Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Spuki blog

Delovanje Marihuane



Marihuana
je najblaže i najslabije psihoaktivno sredstvo. Pogrešno je verovanje da se
Marihuana zadržava u
ćelijama i da
smo pod njenim uticajem mesecima nakon uzimanja. Godine 1990., istraživači su
identifikovali receptore u mozgu koje stimulira THC i klonirali gen koji
razvija receptore. Prirodna telesna hemikalija koja se veže za receptore
identifikovana je 1992. godine. Dobila je ime anandamid, prema sanskrtskoj reči
koja znači „blaženstvo“. Receptori anandamida i THC-a locirani su uglavnom u
moždanoj kori; bazalnim ganglijima i malom mozgu, delovima mozga odgovornim za
kretanje tela. Receptori u kori mogu objasniti kongnitivno delovanje kanabisa,
dok oni koji se nalaze u bazalnim ganglijima i malom mozgu mogu biti odgovorni
za njegovo delovanje na mišične grčeve i druge „smetnje“ u tjelesnom kretanju.



Deo Marihuane koji deluje na čoveka zove se
„Delta-9-tetrahydrokanabinol“ i čine ga dva izomerna tetrahydrokanabinola
empirijske formule C 12H 29O 2. Većina ljudi taj sastojak zove THC. Postoji
jedna zbunjujuća stvar. Telo će promeniti Delta-9-THC u inertnije molekule
poznate pod imenom metaboliti (eng. metabolites), koje nemaju takvo delovanje
na čoveka. Jako puno ljudi misli da su metaboliti uzrok Marihuaninog djelovanja
na čovjekovo stanje.



Dva od ovih metabolita zovu se „11-hydroxy-tetrahydrokanabinol“
i „11-nor.9.carboxy-delta-9-tetrahydrokanabinol“. Skraćeno se zovu 11-OH-THC i
11-NOR-THC. Te dve hemikalije ostaju u vašim masnim ćelijama. Gotovo da i nema
Delta-9-THC hemikalije u vama, nakon što prođe nekoliko sati otkako ste uzeli
istu, u čemu se slažu i naučnici.



Mnogi ljudi se pitaju utiče li Marihuana na kratkotrajan gubitak
pamćenja. Taj uticaj je najlakše primetiti. Takvi simptomi javljaju se
isključivo samo u vreme trajanja delovanja Marihuane, dakle, nekoliko sati.
Nije nasljedan ni trajan, to su izmišljene priče. Isto tako, istraživanje
osoba, čestih konzumenata Marihuane ne pokazuju nikakve nedostatke niti
oštećenja.



Ako već niste saznali, sigurno ćete se i sami uveriti (ukoliko
konzumirate ili ćete konzumirati) da Marihuana ima vrlo korisno delovanje na
apetit. Konzumacijom Marihuane apetit će Vam se veoma povećati. Dobićete želju
da nešto pojedete, a ukus hrane biće mnogo intenzivniji. Uživaćete u ukusima.
To delovanje je korisnije nego što mislite. Postoje mnogi ljudi koji imaju
problem s mučninama, gubitkom težine i sl. Marihuana mnogo pomaže tim ljudima.



Prednosti bilo kog leka, uvek se moraju uporediti sa
nedostacima, odnosno opasnostima koje on, odnosno njegovo korištenje donosi.
Ako je reč o Marihuani, postoje vrlo dobri dokazi o potencijalnim zdravstvenim
opasnostima uporabe Marihuane, daleko bolji od dokaza za većinu lekova koji idu
na recept. Rezultat ukupnog negativnog stava današnjice prema Marihuani možemo
pronaći u u kampanjama vlada država širom sveta, koje su bile usmerene prema
potpunom ubijanju bilo kakvih odnosa s Marihuanom. Budući da danas dokazi sve
jasnije ukazuju da je kanabis relativno dobroćudan, postaje sve teže i teže poricati
da analiza mana i prednosti zadovoljava sve zahteve medicinske upotrebe.



Toksično delovanje nekog leka može se definisati kao akutno (kao
posledica jedne doze) ili kao hronično (posledica dugotrajne upotrebe). Isto
tako, može se napraviti razlika između fizičkog i psihološkog
(behaviorističkog) delovanja.



Akutno delovanje



Dve su najčešće pojave kod pušenja i ostalih vrsta konzumiranja
kanabisa ili samog THC-a, blaga konjuktivalna hiperemija (crvenilo očiju) i
blago ubrzan srčani ritam. Niti jedna niti druga pojava nije neugodna niti
opasna. Nakon pet tisuća godina upotrebe kanabisa među stotinama miliona ljudi širom
sveta, ne postoje dokazi da je ova droga ikada izazvala makar i jednu smrt.



Smtonosnost neke droge meri se obično vrednošću nazvanom LD50,
tj. dozom koja će izazvati smrt u 50 posto životinja ili ljudi koji je uzmu.
LD50 kanabisa u ljudskih bića nije poznat, jer ne postoje podaci iz kojih bi se
mogao izvesti. Toksičnost droge može se proceniti brojem poznatim kao terapijski
omer ili faktor sigurnosti. Njega definišemo kao smrtonosnu dozu kroz
učinkovitu dozu. Faktor sigurnosti za sekobarbiton (Secanol) je 3-50, a za
alkohol je samo 4-10. Faktor sigurnosti THC-a, izveden iz podataka prikupljenih
na miševima je 40 000. Mnogi hemoterapijski lekovi imaju faktor sigurnosti 1,5
i manje. Marihuana u svom prirodnom obliku je verovatno najsigurnija terapijski
aktivna supstanca ikada poznata.



Postoje akutni behaviorističkih učinci Marihuane na koje treba
obratiti pažnju. U određenim okolnostima, može omesti pažnju, kratkoročno
pamćenje, orijentaciju i koordinaciju pokreta. No, ti su učinci prisutni samo u
vreme kada Marihuana deluje. Nakon prestanka delovanja, oni se povlače. Isto
tako, valja napomenuti da su ovo uobičajeni učinci, dakle, nešto na što su
navikli gotovo svi korisnici Marihuane. Većina ljudi smatra učinak promjene
stanja svesti ugodnim i zanimljivim, no, postoji i mali broj ljudi kojima se
high učinak ne dopada. Marihuana uzrokuje bujicu misli, no to ne znači da pod
njenim utjecajem možemo obavljati komplikovane i sofisticirane poslove. Toga
moramo biti svesni, kao što moramo biti svesni da većina lekova koji se koriste
za bolesti uzrokuju slične popratne pojave (npr. nakon uzimanja brojnih lekova
ne bi smeli voziti auto).



Vrlo mnogo polemike danas izaziva pitanje, utiče li Marihuana na
sposobnost vožnje. Odgovor je jednostavan, utiče. Kao i bilo koji lijek, tako i
Marihuana utiče na vožnju. Postoje brojne rasprave na tu temu, a ja sam jedan
od onih koji zastupaju mišljenje da Marihuana ne utiče negativno na sposobnost
vožnje. Nekoliko istraživača podnelo je izvještaj da Marihuana smanjuje
sklonost izlaganja opasnosti i brzoj vožnji. Najnovije proučavanje ovog pitanja
ukazalo je na to da je učinak Marihuane na stvarne vozačke sposobnosti vrlo
malen. Naišao sam na mnogo izvora u svom istraživanju, koja ukazuju na to da
vozači koji su pušili Marihuanu, a zatim vozili, deluju opreznije. Voze sporije
i ne srljaju, niti imaju bilo kakav agresivan stav. Čak su i strpljiviji,
ukoliko se radi o nakakvoj gužvi i sl. Citiraću rečenicu gosp. Pate Bantona,
uvaženog reggae izvođača: „When you smoke Marijuana, you drive nice.“ (Kada
pušite Marihuanu, vozite lijepo). Vozači pod uticajem Marihuane najčešće imaju
veću i jaču koncentraciju. S druge strane, vozači pod uticajem alkohola su,
naprotiv, su potcenjivali njegovo delovanje.
Posledično sledi da Marihuana manje oštećuje kordinaciju, a daleko manje
prosuđivanje, nego alkohol. Uz to, alkohol podstiče nemarnost. Dakle, alkohol
igra ogromnu ulogu u nesrećama izazvanim brzinom ili ljutitim reakcijama na
vozače. No, ovo ne treba shvatiti kao: „Ako budem pušio Marihuanu, bolje ću
voziti.“ Vozite trezni, tako, čisto zbog sebe.



Potrebno je razmotriti još dva akutna učinka, vezana uz
Marihuanu. Prvi je high osećaj, odnosno promenjeno stanje svesti. Prema opisu
rekreativnih potrošača, ovo stanje traje dva do četiri sata nakon pušenja, a
pet do dvanaest sati kada se kanabis jede. Najčešći oblik promene stanja svesti
je mirno, blago euforično stanje u kojem se vreme uspori, a osetljivost na
slike, zvukove i dodir pojača. Pokušaću opisati osećaj high stanja. Marihuana
se najčešće konzumira (puši, jede, pije) u uskom krugu ljudi, te u intimnoj
atmosferi. Mir i tišina (moze i fina muzikica), ugodan razgovor i joint koji
ide u krug. Desetak-dvadesetak minuta nakon što ste počeli da konzumirate
Marihuanu, obuzme vas osećaj sreće. Osmeh, kao da neprestano stoji na vašem
licu, smejali se Vi ili ne. Ako ste okruženi ljudima, dobijete osjećaj
pripadnosti. Vrlo brzo počne da se razvija ugodan i vrlo zanimljiv razgovor.
Razgovor može biti isprepleten smehom u kojem ne vidim ništa loše. Vreme Vam se
može činiti kao da usporava. Desetak minuta se mogu činiti satima. Osećate
povezanost, s Prirodom i ljudima. Ukoliko imate problema sa komunikacijom, taj
problem nestaje i osećaćete neverovatno razumevanje prema društvu s kojim
konzumirate Marihuanu. Društvo će isto osećati prema Vama. Vrlo često, razgovor
i događaji vezani uz Marihuanu ostaju nezaboravni. To je u vrlo vrlo kratkim
crtama, doživljaj konzumiranja Marihuane kod većine ljudi.



Ipak, različiti smo. Ono što doživi jedna osoba, ne mora da
znači da će doživeti druga. Kao što sam napisao, doživljaji su različiti i
postoji, iako vrlo mali, određeni broj ljudi koji ne primaju osećaj promjene toka
svesti tako dobro kao i većina. Neki ljudi jednostavno osjećaju tegobu. No,
uzrok tegobe može biti spoljni, a ne unutrašnji faktor. Pod spoljnim faktorom
podrazumevam okruženje pod kojim se uzima Marihuana. Kao što sam i rekao,
ponekad je Marihuanu vrlo teško nabaviti, pogotovo ljudima koji su neiskusni po
tom pitanju. Stupanjem u samu nabavku Marihuane, Vi kršite zakon. Sam osećaj da
kršite zakon može negativno delovati na vašu svest te uzrokovati lošu atmosferu
prilikom konzumacije. Isto tako, postoji mogućnost lošeg društva. Nije uvek sve super, niti je uvek sve pozitiva.
Sama činjenica da ste okruženi nepoznatim ljudima ili da se nalazite u
nepoznatom okruženju može učiniti da se osećate neugodno. Marihuana podstiče
razmišljanje, te se sve o čemu razmišljate čini izraženijim, zanimljivijim.
Ipak, ova dva, nisu jedini uzročnici tegobe i negative. To može biti samo
stanje svesti, raspoloženje i sl.



Jedna prilično retka reakcija na kanabis je flashback.
Flashback je spontani povratak simptoma koje izaziva sam kanabis kad osoba nije
pod uticajem promene svesti. Iako postoje vrlo retki slučajevi da se flashback
događa osobama koje su konzumenti isključivo kanabisa, on se obično veže i
događa osobama koji su uz Marihuanu konzumenti jako teških droga (npr. LSD).



