Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
skrol blog

Dok marsiram kroz redove ove nase pijace,pogled mi odluta na umorna i borama prosarana lica ovih ljudi koji pospano sede za svojim tezgama. Mokri do gole koze. nesto od snega sto se sliva niz okrpljene krovove njihovih tezgi, a nesto od suza koje im se slivaju na minus sedamnaest.

Ruke mi se mehanicki pokrecu. Spoticem se o humke snega koje ovi iz Zelenila pet dana nisu ni rascistili a kamoli pomislili da odnesu na ulicu. Ko je nadlezan,nemam pojma. Lopataju svak ispred svoje tezge. Bogami,zene to bolje rade od ovih mrsavaca koje su pokupili za cistace.

Sarenilo. Suknjare,kako ih ja zovem nude svoju robu po obliznjim lokalima,ili se cenjkaju na tezgama vukuci za sobom pola svoje familije.

Volim da gledam novogodisnje ukrase, i sve one djindjuve sto idu uz to. Jos uvek probude detinjstvo u meni. I lampinjoni. Oni su mi oduvek davali posebnu draz svemu tome. Gomila salonki. Zutih,zelenih,plavih,srebrnih.

Koliko cajeva i kafa danas,boze,to ni Deda mraz ne moze da isporuci. Hladno mi je. Pa mogao bi taj Deda mraz ako bas postoji da mi pozajmi za novogodisnju noc onaj korset crvene boje sa snegom koji je sakrio tu u prolazu. Stipsa matora. A stavio ga da ga ja gledam tu svaki put kad prodjem. I sta sanke. Pa gde su. Ja covece prepesaci stotinu kilometara. Stizem na vreme. A on.

Mrzim da buljim u ekran. Ako nije Farma,a ono Veliki brat, ako nije ni to Spanska serija,iliti Grand. Vremensku prognozu stalno omase. Sad oboleli od svinjskog,pticijeg kravljeg ili kozijeg gripa. Da li te zivotinje obolevaju od naseg,ljudskog gripa,ili samo smo mi podlozni njihovim nazovi bolestima.

Kako god. Na decu sam jako slaba. Gledam ih svakoga dana. Placu,smeju se. Roditelji ih rastrojeno vuku po ulici kao sto vuku pune kese iz kupovine. Pljusne tu i po koji samar.

Zelela bih sve one igracke sto se smeskaju okacene o vrhove tezgi da im poklonim. A one klovnovski sarene sanke sa ljubicastim nogama da dobro podmazem i na njih stavim one roditelje da se voze medju one redove. Vikala bih da idu ako moze brze.

Cujem negde Bozicnu pesmu. To neko isprobava lampice. Svetle.

Mirise rostilj. Mmm...

Koliko to ima sati. Jos jedan nes,pet kafa i tri caja. Da li je rekla sa limunom,bez limuna. A sta fali limunu.Pije ofarbanu vodu,strasno.

Tri. Prste jos malo pa ne osecam. Vreme je da idem i ja domu svome. Ove patike dusu dale.Ne mogu ti ja da guram stiropor u njih. U poverenju,mnogo se bre jezim od suskanja stiropora.

Imam jos toliko vremena da bacim okce u poneki izlog dok mi ne stigne bus. Hodam,pomalo umorno. Spoticem se. Poneka suza kane iz oka. Ma nije to sto su izlozi toliko lepi,to je od hladnoce.

Odjedamput tras... I debeli opet mi stoji na putu. Od njegovog stomaka kao da me djinovski bokserski dzak sutnuo u stomak. A on ti se seretski smeska covek na sred trotoara. Za trenutak se zamislis i sagnes glavu i carolija tik ispred tebe. Pa Deda mraze za ovo zaustavljanje i parkiranje na sred trotoara kazne su veoma,veoma ozbiljne. Na koliko si se ti pretplatio covece. Stvarno,pa tebi je bre sve dozvoljeno. Okrnjio si mi pola nosa,pritom se pet coveka u hodu zacenilo od smeha. Ostale nisam ni videla.

Idem.Stvarno je dosta za danas.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.
 
Korisnik
offline
offline skrol (41)
Srbija, Beograd, Pancevo



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa