Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

OBRIŠI SUZE, DRAGA




Još samo o tebi da napišem priču, pa ću zatvoriti kofer svojih uspomena. Uglavnom. Posle toga će ostati samo neki fragmenti, neka sećanja koja se opisuju u petsto reči.


Da, ostao si još samo ti.


Naravno, priču o tebi je najteže ispričati.


Zato što sam tebe najviše i najduže volela.


Slomio si mi srce, Majstore.


Tako si ga slomio da sam poludela od tuge za tobom.


Smem li da govorim o tome, da uđem u sebe, uronim u svoju nutrinu još jednom, da se ogolim potpuno, a da time ne učinim sebi situaciju još gorom?


Nadam se da smem, jer želim to.


Priču ću početi onim lepim, onim kako je počela.


Onim predivnim majem pre četrnaest (kad je pre prošlo?) godina.


Bilo je proleće. Toplo, svetlo, plavo... Vreme kad se svi budimo nakon zimskog sna, kad priroda rasipa svoju lepotu na sve strane... Kad svi poželimo da volimo i ljubimo.


Ja sam bila na četvrtoj godini studija, ti si bio apsolvent na istom fakultetu. Bila sam prethodno čula za tebe. Nekoliko godina pre toga zabavljao si se sa drugaricom mog dobrog druga (nešto između druga i velike ljubavi, ali to je sasvim posebna priča). Bio te je glas da si čudan, ćutljiv, da "motaš" ženske oko malog prsta.


A onda nas je zajednička drugarica spojila (kažu da onaj ko upozna dvoje koji se kasnije uzmu, na njihovoj svadbi dobija crvene papuče. Na žalost, nije ih dobila). Trebalo je da polažemo usmeni ispit iz istog predmeta. Ispit je važio za težak, jer je profesor bio nepredvidljiv čovek i stalno za usmeni izmišljao nova i nova pitanja. I ocenjivao je na specifičan način. A vremena je pri polaganju bilo malo.


Što se tiče tog ispita, posebno sam ja bila u nezavidnom položaju, jer sam na pismenom imala samo 50 bodova i bila pozvana na usmeni samo "uslovno". To je značilo da mi pismeni važi samo za taj jedan ispitni rok. Da ga tada nisam položila, u sledećem ispitnom roku morala sam ponovo da polažem i pismeni ispit.


I tako, ta drugarica mi je dala broj tvog telefona rekavši da i ti to spremaš, pa da bismo mogli zajedno to malo da provežbamo.


Nazvala sam te. Okrenula broj tvog telefona, koji i danas pamtim (ponekad, kad mi je jako teško, nazovem u pola noći. Javi mi se tvoja majka, noćna ptica. Spustim slušalicu. Vrlo retko se javim. Ona sa mnom lepo priča, i nikad ne protestvuje ), kao i sve ostalo što te je karakterisalo. Tvoj rođendan, rođendan tvoje sestre i njenih blizanaca, tvoju tačnu visinu, registarski broj tvog "juga 45" bordo boje, mada ta registracija više ne postoji, jer smo u međuvremenu svi u državi morali da pređemo na nove registarske tablice sa novim brojevima...


Susrela sam se prvo sa tvojim glasom. Bio je tako dubok da sam ostala bez daha. Tek kasnije sam se na njega toliko navikla da mi uopšte više nije zvučao tako duboko.


Dogovorili smo se da dođem kod tebe tog popodneva.


Otišla sam.


Pamtim još uvek sve, kao da nije prošlo toliko godina. Tvoju sobu, sa krevetom, flašom vode pored njega (to ti je jedna od praktičnih navika. Verujem da je i sad držiš, pored kreveta u koji ležeš sa drugom ženom i koji je sada tako, tako daleko.Okean nas deli), saksiju sa cvećem, muzičku liniju, regal, gitaru u uglu (koja je služila samo kao dekor. Nikad nisi naučio da sviraš). Toplo, teško poslepodne kraja aprila, sa mekanim belim lopticama topole koje lete i padaju svuda okolo. Čine da sve bude belo: kora drveća, njihove krošnje, nisko i visoko žbunje, asfaltne staze za pešake i bicikle... A ako bismo otvorili prozore, loptice bi nepozvane ulazile u sobe i gnezdile se na našim ormarima, stolovima, krevetima...


I pisaći sto. Na njemu fotografija. Jedna nasmejana crnka.


Znači, to je to, pomislila sam. Zauzet si. To ti je sigurno devojka. Bilo mi je pomalo žao, jer si mi se odmah dopao, ali, šta je-tu je.


I tebe. U crnoj trenerci sa ovalnim okovratnikom, iz koga su diskretno virile tvoje malje. To mi je bilo toliko privlačno, da mi je knedla stajala u grlu sve vreme dok sam bila tu s tobom i gledala te.


Tvoje oči. Tvoje kameleonske plavo-zeleno-sive oči. One koje menjaju boju u zavisnosti od svetlosti koja na njih pada. Najčešće su svetlozelene, tirkizne. Plave su samo kada je napolju izuzetno svetlo, a sive, opet, kada je napolju vrlo oblačno i tmurno. Oči... ogledalo duše. Tvoja je, sudeći po tome, mutna i dvolična. Ipak, to su tako lepe oči! I sada mogu da ih zamislim ispred sebe, svetle i prozračne, sjajne, čarobne, kao da nije prošlo više od četiri godine otkad sam ih poslednji put videla. I možda ih nikad više neću videti.


Da si i ti takav, da se menjaš i prilagođavaš okolini kao lukava mačka, saznala sam mnogo kasnije. Kada sam te već dobro poznavala i kad mi više nije bilo puta natrag.


Seli smo. Ja na tvoj krevet, ti dole na pod, pored muzičkog uređaja.


Prvo smo pretresali pitanja. Radili smo to dugo i temeljno. Oboje smo znali odgovore na skoro sva pitanja. Videlo se da smo oboje ozbiljni i da smo ispit dobro pripremili. Nadali smo se da će to biti dovoljno da položimo.


A onda smo napravili malu pauzu. Počeli da pričamo. O svemu i svačemu. Izgledao si zaista iskreno zainteresovan za ono što sam pričala, za mene, za moje mišljenje o nekim stvarima. Odavno nisam bila naišla na tako dobrog slušaoca. Što se tiče mog ljubavnog života, u to vreme nisam imala nikoga ozbiljnog. Viđala sam se sa jednim mladićem kom sam se ja jako dopadala, ali on meni nije. Bila sam s njim reda radi, da bih imala sa kim da izlazim.


Dopao si mi se. Baš jesi.


Sviđale su mi se i tvoje oči, i ruke, pokreti, to što si pametan, ozbiljan, zanimljiv. Sve mi se sviđalo. Želela sam da te ponovo vidim. Da te poljubim. Budem sa tobom.


Bilo mi je žao što si zauzet. Da bih to proverila, između ostalog sam pitala i ko je ona nasmejana devojka sa fotografije. Rekao si da ti je to drugarica, što je značilo da si slobodan. Kako sam uspela da progutam takvu ordinarnu laž, ne mogu da shvatim. Ko još drži fotografiju drugarice na svom stolu? Pretpostavljam da sam prihvatila tu prvu u nizu neistina koje ću od tebe čuti jer sam želela da to bude tako.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: