Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
bojansanja blog

Vreme leti, a gde sam ja?

 
Vreme tece poput neke reke ne zaustavlja se, ne umara se. A mi gde smo mi u tom vremenu? Tecemo skupa sa njim starimo, menjamo se, posmatramo ga i kazemo da tako brzo leti.
Sedim u kuci i gledam kako dolaze neki novi klinci sa novim igrama, novim vragolijama. Kako je vreme brzo proslo skoro sam ja bio taj klinac, igrao se, zabavljao se. A sada pogledah se u ogledalo vidim neku odraslu osobu. "Boze da li sam to ja?" -zapitah se! Je li ovo moje lice...
Gdje je onaj klinac koji nije imao neke obaveze, jedina obaveza je bila da se zabavlja. Da, taj klinac se preselio u neko novo telo.
Vreme donosi mnogo toga nekada dobrog, nekada loseg.
Uzimam olovku i opisujem svoje vreme koje me napustilo, ostavilo bez icega. Bit ce to jos jedan beznacajan list, koji zelim da podelim sa vama!

Mlad bez ikakvih obaveza smejao sam se vremenu, izigravao se sa njim. Uglavnom ludovao sa svojim prijateljima, tom ludovanju nikada nije bilo kraja. Nisam obracao paznju na vreme koje je prolazilo, prolazilo i prolazilo... Uzivao sam u tom vremenu bez briga, patnje, bola, i tuge. U tom vremenu toga nije bilo. Jednostavno i kada bi bilo brzo bi izbledilo. Mesto je uglavnom bilo rezervisano za srecu, raodst, veselje i uvek uz sve to je bilo najvise smeha... Kako svemu lepom dodje kraj tako je i ovog puta bilo, kako je vreme prolazilo ona sreca je bledila. Dolazile su brige, promasene ljubavi, patnja, bol i tuga! Svakim danom sve vise i vise. Dok se povremeno pogledam u ogledalo vidim jednu jako tuznu osobu kojoj uvek nesto nedostaje. Dok sam se smejao vremenu cini mi se da ono sada dolazi po svoju osvetu, i pocinje da se igra sa mnom. Da srce pati, vreme leti. Pokusavam da slomim kazaljke na satu da stopiram vreme,i da se zapitam sta je bilo sa onim srecnima vremenima, pokusavam da se vratim u to doba. Ali...
To je nemoguce! Dolazi novo vreme. Tako tamno, strasno dolazi u moj zivot i razara ga. Deluje poput nekog cudovista koje ne mogu sada da pobedim, ono radi od mene sta zeli. Tako nemocno delujem!
Ono me baca gde pozeli, radi sta hoce... Baca me u neku tamu, i tera me sve dublje i dublje. Pokusavam da se izvucem iz toga i upravo gubim mnogo vremena dok se vratim. Preostaje mi da se nadam boljim vremenima.

Moja mladost gde je ona?
Nestala je, nema je vreme me prevarilo. Ukralo je moju mladost i daje je nekome drugome. A ja.... ja se i dalje pitam gde sam ja tu? Da, trazim odgovor.
I onda duno je tako jak vetar da mi je odneo list...

...Vreme tece poput reke, ja se gubim u nekim virovima tragajuci za onim sretnim vremenom sa pocetka mog zivota. Nekome je ta reka mirna, tiha i pomaze mu dok sa druge strane nekome otezava i tako je nemirna, uzburkana. Sve u svemu ne smemo se prepustiti toj nasoj reci, jer moze tada da radi od nas sta zeli. Vreme leti, leti, i leti...
Gde da ga nadjem onaj srecni deo vremena, gde da ga uhvatim. Vreme prolazi, tece ne staje. Da li ce biti kasno. I dalje tragam, ali milion prepreka da nadjem taj odgovor. Milion tih virova, iako zelim da ih zaobidjem oni me scepaju, usporavaju me, kradu mi to vreme...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline bojansanja (28)
Srbija, Pčinjski okrug, Vranje



Blogovi: tagovi
nema tagova