Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
bo88gdan blog
Logor Jasenovac je bio logor smrti u okolini istoimenog gradića u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Formiran je u avgustu 1941. godine, a uništen od ustaša aprila 1945. godine.

Sistem koncentracionih logora Jasenovac je u egzilu dizajnirao Vjekoslav Maks Luburić, koji je bio i njegov prvi komandant. Prvi upravnik logora bio je bivši sveštenik Miroslav Majstorović, a kasnije Dinko Šakić.

Logor je građen od avgusta 1941. do februara 1942. godine. Veći deo logora se nalazio u mestu Jasenovac, oko 100 kilometara jugoistočno od Zagreba. Logori I i II bili su u selima Bročici i Krapju, ali su brzo rasformirani zbog čestih poplava. Zatvorenici su prebačeni u logor Ciglana (Jasenovac III), koji je bio najveći logor i uključivao je krematorijum. U Donjoj Gradini sa druge strane reke Save vršena su pogubljenja. Logor za decu bio je u Sisku, a ženski logor u Staroj Gradiški na jugoistoku od Jasenovca, mada je žena i dece bilo i u Jasenovcu.
 Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen. Logorska arhiva je dva puta uništavana, (početkom 1943. i aprila 1945. godine). Zemaljska komisija Hrvatske, osnovana 1945., konstatovala je u izveštaju Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, da je broj žrtava između 500.000 i 600.000. O ustaškim zločinima postoji velika dokumentacija. Međutim vlasti u bivšoj SFRJ nisu nikada dozvolile da se ona istraži, pa čak ni u najtajnijoj formi[traži se izvor od 09. 2009.]. Najverovatnije je ovo činjeno iz straha da bi se time morala izbrisati odrednica ustaša = četnik, po broju žrtava. Žrtve logora bili su gotovo isključivo Srbi, Jevreji i Romi, kao i komunisti.

Na dan 9. oktobra 1942. godine Luburić Vjekoslav zvani "Maks" je na svečanosti u Jasenovcu, koju je priredio kao proslavu godišnjice svoje krvave vladavine u svom održanom govoru rekao: "..i tako smo vam mi u ovoj godini ovdje u Jasenovcu poklali i više ljudi nego osmanlisko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi".
Jasenovac je prvi ustaški logor koji je funkcionisao po nacističkom uzoru. Maks Luburić, ustaški funkcioner zadužen za rad logora je proveo neko vreme u Nemačkoj, kao gost Gestapo-a, početkom oktobra 1941. Tom prilikom je posetio više nemačkih koncentracionih logora , a po povratku u NDH, sproveo je reorganizaciju postojećih logora i osnovao nove, po ugledu na logore u Nemačkoj.

Jasenovac je po organizaciji ličio na nacističke logore, mada su ubijanja vršena drugačije. Kao i u nacističkim logorima nastojalo se iskoristiti radnu snagu logoraša pre likvidacije. Jasenovac je i podignut na mestu gde su se već nalazila zanatska i fabrička postrojenja.

Sistem masovnih ubistava u Jasenovcu ustanovljen je već u jesen 1941, čim su veći transporti ljudi počeli da pristižu. Muškarci, žene i deca stizali su ovamo vozovima, kamionima, konjskim zapregama ili prosto trčeći pred ustašama sa naperenim puškama. Mesta masovnih pogubljenja nalazila su se po celom jasenovačkom logoru. Većina je smeštena na desnoj obali Save od Dubice nizvodno, a naročito u selu Gradina. Prema forenzičkim istraživanjima, preko 300,000 ljudi pobijeno je baš tu. Ubistva logoraša vršila su se takođe i u šumi pored logora „Krapje“, blizu logora „Versaj“ i „Uštica“, na čitavoj levoj obali Save nizvodno od Jasenovca do sela Jablanac i Mlake. Osim toga, unutar kompleksa „Trojke“ postojao je krematorijum, koji je ustvari bio peć za pečenje cigle; ustaše su je pretvorile u krematorijum, prema nacrtima Hinka Pićilija, tako da su se u njemu mogli spaljivati logoraši. U krugu logora, osim „Pićilijevih“ peći, postojala su i druga mesta gde su ljudi mučeni i ubijani, a zvali su se „lončara“, „granik“, „zvonara“, „sablasno jezero“, i tako dalje.

