светском
рату;(6) антисрпске коалиције
у врху бившег СКЈ као сепаратистичке лиге, а нарочито после 1962. и 1974.
године доношењем /кон/федералног Устава, као и побуне шиптарског шовинистичко-сецесионистичког
покрета; (7)
шовинистичко-сецесионистичких покрета насталих од бивших националкомуниста у
Словенији, Хрватској, БиХ и Македонији; (8)
уједињење Немачке и Ватикана, ЕЗ и САД као твораца „новог светског и европског
поретка“.



Ватикан и германски блок су
управо вековима покушавали да разоре православно-хришћанску цивилизацију, као
најстарији део европске (КОМЕНТАР: хришћанске,
јер је и пре хришћанизације Србија најстарија европска цивилизација –
цивилизација Лепенски вир)
цивилизације или пак да изврше унијаћење (привођење
православних народа под папство). Католички прозелитизам добио је застрашујуће
рамере у новоусташкој Хрватској (КОМЕНТАР: новоусташија
Фрање Туђмана, по калупу злочинца Анте Павелића /иначе покатоличеног Србина из
Херцеговине, који се изјашњавао за Хрвата/)
, у којој је за годину дана
покатоличено више од 11.000 Српских дечака, а неколико хиљада Срба променило је
националност и веру под принудом. Припрема се формирање тзв. „хрватске
православне цркве“ по калупу усташког зликовца Анте Павелића, отимање преостале
имовине СПЦ и њено укидање. (КОМЕНТАР: По истом
опробаном „рецепту“ се то исто чинило прво у Миловој Црној Гори у оквиру тзв.
„Соланије“ а наставља у данашњој тзв. „независној“ Црној Гори /по угледу на
усташију/, где се поред формирања тзв. „Црногорске православне цркве“ и
протеривања СПЦ и насилног отимања имовине СПЦ, насилно уводи тзв. „црногорски
језик“ и тзв. „црногорска нација“ и затире „Српски језик“ и Српство у Српској
Црној Гори. Толико је Црна Гора „независна
еколошка држава“ – како се поносно дичи диктатор Мило заваравајући самог
себе и интересни круг поткупљених истомишљеника – да се одрекла и укинула
сопствену војску, да је увела ЕУРО као националну валуту и да је информативно-медијски
под контролом Сороша и под контролом владара „у сенци“ ...)
Милитантни католички
прозелитизам проширио се (КОМЕНТАР: Нарочито
након пада Берлинског зида и распада СССР под масоном и ЦИА агентом- Михаил
Горбачов)
на све православне државе и народе – Русију, Украјину, Румунију,
Бугарску и друге. (КОМЕНТАР: у Грчку,
Македонију...)



Свим тим
антијугословенским формулама, идеологијама и политикама основа је –
антисрпство, како унутрашњим (великохрватској, словеначкој, великомакедонској,
великоалбанској) (КОМЕНТАР: Македонија
је одувек била у оквиру Српске државе. Насилно је одвојена од Србије од стране
Српског џелата Ј.Б.Т. и створана тзв. „македонска нација“, тзв. „македонски
језик“, затим је створена неканонизована тзв. „македонска православна црква“,
по калупу усташије и истовремено насилно отима имовина СПЦ и насилно укида СПЦ)
, тако и спољним –
ватиканској, коминтерновској, нацифашистичкој, а сада „новог светског поретка.
У њима су сепаратистички покрети налазили и даље налазе подршку и њихово су
оруђе за разбијање сваке Југославије изнутра, уз садејство и обилату помоћ
спољних чинилаца. (КОМЕНТАР: јер је циљ
да се кроз уништење сваке Југославије, уствари уништи Србија, јер су управо
„спољни чиниоци“, тј. владари „из сенке“ и створили Југославију 1918. уз
подршку незрелог регента Александра, да би у ствари уништили Србију, као
пологон за уништење Русије и контролу читавог човечанства)



Сценарио растурања бивше СФРЈ као
партијске државе је био написан одавно, а прецизније допуњаван 1962., 1966.,
1971., 1974., 1979., 1981., и 1989. године, сагласно развоју међународне
ситуације у односу моћи снага и кризама у држави. Дезинтеграциони процеси у
бившој СФРЈ започели су одмах после Другог светског рата погубном националном
политиком и вештачком поделом земље (КОМЕНТАР: тј.
насилном денацинализацијом, и то нарочито у Србији, када су из ње у остале
делове бивше СФРЈ отете читаве фабрике и опрема)
, а изразито од 1962. године,
односно 1974. године, доношењем новог октроисаног и недемократског
конфедералног устава. Њиме је савезна држава развлашћена, а републике постале
држвае. Србија је разбијена на три дела и доведена у подређен и неравноправан
положај у односу на остале републике (КОМЕНТАР:
па и у односу на аутономне покрајине, које су имале право вета и блокирале Србију и доводиле је у вазални
положај у односу на њих, јер)
, аутономне покрајине у Србији су промовисане у
„конститутивне елементе државности“ са елементима државности. (КОМЕНТАР: Аутономне покрајине су фактички биле
држава у држави)
. Оружане снаге су разбијене на две компоненте –



Стр. 235



- ЈНА и ТО, при чему је ТО по
републикама фактички претворена у републичку или националну армију,
супротстављену савезној ЈНА.



Брионски
устав из 1974. године претворио је бившу СФРЈ у географски појам, правно и
војнички неуређену државу без ефикасног система управљања и даље подстакао
сецесионизам и србомржњу и србофобију. Закулисна антисрпска политика у време нацинал-комунизма
вођена је под геслом „Слаба Србија-јака Југославија“ (КОМЕНТАР: Тим геслом они су истовремено уништавали и
Србију и Југославију, јер их није интересовала ни Србија нити Југославија, већ
су они обе Југославије искористили да би Србију исцрпљивали и уништили, а они
јачали и створили своје државе, да би се данас у зликовачком Хагу судило само Србији
и Србима-жртвама преваре, над којом је учињен злочин геноцида и истовремено
амнестирају сви злочини хрватских и муслиманских усташа и шиптарских балија од
1918. преко трагичног распада СФРЈ до „милосрдног“ бомбардовања СРЈ и након
тога до данас )
, поред осталог, довела је до запостављања и блокирања развоја Српских
крајева у административној Хрватској и БиХ, политичких репресалија, насилне
асимилације, масовног етничког чишћења и целики миграција Српског народа из тих
крајева. Сличан етноцид над Српским народом спровођен је и на КиМ и у
административној Македонији. (КОМЕНТАР: а што се
наставља и у Миловој тзв. „независној“ Усташији)
Све то је слабило кохезију и
одбрамбену моћ бивше СФРЈ и водило стварању држава-нација, разбијању Српства (КОМЕНТАР: као главни циљ) и растакању федералне
државе.



Разбијање
бивше СФРЈ деловањем политичке и војне
машинерије спољних чинилаца представљало је резултат спровођења одређених
унутрашњих и међународних сценарија о њеном растакању и укидању као државе;
затим лицемерја и политичко-дипломатских грешака (КОМЕНТАР: то нису грешке, већ део сценарија.
То су у ствари замке у које су уценама и претњама Срби дискриминисани и касније
иако жртве преваре и етноцида су оптужени у нелегалном Хашком суду)
,
контрадикторних и двоструких стандарда и
пристрасност у корист сецесиониста, закаснелих освета и реваншизма раније
поражених сила према Српском народу; подстицања и подршке
шовинистичко-сецесионистичких република на насилну сецесију и оружану побуну
против савезне државе и ЈНА, односно на верски и међуетнички рат против Српског
народа у административној Словенији, Хрватској и БиХ; злоупотребе права народа
на самоопределење за комадање заједничке државе под фирмом „права република на
раздруживање“, при чему је право на самоопределење ускраћено само Српском народу.
(КОМЕНТАР: Član 5. Ustava iz 1974 godine,: "Teritorija SFRJ je jedinstvena i
sačinjavaju je teritorije socijalističkih republika. Granica SFRJ ne može se
menjati bez saglasniosti svih Republika i autonomnih pokrajina."
Увођењем
термина „
sačinjavaju je teritorije
socijalističkih republika
“ учињено је претварање
административних граница република у државне, што су насилном сецесијом и
незаконитим међународним признањем легализовали као државне. Наиме, супротно
чл. 5 Устава из 1974. године заобилазећи референдум на простору читаве бивше
СФРЈ и насилном сецесијом, разбијена је федерална држава, у циљу стварања
држава-нација и даљег разбијања Србије.)
Разбијачке политике спољних и унутрашњих
државних, политичких и верских чинилаца и њихова мржња према Србима и било
каквој Југославији довеле су до југословенске трагедије.



У ствари, разбијање бивше СФРЈ извршено је
првенствено изнутра – политиком рата, оружаном побуном и насилном сецесијом
шовинистичко-сепаратистичких покрета и партија и међуетничким верских
грађанским ратом хрватских и муслиманских усташких хорди
(КОМЕНТАР:
То је у ствари био рат једног истог народа – Српског, подељеног у разне вере.
Муслимане као тзв. народ са великим „М“ је као и Македонце је створио Ј.Б.Т.
Усташе су сачињавале, као и у Другом св. рату покатоличени Срби, док су
муслимане сачињавали исламизирани Срби)
против Српског народа, уз
обилату помоћ и садејство спољних чинилаца.



НА ДЕЛУ ЈЕ
ТИП ТОТАЛИТАРНОГ ГЕНОЦИДНОГ РАТА ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА
, у коме, поред борбе за
запоседање Српске територије и за етничко чишћење, велики значај имају верска мржња и србофобија и задобијање и одржавање
подршке сопствене и светске јавности, односно најгрубље дезинформације и
медијски и психолошко-пропагандни рат. (КОМЕНТАР: Који се и данас спороводи према самосталној
Србији у циљу њеног тоталног разбијања и уништења!)



Нерешено Српско национално питање
у другој „брионској“ Југославији (КОМЕНТАР: тј.
„авнојевској“ Југославији, а такође и раније у Краљевини Југославији)
, неправедне
антисрпске административне границе између република које насилном сецесијом
покушавају да се претворе у



Стр. 236



међудржавне, оружана
побуна и насилна сецесија републике Срловеније, претварање Српског народа у
националну мањину и оружана побуна хрватских и муслиманских шовинистичко-сецесионистичких
покрета и геноцид и ратни злочин над Српским народом у административној
Хрватској, а касније и у БиХ, приморали су Српски народ да се супротстави
наметнунтом рату. Наиме, Хрвати су (КОМЕНТА: након
устоличења новоусташког поглавника – Фрање Туђмана, уз подршку Ватикана и
Немачке)

најпре искључили Српски народ из новоусташког хрватског устава од 22.12.1990.
године као државотворни и конструктивни народ у федералној јединици – Републици
Хрватској и свели га на статус националне мањине, а затим започели
сецесионистички и верски рат са циљем уништења, прогона и покатоличења и
похрваћивања тамошњег Српског народа, отцепљења од СФРЈ и стварање „Велике
Хрватске“, односнео обнове усташке „НДХ“. (КОМЕНТАР:
На етнички и вековно Српској терирорији. Срби су на просторима Република Српска
Крајина живели и пре 16. века, како усташе желе да кривотворе како су Срби
наводно тек тада населили те просторе. Цела област јадранског мора, цела
Далмација од Пуле до Дубровника су насељавали антички Срби, који су под ударом
католицизма прешли прво у католике, а потом асимиловани у тзв. Хрвате. Такође и
област јадранског мора са Италијанске стране су насељавали антички Срби, који
су исто прво под ударом Римског царства постали римљани, а касније под утицајем
католицизма постали католици, а касније асимиловани у Италијане)
Слично се десило и у
бившој БиХ, у којој је исламско-фундаменталистичко вођство објавило рат Српском
народу ради стварања исламске БиХ. Све то је наишло на подршку владајућих
структура ЕЗ (КОМЕНТАР: касније ЕУ), Ватикана и САД и
других међународних чинилаца.



Творци
„новог светског поретка“ прихватили су и одобрили право на самоопредељење свим
народима бивше СФРЈ, осим Српском народу. Они негирају насилно изведену
сецесију, тврдећи да је у питању „раздруживање република“ или чак „распад
СФРЈ“. (КОМЕНТАР: Ово је невиђено
лицемерје тих злотвора „новог светског поретка“)
Светски моћници легализују
насилну сецесију превременим и апсурдним признавањем отцепљених република за
суверене и независне државе, мимо воље и легитимних права Српског народа у
њима, што је још више разбуктало ратни пожар. Они се у пракси држе циничног
начела: Циљ оправдава средства.



Спољни
чиниоци се у расплету југословенске кризе ангажују и дубоко мешају непосредно и
посредством међународних организација и институција – ЕЗ, НАТО и ЗЕУ, СБ ОУН,
КЕБС, Организације исламских земаља, Конференције о Југославији, Женевске
конференције о БиХ, хуманитарних организација и сл. При том водећу улогу имају
САД и Немачка, а уз бок им стоје ЕЗ, Ватикан, Турска и неке друге водеће
исламске државе. Инволвирани спољни чиниоци настоје да свим средствима, а пре
свега помоћу хрватске новоусташке војске и муслиманских „светих“ ратника као
својих оружаних инструмената, остваре своје у суштини подударне интересе и
циљеве на просторима бивше СФРЈ, а то су: пораз Српског народа у Републици
Српска Крајина и Српског народа у бившој БиХ, разбијање и нестанак сваке
југословенске државе, (КОМЕНТАР: Ово су
учинили преко Соланије уз помоћ марионетског режима у Србији и Милових усташа.
Да лицемерје буде веће и ове спољне протуве и ове унутрашње марионете убеђују
наивне Србе да је за то крив убијен=мртав Милошевић /!?!/, кога су они убили
још 28.06.2001. године киднаповањем у злочиначки Хашки казамат, а потом још
једном 11.03.2006. године у истом зликовачком казамату. Укратко:
Коштуница је као нелегални и нелегитимни председник СРЈ потписао Соланију 2002.
године на мартовке иде, у присуству Мила усташе и Ђинђића „демократског“
комунисте, немачког пиона и заговорника бомбардовања СРЈ, а све оверио фашиста
Хавијер Солана – главнокомандујући НАТО за време „милосрдног“ бомбардовања СРЈ.
За то веме Милошевића константно дозирано убијају у зликовачком Хашком
казамату, слично као што су Наполеона тровали на острву Јелена. Међутим, између
Наполеона и Милошевића, нема апсолутно никаквих додирних тачака, како
желе да то лицемерно припишу Милошевићу и сперу и оправдају злочин учињен не
само према убијеном Милошевићу, већ и према читавом Српском народу, који такође
убијају. Да подсетим, Наполеон је чак својевремено показао отворено
непријатељство према Српским устаницима. Да би сценаријо био успешан Милошевића
убијају 11.03.2006. године у тренутку кључне расправе о КиМ, како би
онемогућили да истина о њиховим злочинима над Српским народом исплива на
видело. Након тога Мило усташа расписује референдум, пошто је ЕУ по сценарију
претходно замрзла преговоре са Соланијом уценом Младић. Након „успешног“
референдума – покраденог уз подршку шиптарско-усташког лобија и ЕУ и проглашења
Милове „независне“ Усташије, почеле су оптужбе „увређеног“ марионетског режима
у Србији и њихових спољних газда да је за то крив убијен=мртав Милошевић. Но,
нажалост, није се на томе тај паклени сценарио завршио. Одмах након „успешног“
референдума, марионетски режим у Србији трчи код својих спољних газда у Брисел,
Париз по инструкције и непосредно после тога креће се са тзв. „преговорима“ са
шиптарским терористима под фамозном паролом „више од аутономије, мање од
независности“ – која подразумева признање независног КиМ, како би под том
флоскулом заварали Србе и спрали своју одговорност за тај злочин. Истовремено
са тим почело се по тим добијеним инструкцијама са убрзаним променама Устава,
тог како га називају „Милошевићевог, једнопартијског, комунистичког устава“. А
поента је да тај Устав толико оцрне, како би његовим неуставним укидањем, преко
„демократског“ Устава „легалисте и
легитимисте“ Коштунице, како се саморекламује, на индиректан начин лицемерно
спрали своју одговорност за почињени злочин. Жалосно је да данас у
најкритичнијем тренутку Србије и њен опстанак - нема ниједне политичке снаге и
воље да се та превара и замка заустави. То потврђује и следећа одлучна
чињеница, да је у питању планирани сценарио уништења Србије. Наиме, док
марионетски режим овде убеђују Србе да пристану на промену Устава и пристану на
превару, лагајући их да ће њиме КиМ остати у саставу Србије, дотле истовремено
њихове спољне газде, по сценарију, у СБ УОН најављују укидање Резолуције 1244 и
усвајање нове Резолуције, која фактички признаје независно КиМ. Оно на шта
Милошевић у Рамбујеу по цену бомбардовања није хтео да потпише, то данас чини
марионетски режим, лицемерно оптужујући за то убијеног Милошевића. Невероватно
!?! Трагови им смрде нечовјештвом)
, прерасподела Српских територија
и интересних сфера и зона утицаја.



Брионском
декларацијом од 07.07.1991. године, коју су потписали представници ЕЗ и тадашњ


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: