Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje,da iz ograde iscupa jedan ekser.

Dani su prolazili i jednoga dana decko je bio u stanju da kaze svom ocu da je pocupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao:"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari, one ostavljaju
oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga
nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju."

Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka.
Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni cine da se smesis, ohrabruju te da uspes u necemu, oni
su spremni da te saslusaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reci za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.