U logoru „Stara Gradiška“, mučenja i ubijanja vršila su se u podrumima stare austrijske tvrđave, u kuli te tvrđave i na obalama Save.

Do kog stepena je sistem ubijanja bio razvijen svedoči jedan dopis iz glavnog štaba, poslat 27. aprila 1942. svim ustaškim jedinicama i institucijama, u kome se kaže da „sabirni i radni logor u Jasenovcu može primiti neograničen broj zatvorenika.“
Od leta 1941. do proleća 1945., smrt se pojavljivala u mnogobrojnim oblicima. Zatvorenike i sve one koji su završili u Jasenovcu, ustaše su klale posebno oblikovanim noževima ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima; bivali su takođe i streljani ili vešani po drveću ili banderama. Neki su živi spaljivani u usijanim pećima, kuvani u kazanima ili davljeni u reci Savi.

Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja – metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali a zatim solili. Takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce. Ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva. Prosto rečeno – u konclogorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški ustaše su prevazišli sve ono što čak ni najbolesniji um nije mogao da zamisli i sprovede, po pitanju brutalnosti sa kojom su ljudi ubijani.

Ljudi u Jasenovcu više nisu ni bili ljudska bića već objekti podesni za iživljavanje svakog ustaškog hira.

Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca. Tako je general fon Horstenau, Hitlerov izaslanik u Zagrebu, zapisao u svom ličnom dnevniku za 1942. godinu da su ustaški logori u NDH bili „suština užasa“ a Artur Hefner, oficir zadužen za transport radne snage u nemački Rajh, napisao je za Jasenovac 11. novembra 1942.: „Koncept logora Jasenovac trebalo bi zapravo shvatati kao kompleks od nekoliko logora, koji su udaljeni po nekoliko kilometara jedan od drugog, a grupisani su oko samog Jasenovca. Bez obzira na javnu propagandu, ovo je jedan od najstrašnijih logora, koji bi se mogao porediti jedino sa Danteovim „Paklom“.“
Mnoge žene, često zajedno sa svojom decom, dovođene su u Jasenovac. Celo selo Mlaka pretvoreno je u radni kamp za žene. One su prisiljavane da obavljaju teške, iscrpljujuće poljoprivredne radove u okolini. Ubijanja su se vršila u neposrednoj blizini sela Mlaka i Jablanac.

U procesu "pročišćenja Hrvatske nacije", srpska deca bila su prva koja su ubijana, zajedno sa odraslima, čak i ako su ih majke još uvek dojile. Tokom četiri godine, između aprila 1941. i maja 1945., više od 73,316 dece ubijeno je u ustaškoj NDH. Najmlađa su bila još u kolevkama, dok su najstarija bila oko 14 godina starosti. Tokom Drugog svetskog rata, jedino mesto gde su postojali specijalni logori za decu bila je Hrvatska.

Od decembra 1941. do aprila 1942., u Jasenovcu, ustaše su pobile 19,544 dečaka i devojčica srpske nacionalnosti, a njihovi identiteti utvrđivani su kasnije. Bili su ubijani na najstrašnije načine, i umirali su, takođe, više nego odrasli, od bolesti, izgladnelosti, žeđi i smrzavanja. Ustaše bi dovukli malu decu u Savu, vezujući nekoliko njih u džak i bacajući ih u reku. Mnoga deca (oko njih 400) poklana su u Jasenovcu, sredinom septembra, 1942. Deca su dovođena u 15 zaprežnih kola u ciglanu i spaljivana. Veoma slična sudbina zadesila je 300 dece koja su pogubljena u Gradini, u oktobru 1942.
Nakon savezničkih bombardovanja logora u martu i aprilu 1945. godine, u kojima su uništeni mnogi objekti unutar logora, Vjekoslav Maks Luburić, zapovednik Ustaške obrane, naredio je da se likvidiraju svi zatočenici, a logor i mesto Jasenovac do temelja sruši i spali, kako bi se prikrili svi tragovi zločina. Poslednja grupa od 700 žena likvidirana je u predvečerje 21. aprila.[4]

Noću 21/22. aprila deo poslednjih muških zatočenika odlučio se na pokušaj proboja iz logora, znajući da će oni biti ubijeni sutra. Od njih 1200 proboj je preživelo oko 107 zatočenika.[5] Isti dan, samo nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz Kožare. Od njih 176 spasilo ih se samo 11.

