Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

Ispričaću vam nešto o propadanju jednog divnog hotela na moru. U Bečićima.


Nekada je to bila stara, neadaptirana zgrada, sa kamenim zidom od bordocrvenog kamena . Hotel je na samoj obali, stotinu metara od plaže. Ispred njega je dečje igralište, sa ljuljaškama koje su bile tako jake da je na njima mogao da se ljulja i neko od 60 kilograma. Visili smo na njima, dečaci se nadmetali koji će se više zaljuljati, pa skočiti sa nje... Opasne igre, ali sva sreća, nikad se nikom ništa nije desilo.


Taj je hotel nekada, pre četrdeset godina (strašno je reći tu cifru, ali mora se) dok je još bio stari, sa samo jednim kupatilom na spratu (pa smo morali ranije s plaže da bismo zatekle toplu vodu), pripadao sadašnjoj Naftnoj industriji Srbije, pa je moj tata, kao radnik Rafinerije nafte Novi Sad, imao pravo na sobe tu.


Odlazim tamo od prve godine svog života. Tamo sam, na terasi starog hotela, pravila prve korake u gaćicama sa pelenama (pravim, od platna. Tada "Pampers" još nije postojao ni kao ideja) i sa belim šeširićem. Kad sam gledala u sunce, škiljila sam, pa me je moja porodica zvala "sirće faca". Svi smo se smejali tim slikama uvek kad bismo ih pregledali.


Kad sam počela da obožavam more? Verovatno oduvek. Još iz prethodnog života, možda.


U ovom sigurno, čim sam postala svesna sebe.


Od svojih četiri i po godine pamtim sve, a iz perioda pre toga imam samo par sećanja.


Živela sam za te odlaske na more. Te dve nedelje bile su mi najlepši deo godine, koji sam željno očekivala cele godine na kontinentu, i sećala ih se posle cele sledeće, do sledećeg odlaska.


Nastavak sledi...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

citer (47)
kad ce drugi deo
#1, 23.08.2009 - 00:35