Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog

Плакало је небо



Филип држи братову слику
Милош Гојковић 18.11.1993. - 22.11.2009.


Плакало је небо


Киша је падала

кад су те изнели,

све док се с тобом

нисмо опростили.

Киша је падала

сузе нам скрила,

у нашем је болу

савезник била.


Плакло је небо

тада за тобом,

оде једна младост

а не рече с Богом.

Плакало је небо

за твојом лепотом,

оде нам рано

са својом добротом.


Отац тужан стоји

и у сандук гледа,

суза би да крене

ал јој ипак не да.

Отац тужан стоји

крај твојих другова,

да одрастеш с њима

жеља му је била.


Да постанеш човек

којим се поноси,

ни слутио није

шта му време носи.

Да постанеш човек

вредан поштовања,

јер такав си био

док си био с нама.


Мајка ти кука

јецај је гуши,

бол је у њеном гласу

и у њеној души.

Мајка ти кука

да води те кући,

ал је та кућа хладна

срце ће јој пући.


Анђела је она

маленог родила,

да постане човек

мајка га гајила.

Анђела је она

изгубила свога,

напушта је рано

одлази код Бога.


Брат те сада тражи

међу друговима,

вероват не може

да ниси са њима.

Брат те сада тражи

да му се насмејеш

да осмехом својим

душу му загрејеш.


Немо сада стоји

и бол своју скрива,

поглед му је тужан

у срцу му зима.

Немо сада стоји

док брата испраћа

био си му понос

и највећа срећа.


Сестрица малена

крај тетке ти јеца,

жели да се вратиш

да будете деца.

Сестрица малена

сада не верује,

да ће уместо радости

за томом да тугује.


Рекли су јој да си

заувек отишао,

да је не би напустио

али си морао.

Рекли су јој да си

сада с анђелима,

а она би волела

да си ту са њима.


Другови ти сине

на сандук падају,

да ћеш ране преболети

они се надају.

Другови ти сине

бол не могу скрити,

био си им узор

и увек ћеш бити.


Ко ће сада мили

да штити другарице,

зар никада више неће

видети то лепо лице.

Ко ће сада мили

да им брише сузе,

када тебе нема

кад те Господ узе.


Док киша полако

престаје да пада,

одлазиш на далек пут

гаси нам се нада.

Док киша полако

тебе испраћа,

знамо да небо плаче

кад растају се браћа.


24.11.2009.


Песма је посвећена Милошу Гојковићу, школском

другу мога сина чија је младост трагично пекинута. Почивај Милоше у миру, нека

те анђели чувају, а твоји ће те другови памтити као племенитог момка, великога

срца, који је увек штитио слабије.







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar: