Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
aristotelis blog
Ko je  MESIJA

Jedan pustinjak meditirao je u svojoj pećini na Hi-malajima. Kada je otvorio oči, ugledao je neočekivanog posetioca kako sedi pred njim. To je bio poglavar čuvenog manastira. »Šta hoćeš?« upitao gaje pustinjak. Poglavar mu je ispričao tužnu priču. Jedno vreme, nje­gov manastir bio je čuven u čitavom svetu. Ćelije su bile prepune mladih iskušenika i u hramu božjem ne­prekidno je odjekivala pesma monaha. Međutim, došla su druga vremena, kod ljudi kao da se ugasila želja za uzdizanjem duha, iskušenika je bilo sve manje i hram je utihnuo. Ostala je samo grupica monaha koji ispunja­vaju svoje dužnosti, dok im je srce ispunjeno tugom. Na kraju, upitao je pustinjaka: »Da li je neki naš greh raz­log što je manastir u takvom stanju?«

»Da«, odgovorio je pustinjak, »greh neznanja.«

»O kakvom grehu je reč?«

»Jedan od vas je prerušeni Mesija, a vi to ne znate.«

Pustinjak je zatim sklopio oči i vratio se meditaciji. Tokom čitavog napornog puta natrag do manastira, srce sveštenika snažno je kucalo na pomisao da se Me­sija, Mesija u ljudskom obliku, vratio na zemlju, i to baš u njegov manastir. Kako ga nije prepoznao? Ko bi to mogao da bude? Brat Kuvar? Brat Čuvar? Brat Ključar? Ne, imali su toliko mana. Ali pustinjak je re­kao da je Mesija prerusen. Možda su te mane način prerušavanja? Ako bolje razmisli, niko u manastiru nije bio savršen, pa ipak, jedan od njih bio je Mesija!

Kad je stigao, okupio je monahe i obavestio ih o svom otkriću. S nevericom su gledali jedni druge. Me­sija? Ovde? Nemoguće! Međutim, izgleda da je ovde inkognito, krije se. Onda je, možda... A možda je onaj tamo? Ili onaj drugi? Ili...

Jedno je bilo sigurno - ako je Mesija prerusen, neće biti lako prepoznati ga. Zato je svako počeo prema svakom da se odnosi obzirno i s poštovanjem. »Nikad se ne zna«, mislili su, kad bi se sreli s nekim od mo­naha. »Zašto ne bi bio ovaj?«

Na kraju, atmosfera u manastiru podrhtavala je od radosti i sve više ljudi dolazilo je s molbom da ih prime u iskušeništvo, a božiji hram ponovo je odjekivao od pesme monaha, iz kojih je zračio duh Ljubavi.

Sta vrede oči ako je srce slepo?

 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: