Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

BEČIĆI, NEKAD I SAD (3)

Imala bih još mnogo nezaboravnih trenutaka iz Bečića da opišem. Beskrajno plivanje, sve do nudističke plaže (sada tako nešto ne bih mogla ni da zamislim. Plivam samo do bova, pa tako uradim više puta. Nisam ove godine videla nikoga ko pliva tako daleko. Klinaca kao što smo mi bili izgleda da više nema. Ili su se stvrano pojavile ajkule?), "čvarenje" na suncu koje je trajalo satima (samo smo se okretali kao na roštilju. Tada si se mogao sunčati satima, a da te ne zaboli glava i ne dobiješ opekotine. Ozonske rupe i faktori UV zračenja došli su mnogo kasnije). Mogla bih da pričam o našoj odbojci, gde sam uvek bila ono što smo zvali "bunar", jer sam mogla da vratim samo loptu koja je tačno bila usmerena prema meni i u silaznoj putanji prema mojim rukama "na gotovs", kao da se radi o životu ili smrti. Sve ostalo je završavalo na zemlji. Znali su da nisam za njihovu ligu, ali ostavljali su me u igri zbog društva i, naravno, moje sestre koja je bila "zvezda" gde god se pojavi. Bila je harizmatična i šarmantna kao petoro ljudi, umela da na terasi uveče satima glumi (ne priča, nego glumi) viceve, a oni su je samo zaneseno gledali, ne uspevajući da povrate dah. Žarila je i palila... Mnogo pričam o sestri, zar ne? Mada, kad biste je upoznali, i vi biste pričali o njoj. Možda napišem i jedan (a možda i ne samo jedan) blog samo o njoj. Zaslužuje to.


Mogla bih da se setim zezanja koje nikad nije bilo bez podloge u osećanjima, a koje je kod nekih ljudi preraslo u vezu za čitav život (kao što je slučaj sa mojom sestrom). O stonom tenisu koji su oni igrali, takmičeći se međusobno, a ja satima gledala i navijala, nikada i ne pokušavši da igram (kada sam, pukim slučajem, sa 23 godine, na ferijalnoj praksi u Belgiji, u studentskom domu zaigrala stoni tenis sa studentima Kinezima koji preko leta nisu mogli da odu kući, ispalo je da sam talentovana za taj sport i da je definitivno trebalo da ga igram kada mi je bilo 10-12 godina).


A tek prve ljubavi... Moj drug Ringlov i ja... Kako sam ostala bez glasa kad sam se vratila sa branja ringlova s njim... A majke mi mile, ništa osim branja nismo radili. Ali on je gledao u mene kao u kraljicu, ja sam bila


Ne verujem da je na ovim sajtovima, ali i on zaslužuje blog (isto tako, više od jednog). Pogledi, držanje za ruke, poljupce, mladalački smeh... Divni trenuci koji su bili baš onakvi kakvi treba da budu sa 15-18-20 itd. godina. Međutim, hajde tu da stanemo i okrenemo se sadašnjosti.


Danas, to više nije radničko odmaralište. Danas je to hotel "Bečići" koji je bukvalno otet od "Naftagas"-a, koji ga je izgradio. Sada pripada nekom drugom preduzeću, koje u njegovoj gradnji, dobijanju dozvola ili bilo čemu drugom nikada nije učestvovalo. Drastično su povećali cene u odnosu na, recimo, one od pre samo dve godine (praktično duplo). A sve je ostalo isto, čak su se neke stvari promenile nagore.


To je danas hotel bez duše.


Na recepciji, gde sam nekada radila (1993. i 1994. provela sam tamo po 30, odnosno 40 dana. To mi je bilo jedno od najlepših iskustava u životu)



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: