Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog

Не знам како даље



Напишем блог, па обришем, не знам да ли ће неко од вас разумети шта хоћу да

кажем. мислим да је најбоље да кренем од почетка приче, јер мој живот то и

јесте, једна невероватна при
ча.





Рођена сам 20.09.1966. године у Параћину. Моји

родитељи су из Куршумлаије, али је мама добила болове у возу и породила се у

болници у Параћину. Када сам се родила нисам била сама, имала сам и сестру.

Рођене смо у осмом месецу и због мале килаже су нас пребацили у Београд. Мајка

је остала у Параћину у болници. Другог дана је дошла бабица и рекла јој да је

млађа беба умрла, да ће болница да је сахрани и сноси трошкове. Питала је како

би волела да се зове та беба и мама је рекла да би волела да се зове Божица,

јер је Богу отишла. То је све што су ми испричали када сам имала седам година.

Моја реакција је била чудна, ја нисам прихватала да ми је сестра мртва и цео

живот тврдим да је жива, да су је украли.





Овог викенда сам била у Параћину, мој муж има

сестру која ту живи. Замислите како ми је било када ми је рекла да је у општини

видела жену која је иста као ја, која толико личи на мене да је помислила да

сам ја поред ње. Сада знате шта хоћу да вам кажем. После 35. година, схватила

сам да не маштам, да је мој осећај истинит, да је она тако близу мене. Нажалост

и сада не знам како се зове, колико има деце, где живи. Толико тога не знам,

али знам да је жива.





Од недеље само о томе размишљам, шта сада,

како даље? Ако је пронађем, шта да јој кажем? Како да јој приђем и кажем да је

део мене, да је волим и да маштам о њој толико дуго? Шта су јој рекли „родитељи“,

да ли зна да је усвојена, да ли зна да је мајка оплакивала још кад се родила? ....





Све ове године сам маштала само да је

пронађем, сада када је то тако близу, схватам да није једноставно. Можда моја

сестра и не зна за мене, можда не зна да јој људи који су је одгајили нису

родитељи, а сигурно не зна начин на који је „усвојена“, јер не верујем да су

јој рекли да су је „украли“ од мајке.





Све ово пишем са надом да неко од вас је можда

познаје, можда и она има налог на овом сајту, можда и ако је не знате можете да

ме посаветујете шта да ради.





Хвала вам што сте одвојили своје време и

прочитали овај блог. Извинеите ако сам негде погрешила док сам писала, толико

тога треба да вам објасним са тако мало текста, надам се да сам успела.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 16  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

neavetaj (27)
nazalost to se desava...:(..ali ako stvarno verujes da je ona ziva nemoj da s epredajes...budi uporna...a ako j ebudes nasla ne brini tad ces sigurno znati sta da joj kazes..uz tebe sam...
#9, 24.11.2009 - 22:31
Divna vest, jako mi je drago zbog tebe i nadam se da ce sve doci na svoje mesto..
#8, 13.08.2009 - 19:51
To je nesto sto se mora razumeti, ljudska glupost i ko zna koji drugi razlog odvojili su te od sestre, sad je vreme da se ta greska ispravi.. Mozda da pokusas da objavis na facebook-u da trazis sestru, neka grupa i mozda se odazovu neki ljudi ili bilo ko ko je zna..
#7, 13.08.2009 - 13:33
Имам дивну колегиницу, коју много волим, успела је да сазна број телефона школе у коју иде ћеркица моје сестре, разговарала је са секретаром школе и та жена јој је обећала сву помоћ. Моја колегиница зна колико ми је тешко, а кад ти је тешко онда знаш и ко су ти пријатељи, а она то јесте, један диван пријатељ.
13.08.2009 - 13:39
vivax (39)
Posto znas da znam pricu,zelim ti da uspes,da istrajes u borbi da saznas istinu.
#6, 13.08.2009 - 13:32
Хвала брате, надам се да ћу имати снаге.
13.08.2009 - 13:36
Posto je u tvom gradu, sigurno ces je brzo naci.. Samo da saznas ime i prezime, ostalo ce ici svojim tokom..
#5, 13.08.2009 - 12:53
Nije mila u mom gradu, ja sam rođena u Paraćinu, ali tamo sam provela samo tri sata, ja živim u okolini Beograda. Ipak sada postoji nada da ću je pronaći. Hvala ti što me razumeš.
13.08.2009 - 13:26
Ne treba čekati već uraditi ono što želiš toliko dugo
#4, 13.08.2009 - 00:02
Слава Господу па имам разумевање свог брата и сву његову помоћ.
13.08.2009 - 08:35
Boban1969 (47)
Debela, znas da Paracin i nije tako veliki, a znas i da necemo odustati:)))
Cekala si ovoliko, imaj jos to malo strpljenja:)
#3, 12.08.2009 - 23:39
Имам бато трему, емоције су толико јаке да ће ме угушити.
13.08.2009 - 08:34
Nadji svoju sestru sto pre, ispricaj joj sve.. Ona zasluzuje da sazna istinu isto koliko i ti zasluzujes da budes deo njenog zivota. Srecno
#2, 12.08.2009 - 15:28
Хвала, ваљда ћу је наћи, сада када знам у ком је граду, до сад нисам ни то знала, нисам знала ни да је жива, јер су ме сви убеђивали да није.
13.08.2009 - 08:33
citer (47)
drzimo ti fige
#1, 12.08.2009 - 14:43
хвала, даће Бог, биће све како треба.
13.08.2009 - 08:32