Hronično delovanje



Postoje ljudi, najčešće pacijenti, koji zbog okolnosti pod
kojima se njihova bolest razvija, puše i više od deset spliffova Marihuane na
dan. Ne možete očekivati da pušenje nema nikakve posljedice na vaše zdravlje.
Već pri samoj definiciji dima, možemo govoriti o obaveznoj prisutnosti CO 2
iliti ugljendioksid, koji ulazi u pluća. No, kao što ću pokušati objasniti,
štetnost pušenja Marihuane mnogo je manja od štetnosti koju ostavlja pušenje duvanskih
cigareta, ili konzumiranje alkohola.



Jedno od najčešće postavljanih pitanja današnje javnosti vezano
uz štetnost Marihuane je pitanje da li ona stvara zavisnost. Marihuana ne
stvara fizičku zavisnost. Postoje svedoci, hiljade njih, koji potvrđuju ovu
činjenicu. Ti isti ljudi govore kako su Marihuanu konzumirali pušeći i više od
20, pa čak i 30 godina. Marihuana nije ostavila nikakve posledice na njima, a
kada su se odlučili da prestanu, nije bilo nikakve fizičke naznake o krizi,
odnosno zavisnosti. Isto tako, postavlja se pitanje psihičke zavisnosti.
Psihička zavisnost zavisi isključivo o Vama samima, a postoje podaci koji
govore da ćete pre postati psihički zavisni o duvanskoj cigareti nego o
Marihuani. U razdoblju svojeg istraživanja Marihuane, nisam naišao ni na jedan
slučaj hronične psihičke zavisnosti. Isto tako, valja napomenuti istraživanja
koja su se odvijala na Jamajci i Costa Riki, koja iznose činjenicu da čak niti
veliki potrošači Marihuane ne izgledaju psihički ovisni.



Isto tako, gotovo niko ne govori o nesavladivoj potrebi povećanja
doze kako bi ponovno imao izvorni osjećaj. Ono što se naziva bihevioralnom
tolerancijom verojatno je posledica učenja kako se kompenzira delovanje stanja
promenjene svesti. To bi moglo objasniti zašto su mnogi poljoprivredni radnici
u nekim zemljama trećeg svijeta u stanju obavljati teške fizičke poslove i
zašto oboleli od glaukoma, koji puše i do deset puta na dan, prolaze kroz život
bez ikakvih očiglednih smetnji uzrokovanih tom drogom. No, moramo još jednom
spomenuti da se radi o bihevioralnoj toleranciji. O zdravstvenom učinku
Marihuane te o toleranciji u tom kontekstu nema smisla govoriti jer ista
količina Marihuane uvek će imati jednak zdravstveni učinak na istu osobu. Uz
to, istraživanja pokazuju da su nervni receptori za telesnu supstancu nalik na
THC, anandamid, retki u moždanom centru za „nagrađivanje“ (nucleus accumbens),
na kokain i heroin snažno deluju.



Mnogo se pažnje pridaje teoriji odskočne daske. To
je teorija koja kaže kako Marihuana vodi ka težim drogama. To je čista laž.
Ukoliko ste osoba koja drži do sebe i svojih uverenja, koja nije povodljiva,
nema te sile koja će Vas naterati da uzmete i činite ono što smatrate lošim.
Svako ko je koristio vrlo teške droge, kao što su kokain i heroin na primer,
koristio je i Marihuanu. Ta činjenica stoji. Ipak, ta činjenica ne dokazuje da
uzimanje bilo koje droge vodi ka uzimanju druge. Većina ljudi koji koriste
Marihuanu ne koristi heroin ili kokain, isto kao što većina teških alkoholičara
ne koristi marihuanu. No, ljudi koji zagovaraju teoriju odskočne daske, moraju
biti svesni da je većina onih koji su konzumirali Marihuanu u početku pušili obične cigarete. Zbog čega su onda cigarete legalne za posedovanje i konzumiranje?



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Ashanty (29)
LEGALIZE IT!
#1, 10.08.2009 - 11:39