Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
okic1207 blog

Skoro
sigurno ste u jednom trenutku pogledali pod haubu automobila i
pomislili: šta je ovde motor i čemu sve ovo služi, ili ste čuli od
nekoga da kaže "šesnaest ventilski motor", "dve bregaste" ili nešto
slično i niste razumeli o čemu se tu tačno priča. Pokušaćemo da malo
pojasnimo neke termine kao i da ukratko opišemo rad motora.

motor.jpg

Kako radi motor??

*** Osnove ***

Svrha motora je da pretvara gorivo u kretanje i time obezbedi
pokretanje automobila. Trenutno, najlakši način da se napravi kretanje
od goriva je sagorevanje goriva unutar motora. Daklem, automobilski
motor je motor sa unutrašnjim sagorevanjem - sagorevanje se odigrava u
njegovoj unutrašnjosti. Treba zapaziti par stvari

- Postoje različite vrste motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dizel
motori su jedna, mlazni motori druga, benzinski treća, a rotacioni
(Vankel) opet neka četvrta grupa. Svaka od tih grupa naravno ima svoje
prednosti i mane.

- Postoje i motori sa spoljašnjim sagorevanjem. Parna mašina je tipičan
primer motora sa spoljašnjim sagorevanjem. Međutim zbog određenih
razloga (velike dimenzije, mala efikasnost) ti motori su jako
nepraktični za automobile.

Danas veliki procenat automobila koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem iz sledećih razloga:

1. Relativna efikasnost (u poređenju sa motorima sa spoljašnjim sagorevanjem)

2. Relativna jeftinost (u poređenju sa gasnim turbinskim motorima - koriste ih avioni)

3. Relativno lako dosipanje goriva (u odnosu na električne motore)

Ovo su prednosti tehnologije koja za sada omogućava najjeftiniju proizvodnju automobila.

*** Sagorevanje ***

Kada se kaže automobilski motor, uglavnom se misli na četvrototaktni
ciklus sagorevanja koji obezbeđuje da se sagorevanje goriva pretvori u
kretnju. Četvorotaktni ciklus je smislio Nikolaus Otto 1867. godine, pa
je po njemu nazvan Otto ciklus. Ono što razlikuje benzinse i dizel
motore je da smesu goriva i vazduha u cilindru koje je kompresovao klip
kod benzinskog motora pali svećica iskrom, dok se kod dizela smeša sama
pali usled visokog stepena kompresije koja usijava vazduh do tačke kada
on sam eksplodira. Pojedinačno, radne faze četvorotaktnog obavljaju
sledeće procese:

1. usisavanje

2. kompresovanje

3. ekspanizija

4. izduvavanje

Rekli smo da je za sagorevanje potrebno pomešati vazduh i gorivo. Za
potpuno sagorevanje najpovoljniji odnos goriva i vazduha je stalan i
iznosi (14,7 : 1 u korist vazduha kod benzinskih motora). Za povećanje
dobijene energije (tako i snage motora) naprosto potrebno je sagoreti
više smese. Zato motori veće zapremine po pravilu razvijaju veću snagu
jer im u cilindar stane više smese. Klip (koji sabija smesu odn.
vazduh) u radu se kreće između dva položaja - donje i gornje mrtve
tačke pri čemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Uzmemo li u obzir
njegov prečnik (klipovi su u pravilu okruglog preseka), zapreminu
cilindra može se predstaviti kao prostor koji se nalazi između ta dva
krajnja položaja klipa. Pri tome zapreminu nekog motora možemo
predstaviti kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara.
Odnos najveće zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tački) i
prostora u koji je smesa sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tačku
nazivamo stepenom kompresije.

Od stepena kompresije znatno zavisi energija koju dobijamo sagorevanjem
smese, a njegovim povećanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora.
Posledica sagorevanja smese je povećanje zapremine gasova unutar
cilindra. Ova ekspanzija pokreće klip prema dole, a on posredstvom
klipnjače okreće kolenasto vratilo (radilicu). Ovo pravolinisko
kretanje klipa pretvara se u kružno koje se potom predaje prenosnom
mehanizmu, a na kraju točkovima. Da bi motor mogao pravilno "disati",
tj. usisavati smesu u cilindar i izbacivati iz njega produkte
sagorevanja, brinu se ventili. Postoje dve vrste ventila: usisni i
izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja
motora koji se menja obzirom na to koliko je pritisnuta papučica gasa.
Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju više ventila po
cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom
(četverocilindričnom) 16-ventilskom motoru omogućavaju znatno bolje
"disanje", a time i ostvarivanje veće snage u poredjenju s klasičnom
(dvoventilskom) verzijom.

motor002.gif

(Taktovi su poređani s leva na desno)

1. takt: Usis (usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren)

2. takt: Kompresija (oba ventila su zatvorena, klip sabija smesu)

3. takt: Ekspanzija (iskra svečice pali smesu, a gasovi se šire potiskujući klip)

4. takt: Izduv (izduvni ventil je otvoren, usisni zatvoren)

*** Zapremina ***

Prostor u kome se komprimovanje i eksplozija smese dešavaju se pod
kretnjom klipa menja, tj. menja svoju zapreminu. Ta zapremina, dakle,
ima svoju minimalnu i maksimalnu vrednost. Razlika između njih se
naziva zapreminom motora i meri se u litrama, kubnim centimetrima (ccm)
ili u područjima gde još uvek ne važi metrički sistem u kubnim inčima
(cin). Jedan litar ima 1000 ccm, dok jedan kubni inč ima oko 16,4
kubnih centimetara.

Na primer:

Motorna testera ima motor zapremine 40 ccm.

Motorcikl može imati motor od 50 pa do 1300ccm.

Sportski automobil može imati motor od 5l (ili 5000 ccm).

Većina običnih putničkih automobila danas ima između 1000 i 3000 ccm.

Cilindri imaju iste zapremine pa četvorocilindrični motor od 2.0l ima
zapreminu jednog cilindra od 500ccm. U principu zapremina može ugruba
da prikaže koliko motor može snage da razvije. Raspored cilindara u
motoru može biti redni, u V (pod nekim uglom) ili položeni ili tzv.
bokser motori.

boxer motor

bokser4.jpg

redni motor

redni4.jpg

motor u "V" rasporedu



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

IIPANTERII (38)
steta sto siroj javnosti nije poznato da su elektricni automobili ekonomicniji,manje kostaju da se naprave,i ne zagadjuju sredinu...
jedini nedostatak je sto imaju manji domet od 100 km(ovi koje lako napravimo :) naravno i elektricni automobili mogu imati domet od 250km al to kosta vise da se uradi... al su glavni za gradsku upotrebu i eventualno oodbliznjih gradova.
#1, 12.03.2010 - 15:08
 

Korisnik
offline
offline okic1207 (33)
Srbija, Šumadijski okrug, Kragujevac



Blogovi: tagovi
nema tagova