Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
iva9na3 blog
Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmejavala te. Nazivao si me svojim detetom i uprkos beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj. Kad god sam bila "zločesta", pretio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti, svalio me na leđa pa češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si bio strašno zaposlen, ali na tome smo zajedno radili. Sećam se noći kad smo se mazili u krevetu, kad sam slušala sve tvoje ispovesti i tajne snove, a ja sam verovala da život ne može biti savršeniji nego što je sad. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobijala samo kornet jer je "sladoled štetan za pse", kako si ti to rekao), leškarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, sve više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tešila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kad si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila "ljubitelj pasa" – ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom delila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roze bojom, njihovim mirisom i želela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrediti, tako da sam većinu vremena provodila proterana u drugoj sobi ili u kućici za pse. Oh, kako sam ih želela voleti, postala sam "Zavisnik od ljubavi". Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali su se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Volela sam sve na njima kao i njihov dodir – jer je tvoj dodir postao tako redak – i dala bih svoj život da ih odbranim ako treba. Ušunjala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bi smo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promeniti temu. Od "tvog psa" postala sam "samo pas", a ti si mi zamerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojem nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Doneo si pravu odluku za sebe i svoju "porodicu", ali nekada sam i ja bila ta tvoja porodica. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrsce i rekao "znam da ćete joj pronaći krasan dom". Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumeju kakve su šanse za sredovečnog psa, čak i onog sa papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on vikao "Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!" A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbegavajući me pogledati u oči, te pristojno odbio poneti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dve ljubazne gospođe rekle su da si verovatno mesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Klimale su glavom u neverici i pitale se "Kako je mogao?" U azilu nam pružaju onoliko nežnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obaveze. Naravno, hrane nas redovno, ali ja sam već odavno izgubila apetit. U početku, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala napred, u nadi da si to ti – da si se predomislio – da je sve ovo samo ružan san... ili sam se nadala da će neko doći, neko kome je stalo, neko ko će me spasiti. Kada sam shvatila da se ne mogu takmičiti sa živahnošću štenaca koji su, nesvesni svoje sudbine, plenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njene korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika sa njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe. Stavila me je na sto, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onog što će doći, ali obuzeo me je i osećaj olakšanja. Zavisniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju nego za sebe. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako dobro kao što sam znala svaku tvoju promenu raspoloženja. Nežno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe obično tešila pre nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osetila ubod i hladnu tečnost koja je tekla kroz moje telo, pospano sam legla, pogledala u njene oči i prošaptala "Kako možeš?" Možda zato što razume moj pseći govor, rekla mi je "Oprosti". Zagrlila me i žustro objasnila da je njen posao pobrinuti se da odem na bolje mesto, gde me niko neće ignorisati, zlostavljati ili napustiti i gde neću biti prepuštena samoj sebi – mesto ljubavi i svetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa poslednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje "Kako možeš?" nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog voljenog gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti i ljubavi. Ako ti zatrebam samo pozovi moje ime i ja ću doći...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline iva9na3 (23)
Srbija, Južnobački okrug, Novi Sad



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa