Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
posum blog


Godine se ređale, godišnja doba oblačila i skidala haljine svoje sa drveća duše, jedino su ruže uvek istim pupoljcima mirisale.

Kad osetiš leto u zraku života, a pupoljci tvoga srca se otvore i u belo more se pretvore. Izađes u zoru, posmatraš prelazak mesečevog sjaja u izlazak sunca…
Dopustiš danu da ti se uvlači u osećaje, krene ti kroz vene prema obliznjem izvoru vode da opere one još snene oči…



Pogledaš se u ogledalo vrela, gledaš svoje lice u ogledalu vremena….



Čudno , pomisliš. Nema više one žene, a vidi, ima još uvek onaj isti glas… Zar možeš čuti misli dok stojiš u gomili i čuješ tu tešku zvonjavu crkvenih zvona…. Gušiš se u gorčini, suze sakrivaš i premeštaš na drugo mesto…
Pružaš ruke, tražiš ruku da te odvede do izvora gde se sunce spaja sa obalom života….



Čekaš , nadaš se ali u ogledalu života vidiš srušene sne i tužno lice…. Vidiš ženu umornu i belu golubicu kako se oslobađa kaveza i leti u slobodan svet…



Vratite mi dušu da budem ono što sam bila, odvojih se od doline sna, od izvora vode što me žednu poji.



Vratite me zvezdama da kao golubice na mene sleću i kao vile se po hridu moje duše spuštaju.



Vratite mi dušu da budem ono što sam bila….








Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

strasno boli kad se zastane i oslusnu se zwuci srca..a swe sto se cuje budu zwona koja najawljuju..da tebe nema wise..

mnogo mi se dopao text. pozdraw
#1, 15.08.2009 - 20:03