Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
bojansanja blog
Akutno obolenje pod dijagnozom fudbal lako se objašnjava sledećom situacijom. Kada je engleski vitez Elton John gostovao u jednoj emisiji BBC-a tokom prošlog prvenstva u fudbalu, na poziv voditelja da ponovo dođe i peva u studiju ako Englezi pobede, on je odgovorio: “Ako pobedimo, eto me ponovo i ne samo da ću pevati, nego ću i spavati sa Vama“. Nesputana sloboda još uvek se šlepuje uz fudbal. Slobodna zona za pevanje, psovanje, zezanje. Pošast neo-liberalizma se duboko infiltrirala u i oko najpopularnije igre na svetu ali navijači su ti koji toj „orvelovštini“ još uvek stoje u kontri.

Ovo je tekst koji staje u odbranu slobode i ljubavi. Pravo na izbor treba poštovati. Smisao života je uklopiti te dve pojave. Ko je u tome uspeo može slobodno da kaže da je Alhemičar!

Fudbal vs. Sex pitanje je sada. „Sex!“, uskliknuće bez razmišljanja 99% muške populacije primljene na fudbal, a onda će kupiti pivo i oblaporiti se sa ortacima uzvikujući prostote dok navija za svoj klub. Tako tipično za genetski modifikovanog muškarca. Misli jedno, izgovara drugo. Kao i vozač GSP-a Mile Rizik koji je anketiran od strane TV reportera, kao odgovor na pitanje šta je rekao ženi sa kojom je došao u konflikt zato što nije hteo da joj otvori vrata van stanice, izgovorio antologijsku rečenicu: „Kažem ja njoj, ma teraj se bre u p**du materinu!“, a mislim se u sebi: „Ma jedi bre g***a“. Tako funkcionioše mozak lišen redovnog seksa, navučen na fudbal.

Mi malo šlifovaniji i kulturniji podvlačimo crtu ispod prostakluka i okrećemo se fudbalu isključivo radi dobrog zezanja. Žene poštujemo i volimo, tako da je sva naša ljubav usmerena na tu stranu ali fudbal je strast, krv, suze, znoj, alkohol, tuče. Uglavnom, sve što vole mladi! A šta je sa nama, upitaće se gej populacija, uvek spremna da se kritički osvrne na fizički izgled modernih gladijatora. Ovde u Srbiji se i nisu baš preterano usrećili. Naši fudbaleri uglavnom izgledaju kao džiberi a tako su i ošišani. Njihov stajling je radio neko mnogo osvetoljubljiv. Ovi današnji, uterivači lopte u gol, uspevaju da budu veći kulovi od njihovih prethodnika koji su zadivili svet svojim zujama sa repovima. Jel se seća neko reklame sa Prosinečkim koji reklamira „Udarnik“ čarape. Podsećamo Vas na dve situacije. Kada pije kapućino nehajno nalakćen na šank u kafiću ful montiran ali bez cipela u BELIM čarapama i kada ulazi u trolu u istim tim BELIM čarapama na nogama. Taj ko je smislio tu reklamu i nagovorio Roberta da je snimi je suvi genije. „Druže, brate, reci nam ko si, da te istetoviramo na ramenu“, u horu uzvikuju svi rodonačelnici dobrog provoda na tribinama stadiona! Prosto je neverovatno da još niko od marketinških magova nije angažovao Mišu Tumbasa da reklamira kondome. Možda im je neko dojavio veličinu njegove patke koju sa istim žarom, oduševljeno pokazuje na tribinama stadiona već decenijama. Stara Srpska poslovica: „Služi ga ko budalu k***c“, otelotvorena je na gospodinu Tumbasu. Ko ne ume da prozbori po koju reč sa dotičnim likom ne ume ni sa ženama. Uzročno-posledična odlika šmekera.

I šta sada hoće taj fudbal? Ne postoji čovek koji će menjati priču sa stadiona i oko njega za čašu belog vina sa prelepom damom preko puta sebe u nekom fancy restoranu dok im se jastog lagano krčka u loncu. I to je sasvim ok, ali ne sredom, subotom i nedeljom. Buridanov magarac ostaje usamljeni egzemplar pošto dilema ne postoji. Barselona-Real ili ONA sa svim svojim vrlinama. El Clasiko bez razmišljanja.

Fudbalski fanatizam i rivalitet među klubovima verovatno vuče korene iz istorije, samo se to tada drugačije zvalo. Tada je to nosilo ime, RAT. Atila Han je mogao biti trener Čelzija, Napoleon-Pari Sen Žermena, Staljin-Barselone a veliki majstor Torkvemada-Crvene Zvezde. Presedenik UEFA, Slobodan Milošević! Kakva bi to Liga šampiona bila i sa kakvim mečevevima. „AVE CAESAR, MORITURI TE SALUTANT“, navijački poklič umesto ovog današnjeg. Sun Tzu bi sa nepoverenjem gledao nove stratege koji su sa prezrenjem odbacili njegovu teoriju da „dobri ratnici uvek nateraju protivnika da dođe njima, a ne idu protivniku“. Komandovanje vojskom ili fudbalskim klubom je stvar inteligencije, poštenja, humanosti, hrabrosti i strogosti. Pravi vojnik (navijač) mora da poseduje sve ove osobine. Kada dođe do fuzije između terena i tribina dešava se čudo. Isto je tako i sa ženama, fuzija-samo bez piva.

Identifikacija sa masom je tu ustvari primarna. Čovek se najbolje oseća u gomili. Sila-masi daje ubrzanje. Motivisani kratkoćom boravka na izletu iz sopstvene životne kolotečine, pravi ljubitelji fudbala daju sve od sebe pre, za vreme i posle utakmice. Svi smo mi žigosani po rođenju bojama kluba za koji ćemo navijati kroz život i koju ćemo kao jedino izvesno nasleđe preneti na potomke. U gomili nije bitno lično, postoji samo jedan elementarni cilj. Pobeda kluba za koji se navija. Strasne parole u kojima se klub stavlja ispred života, u kojima se ljudi odriču porodica, gde zavetuju saborce sa tribine da im raspu pepeo po šesneastercu hrama fudbala koji ih je u popriličnoj meri koštao živaca i ubrzao kraj, tetovaže, ožiljci sve je to opšte prihvaćeni kolorit. Primetna je konekcija između ratničkih boja, vatrene vode i bubnjeva. “Bubnjevi tutnje i pesma se ori…”. To je to. U ime časti i ponosa.

Svako ko se nije ljubio istovremeno sa petnaestoricom pomahnitalih muškaraca oko sebe prilikom proslave pogotka, ne zna šta je sex. Znojave muške ruke, čvrsto drže Vaše lice vlažnim šakama, čiji Vas vlasnik, ljubi direktno u usta. Pritom saznajete šta je imao na meniju prethodnih sedam dana i shvatite sav užas zadaha sa aromom karijesa i rakije. Onda Vas dodaje prvom do sebe i orgija se nastavlja. Pomisao na naga ženska bedra ovlaš prekrivena crvenim vešom tera Vam suze na oči. “Brate i ja plačem! Više volim Zvezdu od čaleta i keve, majke mi moje”, a onda cmok-cmok. Miris indijskih štapića, otvorena terasa, šum mora, bol u preponama. Ona prelepa, preplanula, sa trgom bikinija na koži, čeka Vas naga na krevetu. A onda padne gol i sve ode u tri lepe. Po Vama skače pomenuta petnaestorica spremna za novu turu razvrata.

Milorad Radosavljević-Mici, penzioner Jat-a, u jednoj kafankoj priči posle tekme besedi: “Pre, bog te pita koliko godina, ja sam bio u Londonu na utakmici WBA-Crvena Zvezda. Tada je Zvezda gazila kroz Kup UEFA, a trener joj je bio, pokojni, Branko Stanković. Zbog finih manira i gospodskog ponašanja nadimak mu je bio Ambasador. Ekipa Zvezde, skupljena sa svih strana tadasnje SFRJ, imala je tada velike fudbalere u svom timu, Pižon, Dule Savić, Blagojević, golman je bio, original, Dika Stojanović. Ne mogu svih ni da se setim. Bio je tu i Dragan Miletović, fudbaler rodom negde sa južne pruge. Gospodin Ambasador se svojim igračima obraćao strogo sa Vi i očekivao je zauzvrat istu takvu komunikaciju od njih. Negde sredinom drugog poluvremena, srčani ali sirovi bek WBA, tamnije puti, krvnički je uleteo u noge Duletu Saviću i “odneo” ga na tribine. U tom trenutku je Miletović, koji je bio rezerva, skočio sa klupe i povikao u pravcu g-dina Stankovića: “BATA, STANE, PUŠTI ME DA UĐEM DA UBIJEM CIGANA”!

Ko još misli na sex ili hranu pored ovakvih priča. Kakav sukob svetova! Ali u tome i jeste poenta. Kada se obuče dres bilo da je čovek igrač ili navijač, svi dišu kao jedan, svima srce kuca za njihov tim. Mi smo otvorenih usta slušali ovakve priče, skupljajući iskustvo za buduće diplome. Evolucija od stajanja na severu ili jugu, do sedenja na zapadnoj tribini a pred kraj života i u loži stadiona, je svojstvena svakoj progresivnoj ličnosti.

Nećemo otkriti toplu vodu ako kažemo da su navijači često na ivici sukoba sa zakonom ali da se često i zloupotrbljavaju u dnevno-političke svrhe. Moderno vreme je donelo i moderne izopačenosti. Navijače na platnom spisku klubova…Profesionalni navijač. Kancer društva. Sve ono gore pada u vodu pred plaćenicima, koji tu sprovode naređenja iz centra. Inertnom masom je lako manipulisati. Tuđim emocijama je jednostavno poigravati se. Na usijanom podneblju poput srpskog, to često prouzrokuje fatalna divljaštva. U trenutku kada se klupski interesi uzdignu na nacionalni nivo, uzavre krv i navijači se pretvaraju u horde zla. Mi iskreni ovisnici od fudbala se tada uvlačimo u svoje ljušture i ilegalno nastavljamo sa praćenjem fudbala iz fotelje skupa sa dugogodišnjim poznanicima. Velika je bol za vikendom na prepunim tribinama. Sa tugom gledamo neke srećne ljude koji iz subote u nedelju bodre svoj klub i ludo se zabavljaju. Tek kada nas pritisne svakodnevnica reflektovana kroz omiljenu zabavu, shvatimo gde živimo. Ali nije sve tako crno. Dolaze neki novi klinci kojima su ideali usko povezani sa zlatnim vremenima i pričama iz tog perioda. Urbani duh sa tribina podvučen finom patinom seljaštva, sa vulgarnošću koja nikako nije prostakluk, nosi nadu da će biti bolje.

Generalno bi svet bio siromašnije mesto za život da nema fudbala. Cela Južna Amerika se trese od groznice prouzrokovane bubamarom. Ujedinjena Evropa je podigla performu igre na dostojanstveni nivo modernih gladijatora u bezbednim koloseumima. Azijati su sve bolji a Australijanci su standardni. Afrika ima ritam, Amerika ga srećom nema. I svugde u svetu je bedak biti golman. Za golmane su uvek birani najnesposobniji ili dovoljno lukavi koji bi pre stali među stative nego beskrajno mnogo puta išli po vodu „drugarima“, praćeni podsmešljivim pogledima budućih lepotica. Fakat je da su oni posle prvi prošetali te devojčice držeći ih za ruku dok su u kontri praćeni pogledima zajapurenih i znojavih šmekera. Odlikaši su uvek imali više sreće kod žena ali su kasnije ostajali bez njih jer su se one ipak opredeljivale za zdravo telo i zdrav duh.

Mnogi su u toj ljubavi ka klubu i reprezentaciji svoje zemlje, motivisani avanturističkim duhom, išli uz svoje ljubimce širom sveta švrćkajući se po negostoljubljivim mestima kao što su hramovi fudbala lokalne ekipe. Recke su lupane po stadionima u Rimu, Barseloni, Mančesteru, Parizu, Minhenu, Trondhajmu a mnogi su u toj svojoj putešestviji napuštali rodnu Evropu. Vraćali su se promukli, umorni, najedeni batina i prepuni darova za svoje lepše polovine koje su se vremenom saživele sa tom manom svojih mužjaka.

Za žene je stadion na koji hrle njihovi muškarci broj 2. po odvratnosti u njihovom gradu. Prvo mesto, neprikosnoveno, drži Javni wc. Nisu bile u vojsci, pa ne znaju šta je zaista gadno. Ali to je već neka druga priča. Ona se ne piše za novine ona se priča na stadionu i oko njega. Svako može da bude Hogar Strašni barem na jedan dan. Da bude dingospo u ekipi, da se makar u mislima suprotstavi kolotečini svog života. Najpogubniji navijački rekvizit je mobilni telefon. Progresom tehnologije i razvitkom strategije Velikog brata, gubi se svaki pojedinačni trenutak slobode. Pritom su se opozicionari stadionsko-fudbalske groznice dobro informisali koliko traje jedna fudbalska utakmica tako da je i vreme „in the garden of Eden“ striktno svedeno na sat pre i sat posle utakmice, plus devedeset minuta igre i to je tih tri i po sata prkosa! Doduše uvek se možemo vaditi na produžetke, da je iscurela baterija, da nismo u mreži, da je gužva, dok sa ortacima sipamo piće „za vrat“.

SAMO ZA ŽENE: Ako se stvarno naljutite i mi popijemo dnevnu sobu, napravili ste neviđenu grešku. Spavanje u dnevnoj sobi, spada u red nepisanih muških sloboda. Dosta sam Vam tipovao, nisam ja drukara

„Moj muž je bio u Bariju“, rečenica koju svaka srpkinja sa ponosom izgovara u svom SEX i GRAD društvu. One su preponosne na svoje večite dečake i spremne su da istrpe njihove jezive mamurluke „day after“ fudbalske utakmice, pazeći da se oni u trenucima slabosti ne maše za jedini efikasan lek od pivskog mamurluka, METAK. Njihov ringišpil u glavi mora da bude stalno zarotiran. To je uslov da traju, da paze i neguju svoje živote i prioritete u njima. Vaga uvek mora da bude strogo nivelisana. Na jednom tasu je fudbal na drugom sve ostalo. Ako se to shvati po Vuku (čitaj kako je napisano) mnogi porodični nukleusi će biti očuvani.

Sex ili fudbal. Sex-definitivno!

A možda i fudbal…

 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline bojansanja (28)
Srbija, Pčinjski okrug, Vranje



Blogovi: tagovi
nema tagova