Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
marshall63 blog

Kako poboljšati pamćenje?

Mozak

je poput muskulature, ukoliko ne vežbamo izgubićemo kondiciju.

Stvarajući nove sinapse (živčana struktura pomoću koje se prenose

informacije iz tela u mozak i obrnuto kao i iz jednog dela mozga u

drugi) među nervima, pomažemo informacijama, koje se nalaze u našoj

memoriji, da tu duže opstanu i postanu permanentne. Najbolje "vežbe za

mozak" su nove informacije, poželjno je što više i što raznovrsnijih

sadržaja "konzumirati" kako bismo ostali u formi za usvajanje novih

sadržaja.

Važno je i da naša fizička kondicija bude dobra, jer i mentalne napore

telo ume da prepozna kao i one fizičke (umor, pospanost...), pa nam

kondicija služi kako bi telo moglo da izdrži sve napore koji su pred

njim. U prilog fizičkoj spremnosti ide i mentalni odmor koji osim

redovnog spavanja (i povremenih dremki) možemo postići i radeći ono što

volimo (šetnje, druženje....).

Verujte u sebe! Iako se ponekada čini da vrednosti pozitivnog stava

preuveličavate i da mu pridajete više značaja nego što zaista ima,

verujte u sebe. Jer,ukoliko to ne činite, vaš mozak se automatski

ograđuje i štiti od neuspeha (odbrambeni mehanizmi), te su vaše šanse

za uspeh značajno smanjene. Pokušajte da budete motivisani i

optimistični. Ako ništa drugo ne upali, recite sebi u ogledalo da

morate i hoćete da uspete. Naravno tip sadržaja u velikoj meri utiče na

ono što pamtimo, pa je preporučljivo da ovo provežbate sa nekim lakšim

sadržajem.

S obzirom da se naše pamćenje temelji na podacima koje uzimamo iz

okoline, jako je važan i odabir informacija koje ćemo uvrstiti u našu

memoriju. Sposobnost odabira informacija ćemo imati jedino ako se

potrudimo i uvežbamo kako da te izbore pravimo. Naime, percepcija nam

je ovde od vitalnog značaja, jer nam ona omogućava da pravimo izbore.

Ako sve što vidimo i što nam je od nekog značaja pokušamo što realnije

da zapamtimo imaćemo veći izbor podataka. Ukoliko od nekoliko podataka

iste vrste mi izaberemo onaj sadržajniji, veća je verovatnoća da će ga

naše perceptivno pamćenje povezati sa nekim sadržajem i samim tim

zapamtiti.

Sve što možemo zamisliti možemo i zapamtiti. Pamtimo i one informacije

koje ne možemo zamisliti ali daleko teže. Kako bismo nešto lakše

zapamtili, vizuelnu sliku treba da povežemo sa emotivnim sadržajima

koje posedujemo, to će nam u mnogome olakšati pamćenje. Ukoliko želimo

da zapamtimo, na primer, neko letovanje na kom smo bili, slike

dešavanja ćemo povezati sa emotivnim uzbuđenjem koje smo tom prilikom

doživeli i na taj način će ono ostati urezano u našoj memoriji. I što

su emocije jače i šokantnije lakše ćemo pamtiti.

Novi sadržaji i čulna stimulacija su osnove svih mentalnih vežbi.

Izađite iz stereotipa i radite nešto na način na koji to do sada niste

radili. Pođite od sitnica, jedite, operite zube ili se očešljajte

drugom rukom. Na ovaj način ćete vremenom stvoriti nove sinapse (veze

između moždanih ćelija koje nose informacije). Unošenje novina u

svakodnevnu rutinu pomaže mozgu da ostane u "formi", a osim što je

dobro za vaš mentalni potencijal, nije ni teško, samo iziskuje volju.

Skuvajte nešto što do sada niste, radnje koje su krajnje rutinske

radite zatvorenih očiju, s vremena na vreme promenite put do posla ili

do kuće kojim stalno idete, naučite nešto novo i to praktikujte što je

češće moguće.