U napušteno mesto Jasenovac i nedaleko od njega razoreni logor, 2. odnosno 3. maja 1945. godine, prve su ušle streljačke čete 1. bataljona 4. srpske brigade XXI narodno-oslobodilačke udarne divizije Jugoslovenske armije. Bataljonu koji je ušao u Jasenovac dat je zadatak da sačuva tragove zločina do dolaska državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora.

Prvi uviđaj o zatečenom stanju u Koncentracionom logoru Jasenovac III Ciglana, u Gradini i Uštici, obavila je Okružna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz Nove Gradiške, 11. maja 1945. godine. Anketna komisija Zemaljske komisije Hrvatske za utvrđivanje zločina došla je u Jasenovac 18. maja 1945. Podatke o izgledu, organizaciji rada, svakodnevnom životu i poslednjim danima postojanja logora, Komisiji su dali preživeli logoraši i učesnici proboja. Mesec dana kasnije, 18. juna, kada se reka Sava povukla u svoje korito, Zemaljska komisija Hrvatske obavila je i treći uviđaj.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 20  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

podozrenac (49)
Za gospodina nocinjo96 dalije Momir Krsmanovic to zaista dobro opisao.Drina je tekla krvava ali ne samo od Srba nego i od muslimana i drugih.Pitasli se dalisu stvarno islamske ruke krvave ocistilisu istocnu bosnu u drugom svetskom ratu isad isto tako ali od muslimana.Treba pogledati istini u oci i netolerisati necija dela nego tu osobu treba zaustaviti u svome vampirskom poslu.Ja nisam sudija ali ni dzelat treba svima malo da shvate da mrznja nikada nije napravila dobro.Tada profitiraju oni koji sebe i svoje porodice sklone na sigurno i sa raznim pljackama obezbede sebe i unuke cak i praunuke.Mi mali ostajemo dalje da radimo i proklinjemo vlast koja nema veze sa tim.Treba dase borimo da nasa deca i unuci to nikada ne dozive te patnje i strahove.Svatimo jednom dase politicari raznim obecanjima bore samo za svoje mesto.
#4, 11.12.2009 - 07:58
lena65 (51)
hvala autoru za ovaj blog ja sam makedonka i zivim u SRBIJI 26g. ovde sto sam procitala je veoma potresno imam samo reci-zao mi sto se dogadjalo i u onom i ovom ratu slava i mir pokoj dusi zrtvama logora samo da se ne zaborave.MAKEDONSKI I SRPSKI NAROD SU UVEK STRADALI OD TIRANINA A TO NE ZNACI DA NIJE ZALOSNO STO SU STRADALI I DRUGI NARODI NE TREBA TO UOPSTE DA SE DESAVA pozdrav LENA ELENA
#3, 10.12.2009 - 19:25
mole71 (45)
#2, 10.12.2009 - 19:20
podozrenac (49)
Govorli smo svi nedaj boze dase ponovi.Ali ipak se ponovilo devedesetih godina i nisu samo srbi stradali pogledajte stase desilo u srebrnici i tako dalje.Zar nisu radjene iste metode kao iz proslog rata 1941-1945 godina.Nemozemo nikada jedan narod nazvati genocidnim zbog njegovih ludih vodja i mrziti nekoga stoje druge vere.Treba te ljude koji su to radili stvarno predati pravdi nepraviti od njih nacionalne heroje.U bosni su stradali muslimani zar treba nekoga mrziti adaga i neznas.Treba znati pruziti ruku pomirenja raznolikost vera i nacija cine svijet interesntnim.Treba da ucimo jedni od drugih dase vise te strahote ne ponove.Bog je dao zemlju ljudima da vidi kakoce se ponasati mismo samo stanari ove planete.RAZMISLITE O SVEMU ISTISU DOGADJAJI I PROSLOG I OVOG RATA.
#1, 10.12.2009 - 18:51