Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

Tata mi je u bolnici. Na infektivnoj klinici.

Od desetog decembra.

Ima novi grip.

Od njega je dobio upalu pluća.

Dobio je upalu pluća za nekoliko dana. Upropastila ga je doktorka opšte prakse, koja mu nije čula ništa na plućima, iako joj je došao kad je već četvrti dan bio pod temperaturom od preko 38 C. i koja ga je poslala kući da pije "Dovicin". A on je čekao, čekao da temperatura prođe, nije hteo nikuda drugo da ide, iako ga je mama molila, i eto... dočekao upalu pluća.

Svakog dana ima temperaturu. Pod temperaturom je neprekidno od petka, četvrtog decembra. Sedam dana je u bolnici, i nije mu ništa bolje. Čak se čini da je gore, temperaturu dobija sve ranije. svaki dan dobija injekciju protiv temperature. Diše samo jednim plućnim krilom. Stalno ga pune infuzijom, pa mu daju "Lasix", pa kalijum, pa sve ispočetka. Sva sreća pa mu srce i bubrezi dobro rade. Da sam ja u pitanju, ja bih otekla od te silne infuzije kao posle porođaja, kad se u meni nakupilo pet litara tečnosti.

Ima sedamdeset pet godina. Dosad je bio zdrav. Njegova porodica je dugovečna. Majka mu je živela devedeset godina, dva brata po osamdeset, ima dve žive sestre od osamdeset... Dosad je bio zdrav, ako se zanemare više psihički problemi. Ne mogu da zamislim da je moguće da mi ga neka glupa gripa oduzme. Uvek sam mislila da će biti sa nama bar još pet godina.

Samo na njega, takvog starog i nemoćnog, mogu da se oslonim.

Godinama je on za mene bio stranac koji samo viče. Plašila sam ga se mnogo kao devojčica. Njegov prvi odgovor na bilo kakav predlog bio je "neću". Tek kad bi mu se o tom predlogu mnogo govorilo, smekšao bi i pristao. Nisam se usuđivala da govorim sa njim, već sam umesto toga pisala ceduljice. Sećam se, imala sam neke žute ceduljice, kao one koje neki konobari imaju. Na njima sam mu stalno pisala.

I pio je, mnogo. Bio po kafanama po cele dane i noći. Nije bio srećan, to je sigurno, čim je toliko pio. A nikad nije hteo da prizna da je pijan. Mama se mnogo svađala s njim, ali nije uspevala da ga privoli da prestane da pije. Prestao je tek kad je otišao u penziju. Tad za njega kao da je sve zamrlo. Prestao je da odlazi u Begeč, u kućicu koju je ovog leta i prodao, počeo je da razmišlja o svom zdravlju i da izmišlja kako ima ovaj ili onaj problem... Bilo mi je jako teško zbog toga. Bio je loš prema mami. Bio je loš i prema meni, kad sam stasala u devojku, a on, patrijarhalan kakav je bio, nije mogao da shvati da devojke u ovim vremenima imaju seksualne odnose sa svojim momcima. Jednom je rekao nešto tako ružno o meni mom bratu od strica, da ovaj više nikad nije kročio u našu kuću.

Ali eto, sve je to anulirao kad sam se razbolela. Kad se desio taj šesnaesti jul 2000. godine, najgori dan u mom životu, i kad su me odveli u bolnicu, on je taj koji je ostao kod mene da sa mojim mužem brine o mojoj bebi od dva i po meseca. On, ne mama. Ona se sklonila. Nikad joj to nisam oprostila, kao ni njemu zaboravila.

Tri puta sam bila u bolnici. Treći put je i muž otišao, ostao je samo on i rođaka koja je živela kod mene. On je svaki put bio kod mene od početka do kraja bolesti. Odlazio je tek kad bi se uverio da sam dobro.

Nikad me nije kritikovao, kao što mama stalno radi. Zna da sam napravila niz grešaka u životu, ali je uvek, od dana kad sam se razbolela, činio sve samo da mi pomogne, olakša.

Samo mi je on dolazio da pričuva dete kad bih negde išla, ili kad bi se desilo da usred nedelje ne ide u školu jedan dan. Ona nikad. Redovno je dolazio da vidi malog. Ona ne bi došla ni kad ga ne videla pola godine. Nema prema njemu nikakvog osećaja. Kao da joj nije unuk.

Plačem.

Ne znam da li zbog njega, ili zbog sebe.

Što sam dovela sebe u situaciju da nemam nikog bliskog ko bi mi pomogao. Nemam kome da se isplačem na ramenu. Na mamu ne mogu da računam. Ona misli samo na sebe. Kad bi se meni nešto desilo, ne znam šta bih.

A pao je veliki sneg. Ovoliki sneg nije pao godinama. Kola su mi onesposobljena. Zaboravila sam da namažem vrata glicerinom, i sada ne mogu da ih otvorim. Uvek sam imala problema s paljenjem, elektrika na tom autu ništa ne valja. Uopšte, taj auto ništa ne valja, otkad sam ga kupila. Možda ću ga se sada napokon rešiti. Akumulator sam kupila u oktobru prošle godine, trebalo je da pregura još celu ovu zimu, ali moraću da živim bez kola dok sneg ne prođe, a onda da kupujem novi akumulator.

Jadni, jadni moj tata...

Bože, ako te ima, pomozi mu da ozdravi!



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

citer (47)
drzim ti fige da iz ovog izadjes jaca , nadam se da ce tvoj otac ozdraviti i da ce te provesti jos lepih i ne zaboravnih trenutaka
#2, 16.12.2009 - 20:34
medaljon (37)
Daće bog oporaviće se.....samo budi jaka
#1, 16.12.2009 - 20:30