Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
marshall63 blog
Pamćenje je osnovni misaoni proces koji se sastoji u primanju, obradi,
zadržavanju, trajanju i kasnijem reprodukovanju stečenih iskustvenih
sadržaja ili informacija. To je sveukupnost upamćenog materijala,
odnosno, sve ono čega pojedinac može da se seti ili da prepozna a po
potrebi i reprodukuje. Pamćenje je posredno zaslužno za sva znanja koja
smo tokom godina sticali.

Proces pamćenja je sledeći:

Informacija bilo kog tipa, ukoliko ima logički kontekst (koji se
individualno kodira tj. svako može da je tumači na svoj način), se
usađuje u memoriju u kojoj skladištimo podatke koje pamtimo. U
zavisnosti od toga koliko određene informacije ponavljamo, toliko ih i
pamtimo (sve nepotrebno izbacujemo iz memorije - zaboravljamo). U
zavisnosti od potrebe, određene informacije, one koje su pravilno
skladištene, možemo prizvati u svest kad god su nam potrebne.

Pamćenje koje se najduže zadržava je perceptivno (senzorno) pamćenje,
to je ona vrsta pamćenja koja se temelji na već postojećim podacima
kojima dodajemo nove informacije i smeštamo ih u isti „paket". Samim
tim, informacija koja je novodospela se najkraće zadržava tu u svom
originalnom tj. nepromenjenom obliku (odmah se uklapa u kontekst
sredine u koju je smeštena).

Iz senzornog pamćenja informacija dolazi do kratkoročne memorije gde se
kratko zadržava i potom odlazi u dugoročnu memoriju ili se zaboravlja.
Kada se informacija iz dugoročne memorije vrati u kratkoročnu ona
dobija funkciju radne memorije. To se dešava kada nam je određena
informacija potrebna da bismo delovali na određenu situaciju a tu
informaciju koristimo kao „alat". Na primer, ukoliko želimo da
napravimo kolač, koristimo podatke i informacije koje smo ranije
smestili u dugoročnu memoriju. Kada se prisetimo koji sastojci će nam
trebati, u tom momentu podaci iz dugoročne memorije prelaze u
kratkoročnu. Sledeći korak je da se setimo kojim redosledom mešamo
sastojke, informacije iz kratkoročne memorije upotrebljavamo kao „alat"
za pravljenje kolača. I tada kratkoročnu memoriju koristimo kao radnu
memoriju. Kratkoročna memorija je ograničena kapacitetom. Informacija
se ovde zadržava 18 sekundi a obim kratkoročnog pamćenja iznosi oko 7
podataka. To znači da možemo odjednom zapamtiti 7 podataka ili toliki
broj nepovezanih brojeva. Sedmocifrene telefone svako od nas (manje -
više) lako pamti, kako bismo pomogli sebi, obično ih delimo u dve grupe
(npr. 1234567 delimo kao 123 i 4567). Dok, na primer, veće nizove
brojeva (lični matični broj, broj kreditne kartice ili sl.) pamtimo
deleći ih na grupe od po 4 broja.

Dugoročna memorija ima neograničen prostor za skladištenje podataka i
informacija koji može da traje ceo život. Kada određena informacije
dospe do dugoročne, nju možemo "prizvati" asocijacijama ili kodiranjem
određenih stimulusa (nadražaja iz okoline). Tako na primer, ukoliko
želimo da pređemo ulicu mi ne moramo da se naprežemo da se setimo da je
neophodno pogledati semafor. "Čitanjem" tj. kodiranjem znakova oko nas
znamo da moramo da stanemo na prelazu. Ali ako od nas traži da se
setimo nečega što nam u svakodnevici ne treba imaćemo otežan posao
"prizivanja" podataka. Tom priliko ćemo se uz razgovor sa nekim, na
primer, prisetiti koji je naziv nekog filma koji smo rado gledali.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

GOOGI (27)
ja polozio ispit psihologije pre neki dan,i nije mi palo ovo pitanje a moglo je,ali ga dobro znam,pamcenje,zaboravljanje,misljenje,itd itd,palo mi je od pitanja frustracije,opazaji i osecaji
#1, 14.11.2009 - 12:33
 

Korisnik
offline
offline marshall63 (53)
Srbija, Pomoravski okrug, Jagodina



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa