Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
aristotelis blog

Prastanje, razumevanje, dijalog...

 KUKOLJ I PSENICA
 

         Čovek je nesuljivo dualističko bice, materijalno i duhovno, smrtno i besmrtno, dobro i zlo; u njemu su i pšenica i kukolj (Jev. Po Mateji 13. Glava,24-30) tako čvrsto medjusobno zapleteni i jedno u drugo srasli da je ’’čupanje’’ jednostavno nemoguće, jer  ’’čupajući’’ posteljicu iščupamo iz nje dete.

         Pod predpostavkom da čovek uopšte prepozna svoj kukolj, on može na ovaj izazov prepoznavanja da odgovori različito:

Ø  da se ponaša kao da ga nije prepoznao (odbrambeni mehanizam potiskivanja);

Ø  može da se uplaši ili postane rezignirano – tužan (odbrana razvijanjem anksiozne i depresivne neuroze);

Ø  da se usplamti od besa i revnosti da počne da čupa kukolj neprekidno krvareći (preteran asketizam manihejskog tipa);

Ø  može da traži pomirenje dva podjenako jaka protivnika (pokušaj uspostavljanja coineidentio oppositorum);

Ø  može da uradi ono što je najcelishodnija, ali i najteže – da postepeno i sa mnogo muka preobražava kukolju u pšenicu; ako čovek i ne postigne u potpunosti u toku svog života ovakvo preuoličenje, uspeh je veliki ako bar smanji prosto daljeg bujajanja korova.

         A šta čovek čini, kada ne čuje Hristov glas, da čupanjem kukolja čupa i pšenicu? Neukim rukama, nepametne glave i nemilostivog srca čupa kukolj i ne primećuje da sa njim čupa i pšenicu. Napravio bih razliku izmedju ljudi, od kojih jedni, malobrojni, čupaju svoj kukolj, a drugi, mnogobrojniji, hoće da čupaju kukolj svoga bližnjega. A upravo u takvim slučajevima, nasilnog čupanja, čovek iščupa iz drugoga čoveka više pšenice nego kukolja. A šta je uopšte kukolj za čoveka u drugom čoveku? Pa to je njegov sopstveni kukolj koga on neće, ne sme, ne može da upozna u sebi? Zar to nisu sedam smrtnih grehova čovekovih, a medju njima najviše onih najjačih: gordost, zavist, blud? Svakom ljudskom biću koje nije prepoznalo sopstveni kukolj, obražavajući da je na njegovoj nijvi izrasla samo pšenica, potreban je ’’žrtveni jarac’’ – to je drugi čovek (narod).

         Kukolj u drugom čoveku i drugom narodu nije postavljen pred naše oči, pamet i srce da bi nas dražio, kao crvena marama bika, već da bi nas taj isti kukolj u svim ljudima (sedam smrtnih grehova) i u drugim narodima (Jevreji i antisemitizam, jeresi i sekte unutar hrišcanstva, islam naspram hrišćanstva), podstakao i izazivao (Tojhibijeva ideja o izazovu – i – odgovoru) da postanemo revnosniji, verom, nadom i ljubavlju celoviti hrišćani koji će biti primer i ugled upravo onima (pojedincima i narodima) za koje smo uvereni da su ’’kukoljivi’’, ne bi li i oni počeli da na hrišcanski način (opraštanjem, blagošću i ljubavlju) čiste, a ne čupaju kukolj.

 

’’O ljudi mi vas od jedne žene i jednog čoveka stvorismo. Na narode, vere, rase podelismo da se UPOZNATE!’’ – Mojsije.

   



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: