Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
makica996 blog

opet ce prolece biti nashee....








Pogledaj mi u oči… Vidiš li sjaj? Ne plaši se, ne može te boleti moja sreća.
Priđi bliže... Osećaš li otkucaje mog srca? Kuca samo za tebe, za nas...
Dodirni mi usne usnama... Osećas li žar? Gore od želje za tobom. Ispucale i
krvave od samoće, čekanja, nadanja... Ne plaši se... Ni samoća nije toliko
strašna ako nekog čekaš, ako znaš da će ti doći...

Srešćemo se opet na našem polju, pokriveni mesečevim velom i smejaćemo se sa
suzama u očima. I tada ćeš me grliti... osetiti strah i želju, tugu i sreću,
led i vatru. Opet ćeš osetiti da sam tvoja, samo tvoja, da tuđa nikada nisam
ni bila. I trčaćemo kroz zelena polja našega kraja, valjati se po vlažnoj
travi, daviti u moru strasti... Opet ćemo posmatrati zvezde i našu planinu i
osećati u grudima isti onaj nemir. Grlićes me čvrsto, ljubiti kao da je prvi
put. I pričaćemo o nama kao o nekim strancima kojima ni imena ne znamo. Pesak
zaborava će prekriti svu tugu i neprospavane noći, ludilo i suze. Sa istim
žarom govorićemo o našem proleću, mladalačkim snovima. Prećutaćemo one teške
reči i sa osmehom reći: „ Gotovo je!“ Nećemo se okretati za bolnom prošlošću,
postojaće samo taj trenutak, NAŠ! I nećemo tražiti krivce, biće sve jedno.
Znam, izdržaćemo. Naša je ljubav jača od svega. Nećemo je pustiti da odleti u
beskrajno plavetnilo. To je naša ptica, samo naša! Našla je svoje gnezdo, i
znam, osećam, biće tu kada se oluja stiša...

Možda neću biti ista. Sa kojom borom više, rukama ispucalim od samoće, nogama
premorenim od lutanja. Ali u duši ostaću ono isto dete koje si voleo, onaj
isti sanjar i romantičar, tvoja maza, lujka. Neću dozvoliti da me slome,
ubiju. Boriću se za nas, za sve ono što je sveto u nama. I znam, ni jedan
udarac više ne može boleti, može me samo ojačati. Padala sam i pre, otresala
prašinu sa sebe i opet ustajala, trčala dalje... Uvek sam imala svoj cilj,
svoje snove... Vratiću se... i nastavićemo tamo gde smo se spotakli. I sve će
biti isto, kao da se ništa i nije desilo.. Čekaćeš me? Sa tim istim osmehom u
očima? Sa ovim istim rečima na usnama? Čekaj me... Opet će proleće biti samo
naše... To nam niko ne može oduzeti...








 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

#1, 05.12.2009 - 23:47
06.12.2009 - 01:09
 

Korisnik
offline
offline makica996 (20)
Srbija, Borski okrug, Majdanpek



Blogovi: tagovi
nema tagova