Nismo zaboravni - samo loše zapažamo! Da li vam se dogodilo da se

upoznajete sa nekim i sve o čemu razmišljate je kako ćete VI pružiti

ruku i na koji način ćete izgovoriti svoje ime...A kako li se ta osoba

zove?...Nemate čak ni ideju. Naravno da nemate, kada ste sve vreme

razmišljli o tome kakav ćete utisak ostaviti i kako ćete se i sami

predstaviti. Ovakve situacije su "krive" što ne pamtite sve ono što

biste voleli. Da biste bolje pamtili morate bolje da zapažate, a to

može da se uvežba. Uzmite neki materijal (neku sliku, ili pesmu....bilo

šta što vam je nepoznato) i pokušajte da opišete ili prepričate (možete

i zapisati) šta ste videli (ili pročitali) sa što više detalja, zatim

zatvorite oči i zamislite materijal koji ste gledali, i tako svaki put

ali koristite nov materijal (koji vam nije poznat). Posle izvesnog

vremena, videćete da ste u stanju da pamtite sve više i više detalja za

sve kraći vremenski period.

Pokušajte u prodavnici pre nego što kupite određeni proizvod, da do

detalja zamislite kako izgleda njegova ambalaža. Posle uporedite sliku

ambalaže koju ste zamislili sa ambalažom proizvoda koji je pred vama

kako biste videli da li ste nešto propustili. Svaki sledeći put će biti

lakše i više stvari ćete moći pamtiti.

Uključite što više čula. Informacije koje ćete dobiti, ukoliko

uključite više čula odjednom, će vam omogućiti da informaciju zapamtite

na najbolji mogući način. Različiti tipovi učenja, ukoliko se

kombinuju, mogu biti veoma efikasni. Ne učimo (niti pamtimo) svi na

isti način i ukoliko jednoj informaciji pridodamo neko svojstvo koje

inače ne bi imala, lakše će nam se "urezati u misli". Ako, na primer,

želite da naučite neku pesmu napamet, pokušajte da je zamislite, dajte

joj svojstva koja inače ne pamtite...Zvuk koji proizvodite dok je

recitujete naglas, boje koje vidite kad je zamislite....

Oraganizovanje podataka kojima raspolažemo u grupe sličnog sadržaja će

nam pomoći da ih lakše zapamtimo. Na primer, ukoliko idemo do

prodavnice i treba da kupimo više namernica, olakšaćemo sebi ukoliko ih

budemo grupisali u proizvode slične vrste i umesto da pišete spisak

pokušajte da ga pamtite. Ponavljanje sadržaja koji treba da pamtite je,

takođe, jako dobra vežba za bolju memoriju.

Ljudsko pamćenje je veoma krhko, iako njime raspolažemo od rođenja i

ono nas čini unikatnim, proces memorisanja je veoma zahtevan. Da bismo

određenu informaciju trajno zadržali ne sme da bude ometanja u procesu

pamćenja, a to ćemo postići koncentracijom. Koncentracija će nam pomoći

da u krucijalnom momentu ne mislimo ni na šta drugo osim na informaciju

koju treba pamtiti.

Smanjite hroničan stres. Svi imamo probleme koji nas okupiraju više ili

manje, svako od nas stres doživljava skoro svakodnevno, ali se na

različite načine bori sa njim. Hroničan stres veoma loše utiče na

memoriju, iako sam po sebi nema direktno razarajući uticaj na mozak,

ali posledice koje izaziva loše utiču na kognitivne (saznajne) funkcije

mozga. Uticaj koji vrši, manifestuje se tako što smo preokupirani

problemima (izvorom stresa) pa nam se opažajne funkcije gube a time je

i pamćenje otežano. S obzirom da ne postoji način da eliminišemo stres,

moramo naučiti kako da se izborimo sa njim i kako da ga kontrolišemo.

Pokušajte više da se opuštate, vežbe istezanja ili joga će pomoći vašem

organizmu da se opusti i ukoliko bude potrebe obratite se lekaru.

Nemojte pamtiti ono što ne morate. Pokušajte da se organizujete kada su

svakodnevne "sitnice" u pitanju. Nemojte da se opterećujete i pamtite

baš sve. Dnevni raspored sastanaka i obaveza zapisujte u svoj planer,

telefonski brojevi i adrese neka budu zapisani u adresaru ili mobilnom

telefonu ili gde je vama najjednostavnije da ih čuvate. Stvari poput

ključeva, mobilnog telefona, novčanika uvek držite na jednom mestu i

tako ćete uvek znati gde su. Ovakav način organizacije vam neće

poboljšati pamćenje direktno ali će vam omogućiti i olakšati da pamtite

sve drugo jer o ovome neće biti potrebno da razmišljate.






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline marshall63 (53)
Srbija, Pomoravski okrug, Jagodina



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa